Да се не заборавиКуће и зградеЉуди

Дом породице Павловић

Кућа у западноевропском стилу са најлепшом баштом на Дорћолу и непрекинута прича о шест генерација чувене српске породице.

У Јевремовој улици број 39 на Дунавској падини налази се једна од првих породичних вила обликованих у европском маниру, са највећом и најлепшом баштом на Општини Стари Град од 19. века до данас. На тој адреси налази се Дом Породице Павловић. Башта са каменом фонтаном уоквирена је ободним стазама од препечене тамне цигле и гранитним коцкама. Унутар дворишта је права цветна оаза: бршљени, руже, перунике, божури, кактуси, хибискуси и јорговани, дрво липе, дуда, смокве, трешње и дуње само су део богате баште на приватном имању у центру Београда. Најстарији члан ове живописне и миришљаве баште јесте дрво дрена, као неми посматрач и сведок породичне традиције на овом простору.

сл. 2 данашњи изглед баште

сл. 2 данашњи изглед баште

У овој кући и данас живе потомци Косте и Анке Павловић који су 1882. године саградили свој дом. Била је то приземна и лепо обликована кућа са декоративним елементима стилске архитектуре карактеристичне за крај 19. века.

Сл. 4 Анка Павловић

Сл. 5 Анка Павловић

Kosta Pavlovic

Сл. 3 Коста Ст. Павловић

На Дунаваској падини и Дорћолу живели су претежно Турци, Јермени и Јевреји, док је српски део вароши    био око Саборне цркве и Савамале. По ослобођењу и одласку Турака из Београда 1867. године плацеве на  овом простору купују имућнији Срби. Прве плацеве у Јевремовој улици купили су професор Љуба  Ковачевић, генерал Јован Мијушковић (касније председници Српске краљевске академије) и Коста С.  Павловић, окружни начелник и први градоначелник Ниша по ослобођењу Турака који је 1878. године донео  Указ о организацији живота у граду. Коста је калдрмисао улични тротар испред куће, што се сматра првим  приватним улагањем у инфраструктуру града.

У 19. и првој половини 20. века када се успоставља грађански слој, подижу се градске виле за угледне српске  породице. Интелектулана елита није била бројна јер се у то време успоставља и развија образовни систем,  па се наши ђаци о трошку државе шаљу на школовање у иностранство одакле доносе европске кодексе и  принципе у уређењу државне управе, науци, архитектури и уметности. Био је то период успона Србије  искрено окренуте ка Европи. У кућама грађанске елите окупљао се познат и поштован свет. У салонима  породице Павловић који су одисали европском духом, естетиком и изграђеним укусом, одвијали су се  сусрети чланова Краљевског дома и дипломатског кора, уметника и водећих интелектуалаца попут Стојана Новаковића, Јована Цвијића, Јеврема Грујића, Симе Лозанића, Николе Пашића, Миленка Веснића, Михајла Петровић Аласа, Бете Вукановић, Томе Росандића, Ивана Мештровића, Јована Дучића, Милана Ракића и других.

Kuca Pavlovica Stara

Сл. 5 Првобитно приземна кућа породице Павловић, 1882. године

Током Првог светског рата кућа је оштећена, а Анка Павловић је у башти сакрила бакарно посуђе и друге вредне предмете из куће. Син Стеван прешао је Албанију, и као секретар краљевске владе и помоћник министра иностраних дела организовао пренос државне архиве и значајних националних вредности. Стеван Павловић је био правник и дипломата, носилац звезде Легије части, гувернер 77. дистрикта Ротари Интернешнал, и председник Друштва пријатеља Француске, преводилац и песник.

У периоду између два светска рата, тачније 1927. године, кућа Павловића је дограђена је за један спрат, у истом, академском маниру, карактеристичном за Београд тих година. У том период,у у салону Стеванове супруге Љубице–Бобе Павловић одвијају се сусрети представника домаће интелектулане сцене, дипломатски пријеми на којима су присуствовали чланови Краљевског дома Карађорђевић, румунска принцеза Илеана и британска војвоткиња Марина од Кента.

На самом почетку Другог светског рата Стеван Павловић је одведен као талац у логор на Бањици, најстарији унук Косте Павловића, Коста, одлази у емиграцију у Енглеску, а други унук Доброслав бива ухапшен од стране Специјалне полиције. Под немачком окупацијом у кући је отворена војна кантина и јавни клозет.

Након 1945. године наступио је тежак период за породицу Павловић јер је држава имала другачији однос према предратној буржоазији, њеној имовини и њеном месту у новонасталом соцкомунистичком друштву. Породица је ипак успела да сачува кућу у свом власништву. У поткровљу куће и даље је било седиште најстаријег ликовног удружења „Лада“ где су се одржавале редовне седнице на којима су присуствовали Петар Лубарда, Михајло Томић, Цуца Сокић, Зуко Џумхур, Влада Величковић и други. На првом спрату су организовани скупови љубитеља и поштовалаца старина Београда и чланова међународног комитета за народно градитељство. У првим деценијама социјализма, ређе али доследно породичној традицији, Павловићи одржавају контакт са водећим интелектуалцима као и члановима краљевске породице, Линдом и Томиславом Карађорђевић.

Сл.2 Данашњи изглед баште

Сл.6 Данашњи изглед баште

Почетком овог века у подруму дома отворен је Културни центар са сталном изложбеном поставком која представља богату збирку уметничких и употребних предмета, као и вредна докумената брижљиво чувана кроз шест генерација породице Павловић. Породична збирка је разноврсна, испуњена вредним и занимљивим предметима који су одраз наше културе и фолклора.

Породица је део свог уметничког блага поклонила Народном музеју у Београду, Галерији Бељански у Новом Саду, већи део библиотеке Шумадијској епархији у Крагујевцу, а колекцију икона Матици српској. У ходнику приземља, у подни мозаик који је јавности откривен 2003. године уклесани су тробојни четворолист и година 1882.

Литература и фотографије: Д. Бојко Ст. Павловић, Господар Јевремова улица, Београд 2003. године

Српски Легат

Српски Легат

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Задужбина Луке 
Ћеловића Требињца
Претходни чланак

Од магазаџије до задужбинара

Henry_Dunant_1855
Наредни чланак

на данашњи дан: Рођен је оснивач Црвеног крста