Да се не заборавиЗанимљивостиЉуди

ЂОРЂЕ СТАНОЈЕВИЋ – ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ОСВЕТЛИО СРБИЈУ

Рођен је у Неготину давне 1858. године у Кнежевини Србији. Још као дечак је показао велико интересовање и осећај за физичко-природне појаве. Већ са шеснаест година, након завршеног нижег школовања у родном граду, одлази за Београд и уписује се у Прву београдску гимназију. Ту је припадао групи будућих великих професора и научника, за које је проф. Коста Вујић рекао да ће Гимназија бити запамћена не по професорима, већ по њиховим ђацима. Након успешно свршених студија на Великој школи, на природно-математичком одсеку, са ужом стручном облашћу астрофизике и физике Сунца, бива задржан од стране проф. Косте Алковића за асистента. Од тада, за Ђорђа Станојевића само је небо било граница. Већ 1883. положио је професорски испит и почео да предаје на Великој школи. Одмах затим добија трогодишњу стипендију за усавршавање у иностранству. Наредне године Станојевић проводи по познатим астрономским опсерваторијама и универзитетима: Берлину, Хамбургу, Гриничу, Кембриџу, Пулкову у Русији, Паризу. У Француској борави код проф. Жила Жансена, који му је усадио љубав према фотографији и предложио српској влади да овог пошаљу у Сибир, у Јарославску губернију, да сними тотално помрачење Сунца. То Станојевић и чини, августа 1887.

По повратку у Србију изабран је за професора физике и механике на Војној академији, где је у својој приступној беседи, истичући значај артиљерије, рекао: „Зар би Мурат и његови последници згазили копитом онакве човечанске идеје наше хришћанске цркве да су нашли преда се на добро извежбану артиљерију?ˮ

Борба за осветљење Београда

У београдској јавности, међу ондашњим светом, преовладавало је схватање како је гасно осветљење (улични фењери би били пуњени гасом, па би овај светлео док је гаса у њему) најбоље. Станојевић, знајући предности електричне енергије, и претходно упознат са радом и открићима Николе Тесле, покреће велику кампању за прихватање идеје о електричној енергији. То је резултирало изградњом прве електричне централе на углу Скендербегове и Добрачине улице на Дорћолу 1892.

Тесла и Станојевић

Никола Тесла је боравио у Београду од 1. до 3. јуна 1892. године где је одржао чувени говор студентима и упозорио их да, ма где се налазили у свету, чувају своје српство као што га је и он сачувао у Америци. Тесла и Станојевић су се договорили око издавања књиге о Теслином раду. Станојевић већ 1894. издаје књигу Никола Тесла и његова открића, када је прикупио све о дотадашњем Теслином доприносу науци. Професор Станојевић је међу првима у свету увидео значај Теслиног дела. Данас, када је општа помама за Теслиним делом, ликом и тајнама на врхунцу широм света, можемо рећи да проф. Станојевић спада у прве Теслине заљубљенике.

Даља борба за електричну енергију                             

Управо по Теслиним принципима, четири године након изградње хидроелектране на Нијагари, на реци Ђетињи је 1900. изграђена хидроелектрана, која је „хранилаˮ струјом ужичку ткачку радионицу и градско осветљење. Од тада, Станојевић постаје незаобилазна личност у електрификацији више градова у Србији. Испитивао је водне потенцијале широм Србије. Учествовао је у пројектовању и изградњи хидроелектране Гамзиград на Црном Тимоку, као и оне на Сокобањи, Свете Петке у Нишу на Нишави, Великом Градишту на Пеку, Ивањици на Моравици, Власотинцу на Власини. Чак је размишљао и о Ђердапу, више од пола века пре изградње система хидроелектрана на том делу Дунава.

Први је у Србији покренуо идеју о електричном хлађењу у циљу заштите меса приликом извоза. Тако је Србија била један од оснивача Међународног удружења за хлађење са седиштем у Паризу.

Остала достигнућа

Већ 1899. Станојевић у Србију доноси рендген апарат, уз помоћ Милана Јовановића Батута. Инсталирао је прву радиотелеграфску станицу по Теслином систему. Један је од првих писао уџбенике из физике. Дужност декана Филозофског факултета обављао је од 1909. до 1913. Одмах затим постављен је за ректора Универзитета, где је остао до краја живота. Сву непокретну имовину у Неготину оставио је Неготинској гимназији. Доста је фотографисао. У Историјском музеју Србије, где је тренутно постављена изложба о делу Ђорђа Станојевића, сачуване су бројне његове фотографије предела Србије, манастира и хидроелектрана. Бавио се и унапређењем живота српског сељака, те је покренуо пројекат о градњи типизираних сељачких кућа. Био је члан Међународног комитета за есперанто. Објавио је бројне радове: Звездано небо независне Србије, Никола Тесла и његова открића, Шетња по облацима, Из науке о светлости, Васионска енергија и модерна физика, Апсолутно мерење, Етар и електрицитет у модерној физици, Централне силе у природи, Експериментална физика, Нетачно празновање Васкрса у православној цркви и реформа календара, Аероплан и природне непогоде.

Поврх свега, био је срећан муж и отац. Имао је три ћерке и сина, а родила му их је Стана, унука Анта Богићевића, српског војводе из Првог српског устанка.

Умро је у децембрз 1921. у Паризу, на службеном путу. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Подигнут му је споменик у Београду, у Масариковој улици, трг у Неготину носи његово име, а још се у његову част појединцима, привредним друштвима и организацијама за изузетан допринос у развоју електропривреде Србије додељује Повеља Ђорђе Станојевић.

ПИШЕ: Димитрије Милошевић, Правни факултет Универзитета у Београду

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Jovanjanicijevic (1)
Претходни чланак

Умро је глумац Јован Јанићијевић Бурдуш

Наредни чланак

Рођен је диригент и професор Јован Шајновић