ЂУРЂИЦ
Овог дана црква празнује пренос моштију Светог Георгија, Светог Ђорђа, из Никомидије у град Лида Палестинска. Пренос је извршен по жељи светитеља, који је желео да почива у родном крају и код својих најближих.
Дани од Ђурђица до Светога Мрате називају се Мратинци или Вучји дани, јер је Свети Мрата заштитник вукова. Он у ове дане гледа ко како ради, затим држи већање с вуковима и одређује им који ће на коју страну да навали. Домаћину који највише греши у ове дане, не иде у цркву и не поштује Светог Мрату, у кућу и торове на зиму ће доћи хроми вук, звани кривељан, који је најопаснији и кога нико не може да спречи у његовој намери.
У селима западне Србије у ове дане се клало црно пиле или млад црни петао. Клало се ћутећи, у рану зору, на кућном прагу. Претходно се пилету или певцу црним концем завеже кљун да не пишти, да не буде никаквог гласа. Одсечена пилећа глава везивала се црвеним концем о вериге, па се са њом бајало у време доласка вукова.
Херцеговци су клали црно јаре. Одрану кожу закопавали су у земљу, а главу побијали на врх тора. У ове дане нико не лови вукове јер би то донело велику несрећу.
Народна прича говори о човеку који је секао дрва у шуми кад га пресретоше вукови, предвођени највећим, хромим вуком, који упита сељака да ли слави Светог Мрату. Сељак се уплаши и слага да слави. Вукови се на то покупише и нестадоше. Човек заборави на дрва, отрча право код попа и јави му да узима Мрату за преславу. Од те године вуци не залазе у његов тор.
У време Мратинаца ништа се не даје из куће. Сандуци се заклопе и не дирају, не преде се вуна, ништа се не пере. Кројачи и обућари пландују и не прихватају се алата, а жене не раде ручне радове. Срби из Босне дају млађарији пилеће коске и упредену вуницу са свињском длаком да баце на вучје путеве и вучја места.
Старији свет мисли да ако Мратинци падну у младе дане, зима ће сигурно оштра. Ако је магловито – зима ће бити магловита и променљива. У случају ведрих дана – зима ће бити мразовита и љута.
Слави се као крсна слава.
Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.