АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

Дејвид Толбот Рајс: ВИЗАНТИЈСКО СЛИКАРСТВО (1968)

[…] Изгледа да је постојао прилично велики број школа илуминације, али иако примери које познајемо показују известан степен варијација у стилу, рад је цео био, уопштено говорећи, у маниру који може бити означен као престонички, и цео је начелно сличан серији зидних слика у манастирској цркви Милешева у Србији, које су урађене за време владавине краља Владислава, између 1230. и 1237. године. Слике су потписали, поред лика Св. Димитрија, три сликара: Димитрије, Ђорђе и Теодор. Радојчић тврди да су они били Срби, али по стилу би се рекло да је, у сваком случају, главни уметник био Грк. Краљ је насликан два пута, једном на северном зиду нартекса, једном на јужном зиду, и у оба случаја држи макету цркве. Каснији приказ је интимнији и то је чист портрет, са више строгих него световних конвенција, и изгледа да је уметник у представљање религијских тема желео да уведе исти хумани елемент који карактерише портрет краља. У сваком случају, ово потврђују лица оплакивача у сцени смрти Богородице, јер су експресивна и лична… Бојажљиви Маријин лик је експресиван и жив, али најупечатљивији је начин на који су приказани успавани војници који чувају гроб. Њихов оклоп и шлемови дугоутврђене конвенције, где су били уобичајени класични костими, следе нови модел. Ипак, фигура анђела је класично узвишена и може се упоредити са оном из осмовековне цркве Санта Марија Антиква у Риму, која је увек истицана као пример преживљавања класичног стила у ранохришћанској уметности. У ствари, Анђео из Милешеве оправдава напомену о значењу ренесансе за уметност тог доба, можда више него било која друга фигура, јер у њој су спојени и наговештај новог хуманизма и особине које означавају повратак духа антике…

Бели Анђео

Бели Анђео

Хуманистичко поимање које карактерише приказ успаваних војника отишло је још даље у сценама скидања с крста и сада делимично Уласка у Јерусалим; ове су особито ефектне, посебно у колористичком погледу. Благовести су једна од најинтимнијих и најзаноснијих представа теме која се, пре свега, налази у развићу сијенске уметности више него век касније. Нигде више, чак ни у готичкој уметности, нема тако нежне, бојажљиве и љупке фигуре Девице. Свргнуће садржи више емоција, а и оно је нежно и деликатно, и представља наставак стила запаженог седамдесет година раније у Нерезима. Касније сликарство Милешеве показује већу разраду сцене и увођење бројних додатних ликова. Ипак, оно јасно произлази из цариградског прототипа у стилу препорода, па чак и ако неке сцене говоре о могућности утицаја готичке уметности Запада, општи карактер сликарства Милешеве је суштински византијски.

[…] Наредна серија слика које показују утицај престоничке школе настаје тридесет година касније. Налазе се у манастирској цркви у Сопоћанима, коју је утемељио краљ Стефан Урош I, око 1265. године. Овде је дело обимно и монументално, али у исто време поседује велику елеганцију и углађеност, и изузетно је нарочито по развијеном осећају за боје; сенке су благе и истакнуте умешности, љупког ефекта љубичасте коју смењује зелена, плаво са жутим или окер. Обликовање је домишљато употпуњено надградњом тамних тонова око контура, као што је то на лицу младог Св. Јована. Умногоме исти поредак био је, као што ћемо видети, примењен у Св. Софији у Требизону, и приказ индивидуалних фигура показује јасан однос према традицији, мада су детаљи у начину рада различити.

Гледано у целини, сликарство у цркви у Сопоћанима је вероватно боље очувано у односу на све остале из XIII века и византијског света – и у погледу сцена које су доступне изучавању, и у погледу њиховог садашњег стања.

Нигде више боје нису тако красне или тако убедљиве, нигде више ликови тако импресивни. Бројни појединачни ликови који украшавају не само најнижи распон зидова већ и горње делове на четири палистера који подржавају куполу, задивљујуће су величанствени и достојанствени, док су сцене изражајне и изванредно компоноване. Чувена Смрт Богородице, на западном зиду, посебно је ефектна. Композиција је до крајности испуњена – велика скупина ожалошћених у прочељу, подробне грађевине и удаљени ликови иза, а у небеској групацији анђели ослоњени на облаке.

Успење Пресвете Богородице

Успење Пресвете Богородице

Оплакивачи су жалобни, догађај је вођен свим емоцијама једне источне сахране – уочите, рецимо, уцвељене жене на балкону. Ипак, то је у исто време и радостан тренутак; душу Богородице прима Христ и преноси је у рај; живот после смрти је зајамчен, васкрснуће осигурано, и онолико колико ја познајем слике, ова садржи целу суштину овог дела хришћанског веровања. Она нам пружа, у исто време, илустрацију и моћну алегорију вере.

У Сопоћанима се налазио и веома потпун циклус сцена из живота Господа, и многе од њих су још добро очуване. Рођење, на северном зиду, делом је разбијено, али су пастири који примају вест о рођењу нашег Господа потпуни и веома изражени; лик једног старог човека, који је на тренутак ошамућен, док његов млађи пратилац настоји да му објасни околности, посебно је упечатљив. Подједнако су животне средишне жене које припремају Христово купање на супротној страни композиције.

[…] У погледу лепоте боја, оригиналности замисли, узвишености пропорција и упечатљивости композиције, слике унутар цркве у Сопоћанима могу бити убројане у најкасније из средњовековног времена, а престонички карактер рада је опет неоспоран. Танкоћутна величанственост ликова у апсиди је посебно задивљујућа, и тешко је поверовати да је ишта финије и лепше могло бити створено, чак и у целој Византији. У ствари, слике у Милешеви и Сопоћанима показују да су чланови породице Немањића поседовали највећу меру разумевања, способни да у своју службу ставе најзначајније уметнике целог византијског света. […]

Превела са енглеског: Сања Ћосић

 

Извор: СЕРБИА : српски народ, српска земља, српска духовност у делима страних аутора : песме и поеме, приповетке, романи, драме, путописи, беседе, дневници, мемоари, есеји, писма, записи [одабрали и приредили: Р. Дамјановић, Н. Томић и С. Ћосић], „Итака”, Београд, 2000, стр. 129–130.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

250px-Sima_Nenadović_01
Претходни чланак

Погинуо је војвода Сима Ненадовић

pavlovic
Наредни чланак

Умро је сликар и професор Зоран Павловић