Верује се да је Јар или Јарило било божанство Словена које се празновало средином јуна. Име Јарило упућује на руске обичаје, кад су износили лутке од сламе са разним именима – Купало, Кострома, Јарило – по томе је руски Јарило сродан српском Герману. Иначе Србима је позната реч и лично мушко име који су изведени од корена јар: јара жита су она која се сеју у пролеће; јара је летња жега. Мушко име Јарослав забележено је још крајем XIII столећа, а име Јарко се налази у Дечанској повељи из XIV века.

Јарило је заветни дан у неким селима Баната и Срема. На тај дан се ките заставе венцима од изниклог жита и иду литије које народ посипа житом. После подне породице излазе на поља да гледају жито и приређују породичну гозбу. У Банату, ако је жито добро родило, мушкарци излазе на гледање, понесу вино и остају до ноћи крај поља.

ИЗВОР: Драгомир Антонић, Српски народни календар за 2019/7527. годину, Informatika, Београд, 2018.