Спасоносна, искрена и неочикавана помоћ

Орден Таковског крста

Ратови између Србије и Турске, од 1876. до 1878. године, оставили су тешке последице, а огромна разарања претрпело је становништво Тимока.  „Након ратова требало је обновити уништено,  што је представљало велики проблем за јадну, сиромашну и напаћену земљу, која је једва да је успевала да прехрани становништво. У таквој ситуацији неочекивана, али искрена помоћ Енглеза управо Зајечару, а поготово Великом Извору, показала се као спасоносна. Ма колико парадоксална била чињеница да је Енглеска у поменутом рату била на страни Турске, неколицина појединаца показала је изузетну саосећајност са напаћеним српским народом. Акцију за помоћ Србији повео је извесни др Сандвич уз помоћ инжењера Аугуста Бекера. Предочили су невоље народа после рата, апеловали тражећи помоћ за опустошена села, али не код енглеске владе већ међу својим сународницима и родољубима. Др Сандвичу одазвао се Џон П. Томсон из Манчестера, приложивши суму од 5.000 фунти стерлинга са налогом да се изгради једно село и економски помогне становништву. Доцније је повећао суму за још 150 фунти¹.” Др Сандвич и инжењер Бекер одабрали су да помогну Великом Извору, који је био потпуно спаљен.  Пошто се др Сандвич озбиљно  разболео,  Бекер преузима на себе сав посао подизања кућа, а пре свега изградњу моста и друма до Зајечара. Лично је трасирао друм, пројектовао и подигао мост. „За подизање кућа, отворио је каменолом изнад села, и то место и данас носи назив Енглески камен  (Инђилиски камен). Предање каже да је Бекер плаћао све радове око вађења камена, печења креча, цигле и ћерамиде. У народу је, такође, запамћено да је плаћао мајсторе, зидаре и све што је за подизање кућа било потребно… Једино су својим запрегама превозили материјал они којима су подизане куће… Бекер је сазидао око 100 кућа, првенствено у Великом Извору, али известан број саграђен је и у Зајечару. Народ је, такође, добио помоћ у пољопривредним алаткама које им је поделио лично инжењер Бекер, чије име су сви знали и генерацијама га памтили.  Највећег донатора, Томсона, народ никада није упознао. У јеку Првог светског рата, марта 1917. стигла је преко енглеског Министарства иностраних послова молба Томсоновог сина да му се саопшти назив реке на којој је његов отац направио мост, као и име села које је, такође о трошку његовог оца, изграђено 1877. године. Целокупна преписка српског Министарства спољних послова на Крфу са Министарством грађевина сачувана је и захваљујући њој ми данас знамо како је текао процес обнове Зајечара и Великог Извора. О значају помоћи за становништво овог краја говори нам и податак да је Томсон одликован Таковским орденом првог реда, са врло ласкавом захвалницом за услуге учињене српском народу².”