AktuelnostiNa današnji dan

Dogodila se „Krvava bajka”

Na današnji dan, 21. oktobra 1941. godine nemačka vojska je počinila jedan od najvećih zločina u Drugom svetskom ratu, streljavši u Kragujevcu više hiljada ljudi, a među njima i nekoliko stotina učenika srednjih škola, kao i dece mlađe od petnaest godina.

Ovaj masakr je bio odmazda za događaje koji su se zbili nekoliko dana ranije. Naime, od početka jeseni, da bi se smanjio otpor i zaplašilo stanovništvo u Srbiji, nemački komandant Franc Beme je izdao naredbu da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja sto, a za ranjenog pedeset ljudi, prvenstveno komunista, mada je ipak na prvom mestu bio kvantitet. Direktan povod za streljanje u Kragujevcu su bili nemački gubici koje su oni pretrpeli u borbama sa četnicima i partizanima na putu Kragujevac–Gornji Milanovac, kada ih je poginulo deset, a ranjeno dvadeset i šest, što je značilo da za kaznu treba streljati 2.300 Srba.

Sa hapšenjima se počelo već 18. oktobra, kada je u Kragujevcu uhapšeno šezdesetak komunista i Jevreja. Kako je to bilo daleko od potrebnog broja, došlo se na ideju da se pokupe i streljaju muškarci po okolnim selima, za koja su Nemci sumnjali da su „zaraženaˮ komunizmom. Tako je egzekucija, zapravo započela 19. oktobra u selima Maršiću, Mečkovcu i Grošnici, gde je prema podacima (koji variraju) toga dana streljano između 410 i 420 osoba, a dvadesetak je uspelo da pobegne. Ni taj broj nije bio dovoljan, a postojala je i opasnost da se tim tempom, zbog vremena koje je potrebno za skupljanje ljudi na taj način, i životi nemačkih vojnika dovedu u opasnost. Zbog toga je doneta odluka da se streljanje nastavi u Kragujevcu.

Grad je još iste večeri blokiran, a sutradan ujutru se počelo sa „sakupljanjemˮ ljudi. Skoro da nije bilo nikakvog otpora, jer su Nemci dali saopštenje da se radi o zameni dokumenata, te da će se svi još iste večeri vratiti kućama, kao i zato što je postojala opasnost po porodice onih koji bi pokušali da se suprotstave ili pobegnu.

Ljudi su odvođeni sa radnih mesta, iz crkava, sa ulica i iz škola, i zatvarani u četiri topovske šupe na periferiji grada. Pre toga bi bili pretresani i oduzimani su im svi lični predmeti. Ipak, neki su uspeli nešto da prošvercuju, pa tako danas u Muzeju u Kragujevcu postoji četrdesetak oproštajnih poruka napisanih porodicama i najdražima.

Ne zna se tačan broj zatvorenih toga dana, ali se procene kreću između 6.000 i 10.000 ljudi. U barakama nije bilo svetla, nije im data voda, niti hrana, a pošto ih je bilo na hiljade u svakoj, skoro da nije moglo ni da se sedne. Nuždu su takođe obavljali unutra, a vrata od barake su se otvarala jedino da bi uveli nove, ili prihvatili one koji su pristajali da postanu ljotićevci. Držanjem u tim uslovima tokom 24 sata ljudi su, dovedeni do očaja, kada je streljanje počelo, uglavnom odlazili mirno, želeći da se sve što pre završi.

Prvo je, tog 20. oktobra, streljana grupa koja je bila uhapšena ranije, a potom je na današnji dan u 7 sati ujutru, u grupama od po sto ljudi, počelo izvođenje ostalih nekoliko hiljada do padina sušičkog i erdoglijskog potoka, odakle je bilo teško pobeći, gde su ih čekale grupe od 30 do 50 Nemaca.

Kragujevčani su bili raspoređivani u nekoliko redova, a potom bi Nemci pištoljem ubijali one koji nisu bili mrtvi nakon streljanja. Vojnici su bili postavljeni u dva reda, a za slučaj bekstva, na padinama su se na više mesta nalazili i mitraljezi. Ipak, nekolicini je uspelo da pobegnu, iako se većina pokušaja bekstva, samo na tome i završila.

O tačnom broju  ubijenih toga dana takođe postoje oprečni podaci. Na suđenju u Nirnbergu se pojavio broj od 7.000 poginulih, iako danas postoje lični podaci za oko 3.000 osoba. U svakom slučaju, to je više nego što su Nemci nameravali da streljaju zbog odmazde.

Značajno je spomenuti i to da su u Srbiji vojnici Vermahta bili uglavnom trećepozivci, dakle ljudi koji su u mirnodopskim uslovima bili porodični ljudi, radnici, čak profesori, kao major Kening, koji je bio profesor teologije ili kapetan Fidler, koji je bio direktor Visoke škole tehničkih nauka.

Posle rata je prostor na kome je izvršeno streljanje pretvoren u memorijalni park, na čijem ulazu je 1976. godine podignut  Muzej 21. oktobar.

Od trideset masovnih humki, koliko postoji do sada je umetnički oblikovano deset, a svakako najpoznatiji od tih spomenika je Spomenik streljanim đacima i profesorima, koji je postao simbol čitave te tragedije i koji obeležava mesto na kome počivaju junaci Krvave bajke Desanke Maksimović.

Od važnih događaja u vezi sa Srbijom na ovaj dan izdvajamo još:

1944. godine Kragujevac je oslobođen u Drugom svetskom ratu;
1947. godine rođen je Mladen Bata Vranešević, član grupe Laboratorija zvuka;
1947. godine rođena je pesnikinja i novinar Darinka Jevrić;
2004. godine umro je književnik Velimir Milošević.

MK

MK

Fondacija Srpski Legat je osnovana sa ciljem da svojim aktivnostima očuva istoriju, tradiciju i kulturu Srbije i podseti na lepe i svetle trenutke srpske istorije kako bi inspirisali sadašnje i buduće građane Srbije, njihovo dostojanstvo i nacionalne vrednosti koje su vremenom potisnute i delimično zaboravljene.

SEOSKA SVADBA3
Prethodni članak

STARI SVADBENI OBIČAJI

250px-Zgrada_Aero_kluba
Naredni članak

Osnovan je „Srpski aero-klub”