AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiLjudi

DARINKA PETROVIĆ – GLAMUROZNA CRNOGORSKA KNJEGINJA

Prva crnogorska knjeginja Darinka Kvekić rođena je 1838. godine u Trstu, u bogatoj srpskoj trgovačkoj porodici. Darinkin otac Marko Kvekić, poreklom iz Herceg Novog, u Trst se doselio 1820. godine. Sposoban i preduzimljiv, stekao je veliko bogatstvo. Unosan posao i dobar instikt za vođenje finansija učinili su da posatane jedan od najbogatijih tršćanskih Srba. Bio je brodovlasnik, veletrgovac, akcionar velikih osiguravajućih društava. Marko je bio oženjen gorficom Jelisavetom Katarinom Mirković i pored Darinke imao je sinove Jovana i Nikolu i kćerku Adelaidu.

Darinka je s braćom i sestrom rasla u izobilju. Roditelji su se trudili da im pruže najbolje obrazovanje i usade im aristokratske manire. Za udaju svojih kćeri imućni Kvekić je obezbedio veliki miraz. Adelaida je uplovila u bačne vode s rimskim grofom i senatorom Jonskih ostrva, plemićem Kamilom, 1852. godine, dok se za mladu Darinku još čekalo da se pojavi odgovarajući mladoženja. Dve godine kasnije u porodičnom domu njenu ruku isprosiće prvi svetovni vladar Crne Gore – knjaz Danilo Petrović Njegoš.

Danilo Petrović

Danilo Petrović

Knez umesto episkopa

Danilo Petrović rođen  je 1826. godine u Njegušima, a stao je na čelo Crne Gore 1851, posle smrti svoga strica i jednog od najvećih pesničkih genija Petra II Petrovića Njegoša. Danilovim dolaskom na crnogorski presto prekinuta je tradicija teokratske vlasti – vladičanstva i proglašena je nasledna kneževina. Tako je konačno u Crnoj Gori svetovna vlast odvojena od duhovne, a za prvog svetovnog vladara, voljom skupštine i uz pristanak ruskog cara Nikolaja I proglašen je Danilo Petrović Njegoš. „Prvo: Crnogorska država biva mirskani postaje nasljedstveno Knjaževstvo. Vtoro; na vladanje Crne Gore biva zvan i potvđen kao knjaz Svijetli Gospodar Danilˮ, bila je odluka crnogorske skupštine.

Najskuplji prsten

Mladi crnogorski knez je birao nevestu. Poznato je da je želeo da se oženi princezom Kleopatrom Karađorđević, kćerkom srpskog kneza Aleksandra Karađorđevića, i taj brak trebao je da zbliži dve velike dinastije i da obezbedi izvesne političke koristi, ali do njega nije došlo zbog odugovlačenja na srpskom dvoru. Postojali su i planovi za brak sa bogatom miraždžijkom, kćerkom bečkog bankara, barona Sine, ali su oni završeni samo na rečima. Dok je knez boravio u Trstu, u oktobru 1854. godine, na večeri kod uglednog Srbina Spira Gopčevića, imućnog trgovca rodom iz Boke, zaljubio se u lepu kćer Marka Kvekića.

Darinka je bila privlačna devojka, izuzetno inteligentna i prefinjena. Govorila je četiri jezika pored maternjeg – italijanski, latinski, ruski i francuski. Njen otac je tesno sarađivao sa Crnom Gorom, obavljajući za ovu malu državu mnoge trgovačke i bankarske poslove. Posredovao je u isplati ruske pomoći Crnoj Gori, nabavljao žito i kukuruz i prikupljao pomoć za popravku Cetinjskog manastira.

