АктуелностиЗанимљивости

„Добар дан, царски суци на Бањој Луци!”

Бања Лука није названа по бањи – лечилишту на минералном извору (мада има бању), нити по луци – пристаништу (мада има реку), нити по придеву бајна – дивна, чаробна (мада је заиста лепа) – како се каткад тумачи у народном етимологисању. Већина аутора у српском језику и књижевности (да поменем само Крајишнике Петра Кочића и Милана Шипку) слажу се у томе да је назив града Бања Лука настао од старог присвојног придева бања, тј. банова, како би се данашњим језиком рекло (упореди Јовањдан, тј. Јованов дан), и именице лука у значењу: ливада, земљиште уз воду, најчешће уз реку. Дакле, град који се развио на бањој луци (бановој ливади) добио је и њен назив – Бања Лука. Потврда за ову етимологију може се наћи и у низу назива места (топонима): Бањ брдо у североисточној БиХ (а данас и код Бање Луке), Бањ До – село у Херцеговини итд. (иако у њима нема ни воде, а камоли бање); Лука је врло често назив места.

Пошто је назив највећега града у Републици Српској настао од две речи – од придева и именице – он се, као двочлани назив, пише, и изговара, одвојено. За такав начин изговора и писања залагао се, и тако писао и говорио, Петар Кочић. Па и његов Давид Штрбац каже: „Добар дан, царски суци на Бањој Луци!”

Да би се правилно писао и изговарао назив овога града, потребно је имати на уму следеће:

– да обе речи у називу града имају своје акценте (моја Бâњā Лýка (као: моја драга рука);

– да се обе речи мењају по падежима (из Бање Луке, у Бању Луку, у Бањој Луци (као: из моје руке, моју руку, у мојој руци);

– да изведенице од овог назива које значе назив становника (етник) и припадања њему (ктетик) имају спојни самогласник О: Бањолучанин, Бањолучанка…, бањолучки… (Баш као што, нпр., од Нови Сад имамо: Новосађанин, новосадски.)

И само тако се, дуго времена, говорило и писало.

Међутим, још давно (како наводи проф. М. Шипка, средином 19. века) настао је и једночлани, срасли назив Бањалука, а према њему и етник: Бањалучанин, Бањалучанка… и ктетик: бањалучки… (дакле, са А, а не са О!). Овај лик назива „крајишке лепотице” касније ће завладати у говору, најпре и нарочито у градској средини, негде иза половине прошлог века. (У Белићевом Правопису из 1950. године имамо само Бања Лука, а у заједничком, српскохрватском Правопису из 1960. Бања Лука и Бањалука.) Тада је, дакле, и једночлани назив (Бањалука) прихваћен као равноправан у стандардном језику. Истина, писменији људи су се, по навици, и даље држали двочланог назива (Бања Лука), док је у народу једночлани назив потпуно превладао крајем минулог века, и готово сасвим истиснуо двочлани назив Бања Лука.

Почетком деведесетих година минулог века, због познатих драматичних догађаја на овим просторима, с поновним националним освешћивањем српског народа, вратио се на јавну сцену и традиционални двочлани назив града Бања Лука. А с њим и – честе грешке! Наиме, под утицајем једночланог назива (Бањалука, из Бањалуке, у Бањалуци…), неретко се двочлани назив употребљава у некој „полуокамењеној” форми: „из Бања Луке”, у „Бања Луци…”. Дакле, само формално је двочлан, са окамењеним, непроменљивим првим чланом назива, и са непоштовањем спојног самогласника О у етнику и ктетику: Бањалучанин, бањалучки… (уместо Бањолучанин, бањолучки…, како они треба да гласе од назива Бања Лука). И данас то, и тако, читамо на разним огласима, плакатима…

Из овог језичког „времеплова” кроз Бању Луку произлази закључак:

Прво: На страни двочланог назива (Бања Лука) стоји етимологија (назив је заиста настао од две речи) и дуга традиција.

Друго: На страни једночланог назива (Бањалука) је његова једноставност и практичност (једна реч, један акценат, подударност спојног самогласника у етнику и ктетику са топонимом).

Треће: Стандарднојезичка норма нуди обе варијанте, као равноправне дублете. Обе су на „језичком тржишту”, а која ће имати бољу прођу, одлучиће језичка пракса.

Можете, дакле, доћи у Бањалуку и у Бању Луку (али не „у Бања Луку”!), а да ли ћете се дружити са Бањалучанима или са Бањолучанима зависи од тога како називате њихов град – Бањалука или Бања Лука.

Како год – добро дошли!

 

Милорад Телебак

 

Извор: Телебак 2011: Милорад Телебак, Како се каже : хиљаду језичких савета, Нови Сад: „Прометеј”, 120–123.

Print Friendly, PDF & Email
Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Previous post

Умро је фармаколог и академик Јован Туцаков

Next post

Умро је писац, преводилац, природњак, књижар и штампар Емануило Јанковић