Đura Jakšić je svoj mnogi slobodni čas provodio na Savi ispred gostionice poznate po vlasniku Gašparu kafedžiji, koga pominje i u svojim pripovetkama.

– Šta radite, gospodine Đuro? – upita ga jednom neko ispred kafane.

– Eto, ugađam, pa nikako da ugodim – reče Đuro.

– A šta to ugađate?

– Još po ručku sišao sam ovamo da se sunčam i pijem belo vino s kiselom vodom, pa nikako da ugodim da u isto vreme popijem i vino i vodu pa da idem. Pretekne mi vina – ja naručim vodu. Posle mi pretekne vode – ja naručim vina. Tako nekoliko puta i evo, još nisam ugodio.

Izvor: Anegdote o srpskim piscima [prir. Katarina Stojanović], Gramatik, Beograd, 2009, str. 8.