Već sledećeg dana knez je kupio najlepši i najskuplji prsten koji se tada mogao naći u Trstu i otišao u dom Kvekića da isprosi ruku mlade Darinke. Njen otac, ponosan što će mu kćer postati knjeginja, drage volje dao je pristanak, pa je ugovoreno da se venčanje obavi 24. januara 1855. godine (12. januara po starom kalendaru) na Cetinju. Posle proševine knez je zaključio: „Sve je na ovom svijetu suđenje, a osobito venčanje. Ja sam htio kao Knjaz da Knjaževu šćer vijenčam, pa ne bi mi suđeno. Ali je vazda bolje vijenčati viđenu, no čuvenu đevojku. Nije blago ni srebro ni zlato, no je blago što je kome drago!ˮ, zapisao je knežev savremenik Vuk Vrčević.

Put od Trsta do Cetinja

Nekoliko dana pred venčanje knez je poslao u Trst delegaciju uglednih Crnogoraca da iz doma Kvekića uzmu nevestu i dovedu je u Crnu Goru. Parobrodom Kibek u Trst su stigli: predsednik senata Đorđe Petrović, potpredsednik Stevo Petrović, senatori Mihajlo Pasarić, Turo Plamenac, Filip Vujović, Ivo Radonjić i knežev ađutant Danilo Bjeladinović. Istog dana posle svečanog ručka sedamnaestogodišnja mlada je napustila porodičnu kuću i krenula put Cetinja u svoj novi dom. Pored crnogorske svite, s mladom su krenuli njena i majka, brat i zet, a u Dalmaciji im se pridrižio i zadarski episkop Knežević. Buduća crnogorska knjeginja stigla je s pratnjom u Kotor 23. januara i tamo je, kako je bilo dogovoreno, prenoćila u kući Bjeladinovića, da bi potom sledećeg jutra nastavili put ka crnogorskoj prestonici. U Kotoru je mladu čekalo 240 svečano obučenih okićenih svatova i vojna muzika Petnaestog streljačkog bataljona. Kada je mlada pridenula zlatom vezenu pantljiku na zastavu, zagrmele su puške i pištolji i svečana povorka je krenula. Nevesta je jahala na svečano okićenom belom konju kojeg joj je mladoženja poslao. Pred svatovima je nastupao Bjeladinović, a iza njih nevesta sa zastavom, sa kneževim srodnicima. Konja su vodila dva mladića, a još četvorica nosila cveće. Probijali su se kroz veliki sneg.

Kada su kneževi stričevi pitali mladoženju kako će se obaviti venčanje u jeku zime i po velikom snegu, on je dao šaljiv odgovor: „Ja to znam kao i vi, ali vi ne znate što ja znam i mislim, no da vi kažem (nasmeja se), kako je rekao pokojni Vladika u Gorskom vijencu: –Posle tuče vedrije je nebo. Posle muke napola je tuge. Ada i moja mlada Knjeginja Darinka kad prvi put u njenom životu vidi ova brda i planine okićene snijegom, i kad premre od zime na konju od Kotora do Cetinja, veselije će očekivat da joj svane Đurđevdan: kad se gora izođene listom, a livade travom đeteljinom.ˮ

Crnogorci kliču i pucaju

Crnogorski narod čitavim putem klicajući je pozdravljao svoju buduću vladarku i svatove, pucao, pevao i nazdravljao. Svečanu svatovsku povorku na Cetinju dočekalo je oko 4.000 ljudi iz svih delova Crne Gore. Kažu da je knez, znajući koliko njegova verenica voli francuski jezik, dočekao pitanjem na francuskom:

 – Avezvous froid?  (Je li vam zima?) Ona mu je uz osmeh odgovorila:

E quand vatil chaud dans votre Montenegro! (E, kad je vruće u vašoj Crnoj Gori!)

