Loading Догађаји

« All Догађаји

  • Овај догађај је прошао.

ЂУРЂЕВДАН

мај 6

330px-Izvora-church-Saint-George-icon_crop

Празник посвећен Светом великомученику Ђорђу, који је рођен у имућној хришћанској породици у Кападокији. За овоземаљског живота био је трибун у војсци цара Диоклецијана. Кад је цар покренуо нови талас прогањања хришћана, Свети Ђорђе пред свима признаде своју веру и одби да учествује у прогонима. Због тога би бачен на најстрашније муке и уморен разапет на точку. Бог му подари моћ да помаже у беди и невољи сваком божјем створу који му се обрати молитвом, па се зато Светитељ често јавља у сновима оних који га призивају, даје им савете или чини разна чуда и спасења.

Код Срба је Ђурђевдан велики празник.

Некад се пре одласка на ђурђевдански уранак прво умивало водом у којој је претходне вечери било потопљено свеже набрано биље.

Уранак се одржавао на погодној ливади или поред потока и реке, односно на пропланку. Бере се биље, плету венчићи, игра, пева, уз обавезно ђурђевданско јагње, које се пекло за време уранка. Раније се јагње није јело пре Ђурђевдана. Ако је време погодно, добро је окупати се у реци. Жене у планинским крајевима пре сунца иду у планине, беру траве, цвеће, дрен. Све то умешају у мекиње и нахране овце да буду здраве преко целе године и да се сачувају од свакаквих урока. Да би било више масла, поједине планинке спремају и посебне амајлије. Убрано биље, корење, лишће, коприва, плету се у венац у који се дода и земља с мравињака, љуске од ораха с бадњеданске трпезе и коњска потковица. Све се увеже црвеним концем и стави на бућку за масло. Овако припремљена амајлија штити од урокљивих очију. Добро је да жене наберу и врбове гране и опашу се њима да их не боле леђа кад буду копале. Мушкарци врбово пруће односе на њиву као заштиту од града и злих очију врачара.

У селу Даросава у Шумадији домаћин устане пре зоре и одлази на њиву, где забада крстиће од лескове гране, а жене ките кућу венцима од млечике, ђурђевка, у које обавезно уплету и понеку гранчицу граба и селена. Венци се плету и у Водицама, Поповом Пољу, таковским селима и многим другим крајевима. Заједничко им је да се стављају по капијама, торовима и шталама као заштита.

Венци се у Чачку такође праве, али се никако не уносе у кућу. Сматра се да венац унесен у кућу може изазвати несрећу.

Некад су девојке из околине Поповог Поља одлазиле у групама, уз цику и весеље, да се поваљају по младоме житу да би им косе расле као жито. Такође праве љуљашке, и то на дреновом дрвету, да би биле здраве као дрен. После одлазе у брда где беру зановјети, звијерице, рибице, повратића и још неке траве, с којима пред спавање бајају да им младожења буде леп и паметан.

Многобројни су обичаји и код сточара. Тада се изгони стока на катуне или бачије, где остаје све до краја лета. Пре него што се стока потера, врши се прва мужа и то кроз прстен, да се млеко касније не би расипало. У селима на Влашић планини, при ђурђевданском изгону, чобанин легне на врата тора и пушта да га овце прескачу, уверен да ће га после слепо слушати.

Уобичајено је и клање јагњета за Ђурђевдан. У Шумадији је то унапред одабрано и празнику намењено јагње, а у Јабланици са закланим јагњадима одлазе на уранак на планину Треску, на коју тада врше и први изгон стоке.

У селу Петњик, код Берана, на Ђурђевдан су раније изјутра пуцали преко стоке, давали стоци со и клали јагње. Млади су рано изјутра одлазила до воденице да се мало попрскају омајом (водом која прска с воденичног кола) да би били здрави током године.

Дани око Ђурђевдана погодни су и за бацање чини. Зато у Пчињи у току ноћи чувају засејану пшеницу и раж да не би ко, на волшебан начин, „обрао” њиву, односно да бацањем чини пренесе род на своју њиву или на њиву онога који га је унајмио да то уради. Верује се да се особа с натприродним склоностима, обично је то жена, у глуво доба ноћи на Ђурђевдан искраде из куће и дође до туђе њиве. Ту се скине гола и узјаше вратило (део са разбоја), обиђе њиву и скупи росу. Касније скупљену росу баци у своју или њиву онога ко је радњу наручио, и тако украде род. Сличним поступком може да се „измузе” и млеко туђих крава, а да им се и не приђе.

Слави се као крсна слава. По бројности свечара, на четвртом је месту код православних Срба.

Ове године на Ђурђевдан је и Побусани понедељак.

ПОБУСАНИ ПОНЕДЕЉАК

Побусани понедељак је један од задушних дана. Тад се одлази на гробља, поставља камење на све четири стране око гроба и побусава земља између, односно прекопава површински слој земље. На прекопано бусење стављају се офарбана јаја намењена мртвима. Отуд и назив побусани. У Босни се умрлим ожењеним мушкарцима постављају опсеци или гранични каменови изнад главе и код стопала, па се између њих земља буса.
Вук Караџић у Рјечнику наводи да се овај дан назива ружичало или дружичало и да се тад окупљају девојке и младићи на неко погодно место да се дружичају, играју и певају. Уплићу венце од врбовог прућа и кроз њих се љубе, постајући тако побратими, а девојке друге или посестриме за ту годину.

Овим даном почиње и Водена недеља. Лепо време у нашим крајевима обично креће после Ђурђевдана. Тада се топе снегови по висовима и прети опасност од великих поплава. Баш због тога читава недеља после Ђурђевдана јесте седмица посвећена воденим демонима који управљају поплавама. У ове дане девојке и младићи излазе на потоке и реке, прскају се водом, бацају венце у воду, а труде се и да једни друге гурну у воду, што представља архаизам некадашњег култа жртвовања људи демонима воде.

ИЗВОР: Драгомир Антонић, Српски народни календар за 2019/7527. годинуInformatika, Београд, 2018.

informatika_logo-10070020

Детаљи

Датум:
мај 6
Догађај Categories:
,
ПОДЕЛИТЕ

ЂУРЂЕВДАН