На данашњи дан, 14. фебруара 1835. године (2. фебруара по јулијанском календару), изгласан је такозвани Сретењски устав.

Непосредни повод за његово доношење била је кнез Милетина буна, због које је кнез Милош био приморан да сазове Народну скупштину ради разговора о даљој организацији Србије. Устав је у демократско-либералном духу, у веома кратком временском року, израдио Димитрије Давидовић по узору на уставе Швајцарске и Белгије.

Поред тога што је кнез требало да власт дели са Државним совјетом, у њему су се појављивале и многе друге сувише слободоумне идеје за то време, па је поред Милошевог, наишао и на неодобравање великих сила. Удруженим деловањем руско-аустријске дипломатије и уз сагласност Турске, Милош је, на своју радост, за мање од два месеца укинуо овај устав, уз обећање да ће убрзо објавити други.

Иако кратког века, Сретењски устав је заначајан јер је то први модерни српски устав и један од првих демократских устава у Европи.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1804. године Карађорђе је на збору у Орашцу изабран за вођу Првог српског устанка;
1804. године рођен је први секретар Матице српске Теодор Павловић;
1835. године отворен је Књажевско-српски театар у Крагујевцу ‒ прво позориште у Србији;
1856. године рођен је историчар, политичар и професор  Универзитета у Београду  Љубомир Јовановић;
1879. године рођен је новинар, адвокат и политичар Триша Кацлеровић;
2015. године умро је један од највећих југословенских атлетичара Фрањо Михалић.