U 16 sati istog dana, 24. januara, mladence je večao episkop Stefan Knežević. Kum na venčanju je bio baron Lazar Mamula, zastupnik cara Franje Josifa i dalmatinski namesnik, kome se posebno dopalo što je knez na venčanju pored crnogorskog i ruskog nosio i austrijski orden, Veliki krst gvozdene krune. Na svečanoj gozbi posle venčanja, mlada je bila na čelu trpeze, a pored nje su sedeli baron Mamula i episkop. Veliko svadbeno slavlje uz topovsku i puščanu paljbu i bacanje vatrometa trajalo je dva dana.

Nesputano u promene

Došavši na skromni crnogorski dvor, mlada Darinka našla se u jednom sasvim novom okruženju i suočila se s potpuno drugačijim životom i navikama od onih uz koje je odrastala. I njena narav i priroda takođe se nisu uklapali u tradicionalne crnogorske okvire. Nije bila od onovremenih crnogorskih žena koje bi se prilagodile datim uslovima i uvreženim patrijarhalnim principima. Naprotiv, bila je smela, energična i veliki entuzijasta. Toliko je bila dinamična da je, čim je stigla na dvor, odmah počela sa mnogim promenama. Imala je jako prefinjen ukus i držanje i veoma se razumela u modu. Stigavši iz jednog drugačijeg klimatskog, ali i društvenog podneblja, iz velikog grada sa evropskom tradicijom, donela je duh modernog u malenu crnogorsku prestonicu, opkoljenu krševitim brdima i planinama.

Uređivanje Biljarde

Rezidencija kneza Danila i njegove mlade supruge bila je Biljarda, koju je 1838. godine sagradio Petar II i koju su Crnogorci tako prozvali po bilijaru koji je veliki pesnik doneo iz Evrope. Biljarda je bila izdužena kamena zgrada od prizemlja i jednog sprata, pokrivena olovom i opasana visokim kamenim zidom. Nameštaj u njoj je bio vrlo jednostavan i oskudan, tako da je najpre knjeginja Darinka počela od unutrašnjeg uređenja rezidencije. Dvorske prostorije opremila je modernim stilskim nameštajem, zidove presvukla tapetama, kupila luksuzno posuđe i po uzoru na evropsku elitu uvela je kamalijere – dvorsku uparađenu poslugu, evropski jelovnik i mnoge druge moderne običaje.

Ceremonija i elegancija

Starom crnogorskom dvoru na malenom Cetinju, koje je tada imalo svega tridesetak kuća, dala je novi otmen izgled. Imala je jak uticaj na supruga, pa je on rado ispunjavao njene želje. Naredila da se Tabija, kula iznad Cetinjskog manastira na koju su Crnogorci kačili posečene turske glave, pretvori u sednik za kafu i čaj. Odgajana u aristokratskom duhu, preteranu pažnju je posvećivala dvorskom ceremonijalu i eleganciji. Sve češće je s knezom razgovarala na francuskom, tako da je i on uz suprugu poligotu savladao taj, ali i ruski jezik. Često je organizovala zabave na kojima su svirani moderni valceri i služene raznovrsne đakonije i skupa pića. Talentovana knjeginja sedala je za klavir i svirala zadivljenim gostima. Zabeleženo je da je prvi kišobran u Crnu Goru donela upravo knjeginja Darinka. Letopisac je 1857. godine zapisao da se „sestre i nevjesta kneza Danila šetaju lumbrelinom, kao maškareˮ.

Politički uticaj na supruga

Ambiciozna gospodarica Crne Gore imala je snažan uticaj na svog supruga i kada su bili u pitanju njegovi politički poslovi i vladalačke dužnosti. Umela je da mužu jasno nametne svoje političke stavove, a i on sam, verujući da mu supruga ima takta za diplomatiju, povlađivao joj je i radio po njenoj volji. Knjeginja je bila frankofilski orijentisana, iako je Crna Gora tradicionalno bila okrenuta Rusiji. Zbog uplitanja u spoljnu politiku neretko je bila na meti ruske diplomatije.

