АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

ЂУРАЂ СТРАЦИМИРОВИЋ (1385‒1403)

Ђурађ Страцимировић био је, као сви Баошићи, бистар, енергичан и окретан, са доста политичког талента, али непостојан и, стога, недовољно поуздан. Као младића, њега је, после очеве смрти, његов стриц дао у залог и за таоца у Драч Карлу Топији. Остао је тамо и чамио у нереду све до смрти Баошине. Кад је Баоша погинуо, Ђурађа је Карло пустио на слободу и он се вратио у своју отаџбину ‒ да прими власт и престо. Али Ђурађ је примио знатно смањену државу: цео југ био је изгубљен.

Када је преузео владу, положај његов и његове државе били су необично тешки. Он је не само био опкољен са свих страна непријатељима, него је и у самој земљи имао великих тешкоћа и неприлика. Поједини великаши опирали су се његовој власти, а цела Зета била је у отвореном устанку против њега. Због тако тешких прилика Ђурађ је био веома попустљив и мирољубиво расположен према својим суседима. Он је ступио одмах у везу са Млетачком републиком и искрено се трудио да задобије њено пријатељство и поверење. Исто тако је Ђурађ, убрзо после свог доласка на престо, ухватио добре везе и са најмоћнијим династом у унутрашњости Балканскога полуострва ‒ кнезом Лазаром ‒ и узео његову кћер за жену.

Мада је таквим радом добио јак ослонац, ипак тиме Ђурађ није себи много олакшао положај. Турци су стално наваљивали на његову државу, а ускоро после Косовске битке дошао је у сукоб и са Млетачком републиком, која је енергично радила на томе да се утврди у албанском и јужном српском приморју.

У то је Ђурђа постигла још једна несрећа. Године 1392. заробили су га Турци. Ослободио се ропства по веома тешкој цени ‒ морао је уступити Турцима Скадар и Дриваст. Кад се ослободио ропства, Ђурађ се нашао у веома тешкој ситуацији. Турци су стално нападали на његове земље. У земљи је устанак против њега био у јеку, а то што су уз њега били Босанци и Млечићи, није му много помагало.

У тако тешким приликама Ђурађ је начинио један необичан, али дубок план ‒ да спасе и одржи своју власт. После је било момената када је могло изгледати да је тај план био велика политичка погрешка и много је труда утрошено и крви проливено да се она исправи; али можда је поправљање те погрешке била већа заблуда смислити и извести овај план.

После свог ослобођења Ђурађ се решио да отме од Турака Скадар и Дриваст, па их преда Млетачкој републици, да тако подигне између својих и турских земаља преграду која ће његову државу осигурати са те стране. Он је у једном тренутку малодушног расположења озбиљно помишљао чак и на то да целу своју државу преда Млетачкој републици.

Први део свог плана Ђурађ је извео и остварио. Заузео је Скадар и Дриваст, па их је онда у априлу 1396. године предао Млечићима.

Слободан и сигуран на тај начин, и од стране Турака и од стране Млечића, Ђурађ се после тога окренуо против главног противника ‒ Радича Црнојевића, који се као бунтовник годинама држао у горњој Зети. Потукао га је и заузео његове земље. У тој борби Радич је и погинуо.

Последњих година свога живота Ђурађ као да је пристао уз Турке, да ли стога што је мислио да су му они мање опасни но Млечићи, који су се били утврдили у српском и албанском приморју и ширили тамо своју власт све даље, или из других каквих разлога, тешко је рећи. Али Ђурађ је веома брзо дошао до уверења да нови правац његове политике може бити по њега веома опасан и вратио се старој политици пријатељства према Млетачкој републици.

Станоје Станојевић

 

Извор: Станојевић 2013: Станоје Станојевић, Сви српски владари : биографије српских (са црногорским и босанским) и преглед хрватских владара, Београд: „Отворена књига”, стр. 106‒108.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

index
Претходни чланак

Умро је шаховски велемајстор Милан Матуловић

Rade_Jasarevic
Наредни чланак

Погинуо је виолиниста Миодраг Раде Јашаревић