АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

Добродошлица Српској војсци у Сплиту

„Нека се знаде да је на 20. XI 1918. за регенције Александра Карађорђевића храбра војска краља Србије Петра I под водством мајора Стојана Трнокоповића на овај пристан побједоносно ступила поздрављена, загрљена, благословљена од цјелокупнога народа и грађанства Сплита.ˮ

О дочеку српске војске у Сплиту 20. XI 1918. у тексту Српска војска на Јадрану очевидац проф. Стјепан Розза пише:

„(…) Кад је војска мале, али поносне и јуначке Србије запјевала Нека мре ко хоће да живи и полетила на Косово да освети Лазара и Милоша, прве вијести о српским и црногорским побједама примали смо у Сплиту са сузама радости, са узбуђењем још нигда чувеним и невиђеним. Делириј славе и поноса обузео нас је херојском побједом код Куманова и уласком краља Петра у царско Скопље. Све је васкрсло пред нашим очима. Гледали смо Марка и Милоша, Лазара и царицу Милицу, девет Југовића и Старца Југ-Богдана. Велику Мајку и Косовку Дјевојку. Видјели смо лепршање крсташ-барјака по Косову и чули смо како раја пјева и кличе: Косово је освећено! Сплит и цијела Далмација горила је од узбуђења и славе, веселила се освети Косова, ослобођењу Скопља, Битоља, Прилепа и Призрена. Вјеровало се да је побједа Србије побједа Славенства, почетак и нашег ослобођења. Око српског војника и српске војске створила се легенда. Плакали смо слушајући како им читава свјетска штампа пјева химну и признање. Гроф од Картагене Маркиз де Ла Пуерта, враћајући се са српског бојишта, написао је у мадридској La Tribuna да је српска војска једна од најбољих на свијету, и да је српски народ приликом осветничког рата дао узорити и узвишени примјер свога образовања, дисциплине, социјалности, културе и жарког родољубља.

– Српска војска, водила нас је – каже Маркиз – из изненађења у изненађење, из победе у победу. Али оно што је нас Шпањолце највише задивило, то је необична скромност и одсуство сваке сујете код генерала, старешина и официра српске војске. Побједилац на Куманову и освајач Битоља, тако су скромни и ћутљиви, да нам је памет стала. Прави спартански војници! Они нерадо примају честитке и не придају им никакве важности. А и сам Наполеон поносио би се тим биткама… Ултиматум… Рат… Русија, Енглеска и Француска уз малу Србију… Почеле операције на Дрини… Лавови шумадијски, потомци Црног Гиоргиа, и Хајдука Вељка, опојени пјесмом старца Вишњића, хаметом потукоше Ћесарову војску, ослободише Београд, прегазише Саву и Дрину и дођоше чак Сарајеву на доглед. Сломом Потиорекових армија обновише кумановско јунаштво и битољску славу… Кад је Мацкенсен припремио паклену игру да сломи дивовски отпор мале Србије, издајнички навали Бугарска иза леђа у друштву са непријатељима Славенства… И наша су крила била поломљена… Настадоше наши црни дани. Разапеше нас на голготу. У тешком искушењу и мукама молили смо и наша је молитва услишана. У мјесецу септембру 1918. њемачка врховна команда јавила је цијелом свијету:

– Пошто је српска војска пробила Солунски фронт, Бугари капитулирали, а ми више немамо свјежих снага, то је потребно закључити мир са непријатељем.

– Напред Србијо! Слава ти велика мученице, светице и јунакињо! – заори се низ Јадран и сви сложно запјевасмо: Боже правде, ти што спасе од пропасти до сад нас...

Догодило се оно што нитко није очекивао, чему се нитко није надао. Створили смо највеће дјело у нашој историји, јер никада већи, никада јачи нити славнији нисмо били. Али кад ће доћи? Кад ћемо загрлити ослободитеље наше? Кад ће стигнути хероји наши да благословимо стопе и руке њихове, које нам раскидаше окове и пронијеше име и славу широм бијела свијета? Са овим мислима загрејане су нам биле душе и сваки атом тијела дрхтао је од узбуђења, поноса и величине. И напокон јавише да ће српска војска стићи у Сплит днева 20. новембра.

Све плива у необичном весељу, пјесми и смјеху, срећи и задовољству. И кад је освануо жељковани дан, већ јутром рано почело се с кићењем дућана, кућа, звоника, обале и лађа. На средини обале подигоше славолук урешен грбовима наших покрајина над којима се раскрилио Бијели Орао. Под њиме натпис ћирилицом: – Добро дошли!

Грађани се окитише цвијећем и српском тробојком, симболом слободе и јунаштва, из поштовања према онима који све дадоше за наше ослобођење и уједињење. Пароброд је имао да стигне у три сата послије подне. Већ около 1 сата обала је била пуна као шипак… Сви раме уз раме да поздраве осветнике Косова… Кад набијене прангије са Бачвица и Сустјепана забректаше, био је знак да је пароброд близу… У тај час чуо се заједнички уздах као да је земља затутњала и све се слива у један нечувен урнебес и грмљавину:

– Ено их на прови! Ено спаситеља наших! Ено јунака с Кајмакчалана! Живила српска војска! Живио краљ Петар! Живио престолонаследник! – орило се из хиљада и хиљада грла.

Младићи се јагме да прихвате коноп, да се поносе што су везали пароброд којим су стигли Бијели Орлови. Спустише мост и настаде тајац. Помоли се мајор Стојан Трнокоповић, и са оним истим гласом с којим је на бојном пољу командовао: На јуриш, јунаци!, поздравио је: Помоз Бог, браћо!

Сузе нас облише и задрхтасмо од превелике среће и радости. Приђе му др Смодлака и у име Земаљске владе назове добродошлицу:

– Благословен био час, кад вас видјесмо! Благословена вам свака стопа била! Благословене мајке, које вас родише! Благословена кољевка која вас је одњихала! Благословени опустели домови ваши, који се у црно завише да нама узмогне синути ово златно сунце Слободе, што нас сад обасјава! Добро нам дошли славом овенчана браћо наша, осветници, закрилници наши, а ето сад и стражари нашег сињег мора! У сто добрих часа стигли међу нас, на радост и утјеху нашу, а на страх и трепет сваком душманину, који се усуди дирнути у море наше! Јуначки синови јуначке земље!

Извор: О дочеку Краља Ујединитеља у Сплиту, Јадранска стража, 1926.

ПРИРЕЂУЈЕ: Историја српског поморства, https://www.facebook.com/pomorstvo/

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Подлога - Copy - Copy - Copy (3) - Copy
Претходни чланак

МИСАО ДАНА

download
Наредни чланак

МИСАО ДАНА