Треће године проповедања нове вере, Исус Христос поведе апостоле и ученике своје Јакова, Петра и Јована у планину, где се у току ноћи преобрази пред њима и показа им неке своје божанске моћи. Поред преображеног Исуса појавише се пророци Мојсеј и Илија и зачу се глас Божји, који апостолима рече да никад не губе веру у Њега и Његовог сина.
У народу се Преображење слави као прелаз из летњег у зимски период, кад ваздух и вода постају хладнији, лишће почиње да жути и све у природи што је до тада бујало полако вене.
Овог дана се не ради. Некада се од Преображења више није купало у рекама и језерима. Каже се да се и гора преобрази, а добро је симболично кресати мало лесника, јер је шума сазрела. Жене уочи Преображења вежу црвени или бели конац око руке и помисле жељу. Ако се конац не прекине у току дана, жеља ће се испунити. На овај дан се строго пости, а у шумадијским селима је обичај да се причешћују у цркви.
Црквени вашари с народним весељем одржавају се широм Србије. Један од већих је у Книћу, а не заостају ни вашари у Раброву, Сурдулици, Жабарима и Мионици. Поповци носе грожђе у цркву да благосиљају род. Многи неће раније да окусе грожђе, јер мисле да се грожђе преобрати у зрело тек кад прође Преображење.
Верује се да ако је на овај дан лепо време, следеће године неће бити добра летина.
ИЗВОР: Драгомир Антонић, Српски народни календар за 2019/7527. годину, Informatika, Београд, 2018.