Udvaranje platili glavom

Mlada knjeginja, naočita i široko obrazovana, šarmirala je i intrigirala muškarce s kojima se susretala. Bilo je nečega i koketnog i provokativnog u njenoj prirodi, zbog čega je Zeko Mali, crnogorski knez kojeg su tako zvali zbog zelenkastih očiju i omanjeg rasta, teško obuzdavao ispade ljubomore. Sa svim potencijalnim suparnicima razračunavao se po kratkom postupku, lišavajući ih života. Između ostalih, glavom je platio i knežev bliski prijatelj Savo Đurašković, za koga se sumnjalo da je bio u vezi sa knjeginjom. Knez je bio strog, naprasit i osvetoljubiv, a knjeginja temperamentna, uobražena i sujetna.

Atentat iz osvete

Trinaestog avgusta 1860, dok je „pratio suprugu na banjanjeˮ u Kotoru, izvršen je atentat na crnogorskog kneza. Imao je 34 godine, a knjeginja Darinka postala je udovica u svojoj 22 godini. Atentat je izvršio Todor Kadić da bi se knezu osvetio za nedolično ponašanje i sramotu koju je naneo njegovoj sestri Danici, prilikom jednog slavlja kod manastira Ostrog 1854. godine. Todorova sestra bila je udata za popa Punišu Pavićevića. Atentat na kneza Danila nije bilo ništa drugo nego lična osveta jednog duboko uvređenog, obespravljenog i poniženog čoveka, zaključak je istoričara i novinara Andrije Lainovića.

Rasipništvo

Knaz Danilo i knjaginja Darinka imali su jednu kćer Olgu, rođenu 1859, godinu dana pre ubistva svog oca. Za novog crnogorskog kneza izabran je sin Danilovog brata Mirka, Nikola Petrović, za čije će vladavine Crna Gora prerasti u kraljevinu. Udovica kneza Danila se u vreme rata s Turskom 1862. godine vratila na Cetinje. Kako je prilično doprinela ustoličenju kneza Nikole, on joj je bio veoma zahvalan i trudio se da udovolji svim njenim neskromnim željama i nezasitim prohtevima. Njena skupa odeća i česta putovanja po Evropi finansirali su iz skromne crnogorske državne kase. Poželela je da se za nju i njenu kći izgradi specijalna državna palata preko puta Biljarde. Prema mladoj i skromnoj knjeginji Mileni zauzela je ohol i nadmen stav. Tek kada je ova 1864. godine rodila svoje prvo dete, knjeginjicu Zorku, uticaj stare knjeginje na knjaza Nikolu počinje da slabi i on počinje da uviđa njeno rasipniptvo, zavist i hladnoću.

Usamljena i neshvaćena

Visoko držanje i neskromno ponašanje stare knjeginje počelo je smetati crnogorskim glavarima, pa su otvoreno pokazivali netrpeljivost prema njoj. Izgubivši ugled i poverenje svojih mnogobrojnih pristalica, Darinka sa kćerkom odlazi iz Crne Gore 1867. godine. Vladarska porodica knjaza Nikole se iste godine preselila u tek sagrađenu rezidenciju namenjenu Darinki.

Danilova i Darinkina kćerka Olga Petrović (IZVOR:

Danilova i Darinkina kćerka Olga Petrović (IZVOR: https://www.findagrave.com/memorial/8702174)

Ostatak života provela je sa svojom ćerkom Olgom, koja se nikad nije udavala. Umrla je u Veneciji 1892. godine. Olga je umrla četiri godine kasnije.

Knjaz Danilo Petrović, njegova supruga Darinka i kći Olga sahranjeni su u Cetinjskom manastiru.

AUTOR: Marija Delić

IZVOR: Istorija revija, Eccoprint d. o. o., Beograd, 2012.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

30127731_1217073948429970_3259433558448458187_n
Prethodni članak

MISAO DANA

Vanja-Udovicic
Naredni članak

Rođen je vaterpolista Vanja Udovičić