ЉудиНа данашњи дан

На данашњи дан је донет први урбанистички план Београда

На данашњи дан, 19. октобра 1867. године донет је први урбанистички план Београда. Како су Турци коначно напустили Београд те године, кнез Михаило наложио је инжењеру и професору Велике школе Емилијану Јосимовићу да изврши геодетско снимање вароши, те је он исте године сачинио и први регулациони план Београда. Тим планом Јосимовић је предвидео проширивање и исправљање постојећих улица, нумерисање објеката, груписање целина у блокове, нове пијаце, паркове, а у договору са Јосифом Панчићем изабрано је и место за Ботаничку башту. Основна идеја плана била је да се на простору две вароши, оне изван и оне унутар шанца, образује једна јединствена целина, која би била по тадашњим европским стандардима и потребама становника. Овим планом трасирана је и најважнија градска саобраћајница, Кнез Михаилова улица, као најкраћа веза између Теразија и тврђаве, а у ту сврху она је продужена, исправљена и проширена. Требало је потпуно реорганизовати једну просторну целину по новим принципима и од безобличне структуре оријенталне вароши, са бројним уским и кривудавим уличицама и сокацима, направити језгро града чије се улице секу под правим углом, са грађевинама чија би архитектонска концепција пратила модерне европске токове и била одраз друштвених и културних тежњи тог времена. Реконструкција улица почела је већ наредне године, а изградња нових зграда у Кнез Михаиловој улици, као и завршетак градње Народног позоришта, било је 1869. године. Пијаца са Теразија требало је да се премести на Велику пијацу, али је накнадно измештена на Зелени венац, а у Београд су крајем тог века и почетком наредног, све више почели да долазе школовани архитекти као што су Јан Неволе, Александар Бугарски, Константин А. Јовановић, Јован Илкић, Димитрије Т. Леко и многи други. Захваљујући свима њима архитектура главног града почела је да прати савремене европске токове, постепено се ослобађа оријентално-балканског наслеђа и од провинцијалног почела да добија космополитски карактер. Овај план урађен по наруџбини кнеза Михаила најзначајнији је документ те врсте из претпрошлог века и захваљујући њему Емилијан Јосимовић сматра се првим српским урбанистом, а пре скоро тридесет година, приликом уређења Кнез Михајлове улице и њеног претварања у пешачку зону на Тргу републике је, испред зграде у којој се налази кафана „Руски цар“, постављен монолит од црног полираног гранита, на чијој је северној страни исписан текст са његовим именом, а на јужној име улице.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1964. године у удесу совјетског авиона „иљушин ил-18“, који се срушио код Авале, погинула је делегација совјетске армије са маршалом Сергејем Бирјузовим на челу, која је била упућена у Београд да би учествовала у прослави 20-годишњице ослобођења Београда;
1997. године умро је књижевник, новинар и академик Душан Костић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Илија Коларац
Претходни чланак

Умро је један од наших највећих задужбинара - Илија Милосављевић Коларац

Бранислав Нушић
Наредни чланак

Рођен je највећи српски комедиограф - Бранислав Нушић