AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiLjudi

ĐURAĐ BAOŠIĆ (1371–1379)

Poreklo Baošića mutno je i nesigurno. Oni izlaze na istorijsku pozornicu za vlade cara Uroša, kada se srpska država počela rasturati i kada su pojedini velikaši počeli preuzimati mere da sami i mimo središne vlasti, koja je bila slaba i nemoćna, održavaju mir i red u svojim oblastima. Iz toga rada, po nevolji, razvila se onda vremenom vladalačka vlast i obrazovale su se posebne države.

Tako su u Zeti za slabe Uroševe vlade tri brata Baošića uzeli vlast u svoje ruke i počeli samostalno vladati. Već za života Uroševa, a još više posle smrti njegove, oni su vršili punu vladalačku vlast. Teritorija na kojoj su vladali može se od toga vremena smatrati kao posebna samostalna država. Oni već u to doba sklapaju ugovore i saveze sa stranim državama i vode ratove.

Vlada Baošića izgleda da je bila kolektivna pod vrhovnom upravom najstarijeg brata Stracimira. Ali Stracimir kao da nije imao potrebne sposobnosti, ni državničke ni vojničke, i bio je stoga stalno prema svojoj braći u pozadini. Na prvom planu u akciji braće Baošića stoji od početka Đurađ. Posle Stracimirove smrti (1373. godine) vlada onda on sa mlađim bratom, ali je i tada on glavna ličnost.

Bistar, okretan, energičan, poduzetan, jake volje i konsekventan u radu, Đurađ je utvrdio dobre veze sa albanskim velikašima, a bio je gotovo stalno u dobrim odnosima i sa Mletačkom republikom.

Akcija Baošića kretala se i ka severu, gde su oni radili na tome da osvoje Kotor, i na jug, gde su prodrli duboko u Albaniju. Sem toga, Baošići su se u svojoj spoljnoj politici oslanjali na papsku kuriju i zbog toga su primili katoličku veru. Ali izgleda da im je račun sa papskom kurijom bio pogrešan. Bar se ne vidi da su otuda imali kakve koristi.

Đurđev politički talenat vidi se osobito u tome što je on uspeo da od Nikole Altomanovića dobije prostrane zemlje za neutralnost u ratu sa bosanskim banom Tvrtkom i knezom Lazarom. Zbog tih zemalja Đurađ je posle došao u sukob sa Tvrtkom. Sastanak njihov u Dubrovniku nije doveo ni do kakvih rezultata, i Đurađ je, uskoro posle toga, izgubio u ratu većinu zemalja, koje je bio dobio diplomatskom akcijom. Ipak je Đurađ svim svojim radom bar to postigao da je smatran učesnikom u nasleđu nemanjićke države.

Stanoje Stanojević

 

Izvor: Stanojević 2013: Stanoje Stanojević, Svi srpski vladari : biografije srpskih (sa crnogorskim i bosanskim) i pregled hrvatskih vladara, Beograd: „Otvorena knjiga”, str. 104–105.

 

 

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Marko_Car
Prethodni članak

Rođen je književnik Marko Car

muzej+vuka+i+dositeja
Naredni članak

Osnovana je Velika škola u Beogradu