Da se ne zaboraviZanimljivosti

DIPLOMATIJA KNEZA PAVLA KARAĐORĐEVIĆA

NEMAČKA POLITIKA

Hitlerov odnos prema Kraljevini Jugoslaviji, jeste bio vrlo taktičan i proračunat. Još od ubistva kralja Aleksandra Nemačka je pažljivo pratila unutrašnje jugoslovenske prilike i pripremala da u određenom trenutku od nje načini saveznika ili je makar zadrži po strani.

Rušenje vlade Milana Stojadinovića u februaru 1939. godine, čoveka koji je uživao nemerljive simpatije Berlina i Rima, dovelo je do aktivnijeg delovanja nemačke diplomatije. Njenom državnom vrhu se sugerisalo da je na pomolu veliki evropski rat, da su italijanske snage pripremne prodreti na njenu jadransku obalu, te da je po nju najbolje da se dobrovoljno prikloni silama Osovine.

Nameran da demonstrira superiornost nemačke vojne sile, Hitler je pozvao kneza Pavla Karađorđevića, tada namesnika koji vlada u ime maloletnog kralja Petra Drugog, da poseti Berlin. Knez Pavle je došao u glavni grad Nemačke, 1. juna 1939. godine, gde ga je dočekalo najviše rukovodstvo nacističkog režima: susreo se sa Hitlerom i rajhsmaršalom Geringom, koji je važio za drugog čoveka Trećeg rajha. U kneževu čast, priređena je višesatna vojna parada, svečane večere, bogat kulturni program…

Nemački pritisci su postajali intenzivniji kako je vreme odmicalo. Na kraju teškog sastanka Hitlera sa jugoslovenskim premijerom Dragišom Cvetkovićem i ministrom inostranih dela Aleksandrom Cincar-Markovićem, februara 1941. godine, zaključeno je da Kraljevina Jugoslavija ne može pristupiti Trojnom paktu. Objašnjenje za ovakav stav nacističkom rukovodstvu morao je pružiti lično jugoslovenski knez-namesnik.

Novi (tajni) sastanak Pavla sa Hitlerom, upriličen je početkom marta 1941. godine u Bavarskoj. Na Hitlerovo ubeđivanje da će Jugoslavija, pošto pristupi Trojnom paktu, blagosiljati kneza za taj čin kroz samo šest meseci, Pavle je odgovorio: „…neću ostati na vlasti ni šest dana potpišem li taj dokument

Suočen sa permanentnim pritiskom Nemačke i očitim pretnjama da može doći do ratnog sukoba, knez Pavle je na sednici Krunskog saveta izneo sve pojedinosti razgovora, da bi se nakon žučne rasprave donela odluka o potpisivanju Trojnog pakta, 6. marta 1941. godine. Slobodan Jovanović je zapazio da se Jugoslavija izuzima od svih ratnih obaveza, što bi značilo da ne mora nikome objaviti rat.

BRITANSKA POLITIKA

London je sa svoje strane vršio pritisak na Kraljevinu Jugoslaviju, ali daleko perfidnije, što je i karakteristično za britansku diplomatiju.

Dve nedelje po prijemu u Berlinu, knez Pavle je posetio britanskog kralja Džordža VI, koji mu je uručio visoko odlikovanje. Krajem 1940. godine, stiže mu i kraljevo lično pismo, u kojem ga uverava da će Velika Britanija uputiti Jugoslaviji i vojnu pomoć, i da je to samo: „pitanje vremenaˮ. Britanski ambasador Kember nastavio je da uverava kneza da će se njegova zemlja uskoro vojno angažovati na Balkanu, a Čerčil je zapretio da bi pristupanje paktu bilo: „činjenje zločinaˮ.

Suočen sa mogućim ratom protiv nadmoćnije Nemačke i njenih saveznika, svestan da u tom slučaju neće moći da računa na materijalnu pomoć Britanije, knez Pavle se odlučio na najteži korak – pristupanje Trojnom paktu.

EPILOG

Jugoslovenski premijer Cvetković i ministar inostranih poslova potpisali su pristupanje Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu, dana 25. marta 1941. u dvorcu Belvedere. Potpisivanju protokola prisustvovao je i Ivo Andrić, jugoslovenski poslanik u Berlinu.

Duboko izmoren ovim dešavanjima, knez Pavle odlazi na Brdo kod Kranja, radi kraćeg odmora. Njegov voz je zaustavljen od strane generala Nedeljkovića, koji saopštava knezu da je uhapšen i vraća ga u Zagreb. Tu knez Pavle saznaje da je u Beogradu izvršen puč i odbija ponudu Četvrte armije da se suprotstavi pučistima, čime želi izbeći građanski rat.

Dvorski voz sa knezom Pavlom se vratio u Beograd, a njega je na železničkoj stanici sačekao vazduhoplovni kapetan Nikola Pavković. Knez ga je pogledao umorno i kratko rekao: „Kapetane, ne znate šta radite!ˮ

Prinuđen da potpiše ostavku i napusti zemlju, knez je jedva stigao da se oprosti sa mladim jugoslovenskim kraljem, koga nije stigao ni uvesti u nove dužnosti, niti obavestiti o detaljima svojih diplomatskih i drugih poslova. Tako je kralj Petar Drugi ostao uskraćen za bilo kakav savet kneza Pavla, jednog od retkih ljudi koji mu je u tim prilikama bio bezrezervno odan.

PIŠE: Filip Pejković, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Ivana Dživa Gundulića, poznatog po epu Osman, SANU je uvrstila u 100 najznamenitijih Srba
Prethodni članak

DUBROVNIK – ČIJI JE?

Izdavač: Laguna
Naredni članak

LJUDIMA KOJI SU BOLJI OD NAS SAMIH: PRIKAZ KNJIGE „PREKO PRAGAˮ VLADIKE GRIGORIJA