АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

ЂУРАЂ БАОШИЋ (1371–1379)

Порекло Баошића мутно је и несигурно. Они излазе на историјску позорницу за владе цара Уроша, када се српска држава почела растурати и када су поједини великаши почели преузимати мере да сами и мимо средишне власти, која је била слаба и немоћна, одржавају мир и ред у својим областима. Из тога рада, по невољи, развила се онда временом владалачка власт и образовале су се посебне државе.

Тако су у Зети за слабе Урошеве владе три брата Баошића узели власт у своје руке и почели самостално владати. Већ за живота Урошева, а још више после смрти његове, они су вршили пуну владалачку власт. Територија на којој су владали може се од тога времена сматрати као посебна самостална држава. Они већ у то доба склапају уговоре и савезе са страним државама и воде ратове.

Влада Баошића изгледа да је била колективна под врховном управом најстаријег брата Страцимира. Али Страцимир као да није имао потребне способности, ни државничке ни војничке, и био је стога стално према својој браћи у позадини. На првом плану у акцији браће Баошића стоји од почетка Ђурађ. После Страцимирове смрти (1373. године) влада онда он са млађим братом, али је и тада он главна личност.

Бистар, окретан, енергичан, подузетан, јаке воље и консеквентан у раду, Ђурађ је утврдио добре везе са албанским великашима, а био је готово стално у добрим односима и са Млетачком републиком.

Акција Баошића кретала се и ка северу, где су они радили на томе да освоје Котор, и на југ, где су продрли дубоко у Албанију. Сем тога, Баошићи су се у својој спољној политици ослањали на папску курију и због тога су примили католичку веру. Али изгледа да им је рачун са папском куријом био погрешан. Бар се не види да су отуда имали какве користи.

Ђурђев политички таленат види се особито у томе што је он успео да од Николе Алтомановића добије простране земље за неутралност у рату са босанским баном Твртком и кнезом Лазаром. Због тих земаља Ђурађ је после дошао у сукоб са Твртком. Састанак њихов у Дубровнику није довео ни до каквих резултата, и Ђурађ је, ускоро после тога, изгубио у рату већину земаља, које је био добио дипломатском акцијом. Ипак је Ђурађ свим својим радом бар то постигао да је сматран учесником у наслеђу немањићке државе.

Станоје Станојевић

 

Извор: Станојевић 2013: Станоје Станојевић, Сви српски владари : биографије српских (са црногорским и босанским) и преглед хрватских владара, Београд: „Отворена књига”, стр. 104–105.

 

 

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Marko_Car
Претходни чланак

Рођен је књижевник Марко Цар

muzej+vuka+i+dositeja
Наредни чланак

Oснована је Велика школа у Београду