АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ (1427–1456)

Када је после смрти свога ујака, деспота Стевана, примио управу у своје руке, Ђурађ је био човек од преко педесет  година, и за собом je имао бурну прошлост. Необично јаког телесног састава, oн је био већ претурио преко главе многе невоље и несреће и доживео многа изненађења и разочарања. У детињству своме видео је слом и пропаст државе. Као младић је проживео доба борбе у породици, сâм је учествовао у биткама против свога ујака, који га је хапсио. У исти мах је ишао у помоћ Турцима и проливао своју крв за турску државну идеју. Али кад је доба лутања и грешења прошло, Ђурађ је схватио и прихватио широку политичку концепцију свога ујака, помирио се са њим и остао му веран поданик и помагач до смрти.

Ну, мада је био, кад је дошао на престо, у зрелим годинама, мада је био од природе бистар, мада је имао за собом добру школу и богато искуство, ипак дуго Ђурађ није тачно ценио ситуацију у најважнијем, животном питању своје државе и свога народа. Још дуго је мислио да је турска власт у Европи привремена и пролазна и да ће се његова држава, помоћу западних народа, особито помоћу Угарске, моћи ослободити од Турака. То уверење није га напуштало и покрај свих разочарања што их је у томе правцу доживео, као и покрај свих чињеница које су га могле о противном уверити. Ђурађ је имао дубоко уверење у снагу и способност Запада, и у вољу западних сила да ослободе Исток од неверника. Због тога је хтео да се ослони на западне државе.

Али добро је знао да су турски народ и држава много јачи од српске државе, да су они у његовој непосредној близини, и да он са те стране увек може добити помоћи са Запада. Стога је Ђурађ морао лавирати и правити се Турцима одан и веран, док је са друге стране преговарао са западним државама о заједничкој акцији против њих. Ну, та политика није могла донети сигурне и добре резултате. Стога је Ђурађ повукао тежиште своје државе далеко на север и сазидао је, чак на граници, себи град и престоницу у Смедереву, у нади да ће се ту, у наслону на Угарску, лакше моћи бранити и одржати. Међутим, то није помогло, и Турци су 1439. године покорили Ђурђеву државу и заузели Смедерево.

После тога Ђурађ се неколико година потуцао по свету и напрезао сву своју, и интелектуалну и финансијску, снагу да покрене озбиљну акцију Запада против Турака. Кад му је то напослетку пошло за руком, и кад су хришћански савезници у зиму 1443. године потисли Турке до иза Софије, па се онда упустили у преговоре за мир, Ђурађ је, разочаран, видео да се у целом овом великом и озбиљном послу стало на пола пута. Онда је он, мада је миром закљученим у Сегедину добио натраг своју државу, јасно видео да Запад није у стању да реши балканско питање и да протера Турке из Европе. Дошао је до уверења да се мора погађати са Турцима и своју политику подесити према фактору да су Турци најважнији фактор на Ближем истоку.

У томе правцу, и према таквим претпоставкама и погледима, креће се онда сва његова политика у последњим годинама његовог живота. Све акције, које су после тога предузимане са Запада против Турака, Ђурађ је, са разлогом, сматрао за неозбиљне и стога их није хтео помагати нити учествовати у њима. Био је уверен да сва та подузећа не могу успети и да ће самој ствари више шкодити но користити. Неповољни резултати свих тих експедиција показали су да је Ђурађ имао право и да је правилно оценио ситуацију. Али при свему том он је често, и после тога, губио мерило шире политичке концепције, те му поглед у даљу будућност није био непомућен.

Уколико су у последње време углед и ауторитет Ђурђев расли, и у земљи и ван његове државе, у свој Европи, утолико је он више осећао да снага његове државе у односу према Турској све више слаби. Морао је јасно видети како се однос снага његове државе према Турској мења, такорећи свакога дана, на штету његову, и на својој самрти морао је јасно видети да је само питање времена када ће и његова држава пасти под ударцима азијатског освајача. Ђурађ је доживео многе несреће, и у породици и у политици, и живео је и умро као несретан човек.

Станоје Станојевић

 

Извор: Станојевић 2013: Станоје Станојевић, Сви српски владари : биографије српских (са црногорским и босанским) и преглед хрватских владара, Београд: „Отворена књига”, стр.72–75.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

lanu-gutovic
Претходни чланак

Рођен је глумац Милан Гутовић

CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 100
Наредни чланак

Аустроугарска је напала Србију у Првом светском рату