Loading Догађаји

« All Догађаји

  • Овај догађај је прошао.

ЛАЗАРЕВА СУБОТА – ВРБИЦА

април 20

Догађај навигација

Digital Capture

Лазарева субота или Врбица јесте пролећна свечаност која се одржава уочи празника Цвети. Данас је у градовима ово искључиво дечји празник, кад деца у поворкама иду око цркве, окићена звончићима и распупелом врбом, певајући песме о ускрснућу Светог Лазара. Мајке, тетке, стрине и ујне за овај дан свечано обуку децу, па чак и ону најмлађу, од свега неколико месеци, доводе у цркву, купују им звончиће везане за српску тробојку и стављају им око врата. Овим даном почињу велики васкршњи празници.

У селима се Врбица прославља другачије и тамо је очигледније да је то празник буђења пролећа, који вуче корене из претхришћанских времена.

Таковци су организовали поворке лазарица и додола. Лазарице су биле удешене, чисте, у новим оделима, богато окићене, представљале су долазак летњег периода. Биле су радо дочекиване по кућама, даривани су им храна и пиће.

У Горњој Пчињи постоји легенда о две сестре које су много патиле за рано умрлим братом и сваког дана одлазиле на гробље и кроз плач дозивале: „Лазаре! Лазаре!” Бог се сажали на њихов бол и васкрсну Лазара. Наводно, у спомен сестара и брата Лазара, од тада се у Пчињи одржава обичај Лазарице. Најпознатије, оне које су се и најдуже сачувале, јесу из села Сурлице код Трговишта.

Групу лазарица чини шест или више неудатих девојака од 14–20 година, и то два лазара и четири лазарице – две предњице и две задњице. Први лазар је најстарија, највиша и најлепша девојка, а задњице су најмлађе и најситније девојке. Понекад су то и девојчице од седам година. Задњице су девојке које први пут учествују у лазарицама. Оне ће наредне године бити предњице, а затим мушки или женски лазар. Ова поступност указује на првобитни обред иницијација – увођење девојчица у ред девојака. Рано ујутру лазарице облаче свечану народну ношњу, а у том им помаже лазарева мајка. Облаче старинску дугу везену кошуљу, јелек, старинску црвену сукњу, вуту, тзв. перваз са шарама у облику кола – ромба, појас, црне вунене чарапе и опанке. Спреда преко перваза за појас причврсте везену мараму, а са стране по једну сличну мању мараму. Око врата ставе огрлицу од златних или сребрних металних новчића – жутку. Преко леђа огрну жуту мараму с ресама. На јелеку носе ките у облику троуглова и кругова. Ови троуглови су налик на узле, односно амајлије које вероватно треба да заштите лазарице од злих очију. На глави носе црвене мараме које вежу као турбан, а лазарице носе шешире исплетене од сламе и окићене венцем од цвећа, што указује да лазарке представљају и духове природе који треба да утичу на плодност.
Из куће лазара поворка, у којој напред иду лазари, а за њим предњице и задњице, иде прво на извор код кога лазари и предњице стоје у полукругу, задњице играју, а остале девојке певају: „Добро јутро, студна водо”, јер вода има велику улогу у магијским обичајима за плодност. Затим се све девојке умију на извору. После тога враћају се у кућу лазара и, док иду кроз шуму, преко поља, ливада и поред оваца или орача, певају песме намењене шуми, пољу, њиви, ливади… Пред кућом их дочекује домаћица и посипа житом, а лазарице је љубе у руку, улазе у кућу, где доручкују за софром. Кад заврше с јелом, обичај је да све у исто време баце кашике на софру. Одатле крећу по целом селу, од куће до куће, и пред сваком играју и певају песме намењене прво кући, а затим и укућанима. У најраширенијој варијанти песма гласи:

Чији су ово дворови
чији су ово дворови
што су лепо метени
што су лепо метени
помела је другача
помела је другача
нек изађе другача
нек изађе другача
да дарује Лазара.

Лазарева субота слави се као крсна слава. Док је био међу нама смртницима, ово је била слава блаженопочившег патријарха српског Павла.

ИЗВОР: Драгомир Антонић, Српски народни календар за 2019/7527. годинуInformatika, Београд, 2018.

informatika_logo-10070020

Детаљи

Датум:
април 20
Догађај Categories:
,
ПОДЕЛИТЕ

ЛАЗАРЕВА СУБОТА – ВРБИЦА