Да се не заборавиЗанимљивостиЉуди

ДРАГА ЉОЧИЋ: ПРВА ЖЕНА ЛЕКАР У СРБИЈИ

Прва српска жена лекар у Србији, јединствена по много чему: пионир женског лекарског позива у својој земљи др Драга Љочић једна је од три храбре жене које су у различитим областима науке и културе биле прве међу Србима у свом позиву.

Где смо били тада у односу на остале народе, говори нам податак да је прва Српкиња постала лекар у исто време када је то учинила и прва жена из Велике Британије, а те давне 1879. године, када је завршила студије у Цириху, Драга Љочић се тиме сврстала међу првих десет жена у Европи које су стекле универзитетску диплому.

Рођена је у Шапцу 1885. године. Као жена у том добу прошла је трновит пут кроз цело школовање, али њен таленат за читање и писање који је показала са само седам година, могао је само наговестити њен животни пут. Основну школу завршила у Шапцу, затим уписала Вишу женску и Природно-математичку у Београду, да би се потом врло млада се одважила да крене пут Цириха на студије медицине.

Још за време студија Драга се показала као племенита особа. Kад год је њеној отаџбини претио рат, била је међу првима који су јој похитали у помоћ. По избијању Српско-турског рата 1876. године, иако је била надомак дипломе, она је, патриотски васпитана, прекинула студије, и пожурила да се стави отаџбини на располагање. Обукла је униформу и добила чин санитетског поручника, да би предано и пожртвовано лечила рањенике у Београду и болници у Свилајнцу, а нашла се и у крвавим борбама на Шуматовцу. По завршетку рата окончава студије и 1879. године и враћа се у Србију као „доктор медицине, хирургије, бабичлука и очних болестиˮ. Имала је тада само 24 године.

Њену стручност, коју је као лекар показала у рату, оспоравали су у миру, највише због тога што у то време жена као лекар није била прихваћена у друштву, али упорним радом и борбом она се изборила са предрасудама тог времена. Резултати и признања су највише долазили од пацијената које је лечила.

За време Балканских ратова, са 57. година и тада начетог здравља, није штедела себе, радила даноноћно у амбуланти за грађанство и сиротињу и у болници београдског добротвора Николе Спасића.

Уочи окупације Београда током Првог светског рата породица је избегла у Ниш, па су др Драга и њена ћерка Радмила радиле у тамошњој болници. Међутим, како је непријатељ напредовао, пут ју је одвео до Лозане, одакле је организовала слање помоћи ратним заробљеницима у немачким логорима, а по завршетку рата 1919. године се враћа у отаџбину.

Драга Љочић била je оснивач Материнског удружења, које је имало задатак да смањи смртност одојчади, збрине напуштену и на улици остављену децу, а лечила је и ученице Радничке школе без узимања икаквог хонорара.

Била је и први председник Друштва београдских лекара, које ће организовати акције прикупљања добровољних прилога за изградњу Женске болнице на Дедињу.

Бавила се превођењем као врсни зналац страних језика и уједно пратила достигнућа у европској медицини.

Умрла је 5. новембра 1926. године у својој кући на Топчидеру.

ПИШЕ: Александар Кобиларов, Медицински факултет, Нови Сад

Литература

  • Ивановић Д.: Драга Љочић: прва жена лекар у Србији, Историја српског здравства и медицине, стр. 32–38;
  • Суботић С.: Др Драга Љочић, женски свет брло, Нови Сад 1909, стр. 229–231
  • Трнавац Н.: Индиферентост према школовању женске деце у Србији 19. века, стр. 55–72;
  • Гавриловић В.: Жене лекари у ратовима 1876-1945. на тлу Југославије, београд 1976. стр. 118–122;
  • Милановић М.: Познати српски лекари, Београд, 2005, стр. 51–62;
  • Марковић Љ.: Почеци феминизма у Србији и Војводини, Народна мисао, Београд 1934, стр. 47–56;
  • Марковић С.: Материнство и оток ногу, београд, 1903, стр. 15–19.

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

250px-Miloš_Gvozdenović
Претходни чланак

Рођен је сликар Милош Гвозденовић

1200px-Milorad_Medakovic
Наредни чланак

Умро је историчар и новинар Милорад Медаковић