AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiLjudi

ĐURAĐ STRACIMIROVIĆ (1385‒1403)

Đurađ Stracimirović bio je, kao svi Baošići, bistar, energičan i okretan, sa dosta političkog talenta, ali nepostojan i, stoga, nedovoljno pouzdan. Kao mladića, njega je, posle očeve smrti, njegov stric dao u zalog i za taoca u Drač Karlu Topiji. Ostao je tamo i čamio u neredu sve do smrti Baošine. Kad je Baoša poginuo, Đurađa je Karlo pustio na slobodu i on se vratio u svoju otadžbinu ‒ da primi vlast i presto. Ali Đurađ je primio znatno smanjenu državu: ceo jug bio je izgubljen.

Kada je preuzeo vladu, položaj njegov i njegove države bili su neobično teški. On je ne samo bio opkoljen sa svih strana neprijateljima, nego je i u samoj zemlji imao velikih teškoća i neprilika. Pojedini velikaši opirali su se njegovoj vlasti, a cela Zeta bila je u otvorenom ustanku protiv njega. Zbog tako teških prilika Đurađ je bio veoma popustljiv i miroljubivo raspoložen prema svojim susedima. On je stupio odmah u vezu sa Mletačkom republikom i iskreno se trudio da zadobije njeno prijateljstvo i poverenje. Isto tako je Đurađ, ubrzo posle svog dolaska na presto, uhvatio dobre veze i sa najmoćnijim dinastom u unutrašnjosti Balkanskoga poluostrva ‒ knezom Lazarom ‒ i uzeo njegovu kćer za ženu.

Mada je takvim radom dobio jak oslonac, ipak time Đurađ nije sebi mnogo olakšao položaj. Turci su stalno navaljivali na njegovu državu, a uskoro posle Kosovske bitke došao je u sukob i sa Mletačkom republikom, koja je energično radila na tome da se utvrdi u albanskom i južnom srpskom primorju.

U to je Đurđa postigla još jedna nesreća. Godine 1392. zarobili su ga Turci. Oslobodio se ropstva po veoma teškoj ceni ‒ morao je ustupiti Turcima Skadar i Drivast. Kad se oslobodio ropstva, Đurađ se našao u veoma teškoj situaciji. Turci su stalno napadali na njegove zemlje. U zemlji je ustanak protiv njega bio u jeku, a to što su uz njega bili Bosanci i Mlečići, nije mu mnogo pomagalo.

U tako teškim prilikama Đurađ je načinio jedan neobičan, ali dubok plan ‒ da spase i održi svoju vlast. Posle je bilo momenata kada je moglo izgledati da je taj plan bio velika politička pogreška i mnogo je truda utrošeno i krvi proliveno da se ona ispravi; ali možda je popravljanje te pogreške bila veća zabluda smisliti i izvesti ovaj plan.

Posle svog oslobođenja Đurađ se rešio da otme od Turaka Skadar i Drivast, pa ih preda Mletačkoj republici, da tako podigne između svojih i turskih zemalja pregradu koja će njegovu državu osigurati sa te strane. On je u jednom trenutku malodušnog raspoloženja ozbiljno pomišljao čak i na to da celu svoju državu preda Mletačkoj republici.

Prvi deo svog plana Đurađ je izveo i ostvario. Zauzeo je Skadar i Drivast, pa ih je onda u aprilu 1396. godine predao Mlečićima.

Slobodan i siguran na taj način, i od strane Turaka i od strane Mlečića, Đurađ se posle toga okrenuo protiv glavnog protivnika ‒ Radiča Crnojevića, koji se kao buntovnik godinama držao u gornjoj Zeti. Potukao ga je i zauzeo njegove zemlje. U toj borbi Radič je i poginuo.

Poslednjih godina svoga života Đurađ kao da je pristao uz Turke, da li stoga što je mislio da su mu oni manje opasni no Mlečići, koji su se bili utvrdili u srpskom i albanskom primorju i širili tamo svoju vlast sve dalje, ili iz drugih kakvih razloga, teško je reći. Ali Đurađ je veoma brzo došao do uverenja da novi pravac njegove politike može biti po njega veoma opasan i vratio se staroj politici prijateljstva prema Mletačkoj republici.

Stanoje Stanojević

 

Izvor: Stanojević 2013: Stanoje Stanojević, Svi srpski vladari : biografije srpskih (sa crnogorskim i bosanskim) i pregled hrvatskih vladara, Beograd: „Otvorena knjiga”, str. 106‒108.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

index
Prethodni članak

Umro je šahovski velemajstor Milan Matulović

Rade_Jasarevic
Naredni članak

Poginuo je violinista Miodrag Rade Jašarević