Spasonosna, iskrena i neočikavana pomoć

Orden Takovskog krsta

Ratovi između Srbije i Turske, od 1876. do 1878. godine, ostavili su teške posledice, a ogromna razaranja pretrpelo je stanovništvo Timoka.  „Nakon ratova trebalo je obnoviti uništeno,  što je predstavljalo veliki problem za jadnu, siromašnu i napaćenu zemlju, koja je jedva da je uspevala da prehrani stanovništvo. U takvoj situaciji neočekivana, ali iskrena pomoć Engleza upravo Zaječaru, a pogotovo Velikom Izvoru, pokazala se kao spasonosna. Ma koliko paradoksalna bila činjenica da je Engleska u pomenutom ratu bila na strani Turske, nekolicina pojedinaca pokazala je izuzetnu saosećajnost sa napaćenim srpskim narodom. Akciju za pomoć Srbiji poveo je izvesni dr Sandvič uz pomoć inženjera Augusta Bekera. Predočili su nevolje naroda posle rata, apelovali tražeći pomoć za opustošena sela, ali ne kod engleske vlade već među svojim sunarodnicima i rodoljubima. Dr Sandviču odazvao se Džon P. Tomson iz Mančestera, priloživši sumu od 5.000 funti sterlinga sa nalogom da se izgradi jedno selo i ekonomski pomogne stanovništvu. Docnije je povećao sumu za još 150 funti¹.” Dr Sandvič i inženjer Beker odabrali su da pomognu Velikom Izvoru, koji je bio potpuno spaljen.  Pošto se dr Sandvič ozbiljno  razboleo,  Beker preuzima na sebe sav posao podizanja kuća, a pre svega izgradnju mosta i druma do Zaječara. Lično je trasirao drum, projektovao i podigao most. „Za podizanje kuća, otvorio je kamenolom iznad sela, i to mesto i danas nosi naziv Engleski kamen  (Inđiliski kamen). Predanje kaže da je Beker plaćao sve radove oko vađenja kamena, pečenja kreča, cigle i ćeramide. U narodu je, takođe, zapamćeno da je plaćao majstore, zidare i sve što je za podizanje kuća bilo potrebno… Jedino su svojim zapregama prevozili materijal oni kojima su podizane kuće… Beker je sazidao oko 100 kuća, prvenstveno u Velikom Izvoru, ali izvestan broj sagrađen je i u Zaječaru. Narod je, takođe, dobio pomoć u poljoprivrednim alatkama koje im je podelio lično inženjer Beker, čije ime su svi znali i generacijama ga pamtili.  Najvećeg donatora, Tomsona, narod nikada nije upoznao. U jeku Prvog svetskog rata, marta 1917. stigla je preko engleskog Ministarstva inostranih poslova molba Tomsonovog sina da mu se saopšti naziv reke na kojoj je njegov otac napravio most, kao i ime sela koje je, takođe o trošku njegovog oca, izgrađeno 1877. godine. Celokupna prepiska srpskog Ministarstva spoljnih poslova na Krfu sa Ministarstvom građevina sačuvana je i zahvaljujući njoj mi danas znamo kako je tekao proces obnove Zaječara i Velikog Izvora. O značaju pomoći za stanovništvo ovog kraja govori nam i podatak da je Tomson odlikovan Takovskim ordenom prvog reda, sa vrlo laskavom zahvalnicom za usluge učinjene srpskom narodu².”