Da se ne zaboraviObičaj

Detinjci, Materice, Oci

U treću nedelju pre Božića praznuju se Detinjci. Na ovaj dan, običaj je da roditelji vezuju svoju decu za stolicu ili čak za krevet dok još spavaju. Mališani imaju pravo da se otimaju, beže i skrivaju kako bi ovo izbegli. Vezivanje se vrši kaišem, konopcem, maramom, tako što se jednim krajem vežu noge a drugi kraj se vezuje za stolicu ili krevet. Vezani se zatim dreše tako što daju poklone, najčešće voće i slatkiše, da bi bili odvezani. Decu takođe mogu vezivati i odrasli rođaci, susedi i prijatelji. Roditelji nekoliko dana ranije podsećaju decu da prikupe darove. Simbolika ovog praznika je višestruka. Samo vezivanje označava vezanost pojedinca za porodicu, i simbolična je predstava čvrstih porodičnih veza. Vezivanje takođe označava životne neprilike iz kojih će se spasiti samo oni koji budu imali čime da se otkupe, koji su vredno sticali i štedeli. Vezivanje na kraju predstavlja i Strašni sud gde će spaseni biti oni koji imaju šta da podare. U davanju je spasenje.

Običaj je da se vezuju čak i deca koja su još u kolevci, ali se od njih naravno ne očekuju darovi. Takođe, odrasli koji još nisu osnovali svoju porodicu, tretiraju se kao deca i vezuju se na ovaj dan. Ovo ujedno ima i ulogu da ih podseti da je vreme da se venčaju. Roditelji na kraju vraćaju darove ili ih podele, što još jednom potvrđuje suštinu porodice koja se ogleda u ljubavi, zajedništvu i deljenju.

Druge nedelje pre Božića su Materice. Tada na isti način deca u dogovoru sa očevima vezuju svoje majke, bake i sve žene koje su udate. Žene se prave da ne znaju da je praznik i, dok ih deca vezuju, glume zbunjenost. Ipak na kraju obraduju decu poklonima. Takođe, dužnost je majke da na ovaj dan pripremi ugodnu trpezu za porodicu i sve posetioce. Ukoliko majka ima ćerku koja je udata ali nema poroda, njena je dužnost da se otkupi tj. da poseti ćerku i zeta i daruje ih, najčešće hranom i odevnim predmetima.

U nedelju pred Božić se praznuju Očevi ili Oci. Tada deca uz pomoć svojih majki vezuju očeve. Kako figura oca u srpskoj tradiciji oslikava neustrašivog, nepokornog i po potrebi strogog zaštitnika porodice, vezivanje oca će za decu biti mnogo veći izazov. Otac nekoliko dana pred praznik nastoji da skloni i sakrije sve kanape, kaiševe i bilo šta slično što se može upotrebiti za vezivanje. Ako ipak bude vezan, on se otima, negoduje, a zatim tobože ljutito daje darove i traži da odmah bude odvezan.

Detinjci, Materice i Oci su, pored Tucindana i Badnjeg dana, pripremni predbožićni praznici. Božić je dan konačnog drešenja, dan koji nas vezuje za Boga a dreši greha, smrti i prolaznosti. Ova tri praznika su, poput Krsne slave, specifično kulturno nasleđe srpskog naroda. Ovo su ujedno i praznici Svete srpske dece, Svetih srpskih majki i Svetih srpskih otaca. Praznici istovremeno simbolizuju i Sveto Trojstvo. U okviru Srpske pravoslavne crkve Materice se praznuju i kao Dan praotaca u čast rodonačelnika Svetog naroda od Adama do Josifa. Oci se praznuju kao Dan otaca u čast svih Isusovih muških ovozemaljskih predaka. U nedelju posle Božića crkva obeležava Dan bogootaca u spomen na cara Davida, Svetog pravednog Josifa, Svetog Jakova i Svetih mladenaca vitlejemskih koje je Irod pogubio.

MK

MK

Fondacija Srpski Legat je osnovana sa ciljem da svojim aktivnostima očuva istoriju, tradiciju i kulturu Srbije i podseti na lepe i svetle trenutke srpske istorije kako bi inspirisali sadašnje i buduće građane Srbije, njihovo dostojanstvo i nacionalne vrednosti koje su vremenom potisnute i delimično zaboravljene.

olimp
Prethodni članak

Otvoren je Sportski centar „Olimp“

aleksa_ivic-218x300
Naredni članak

Rođen je istoričar i profesor Aleksa Ivić