На данашњи дан, 28. марта обележава се Дан Српског народног позоришта у Новом Саду.

Наиме, тога дана 1861. године Јован Јовановић Змај и Стеван Брановачки упутили су позив да својим прилозима помогну отварање народног позоришта у Новом Саду, а истог датума сто двадесет година касније позориште је добило нову зграду и тада је одлучено да се овај дан узме као Дан Српског народног позоришта, када се сумирају достигнућа из претходне године, награђују заслужни и додељује Награда Јован Ђорђевић.

Позориште је иначе основано 28. јула 1861. године у тадашњој Аустроугарској монархији и како није било државна установа, установљено је Друштво за Српско народно позориште које је водило бригу и финансирало Позориште.

Први управник је био Јован Ђорђевић, који је остао на тој функцији до 1867. године, када је на позив кнеза Михаила у Београду основао Народно позориште. Представе су се играле на више места, а од 1895. до 1928. године, када је изгорела у пожару, у згради коју је позоришту уступио велепоседник Лазар Дунђерски.

Од тада се много тога у раду, па и сам назив ове установе мењао, да би му се 1951. године вратило провибитно име, а зграда у којој се данас налази, и која је највећа позоришна сцена у Србији, свечано је била отворена 1981. године.

Српско народно позориште је један од оснивача и домаћина Стеријиног позорја, добитник многих награда и признања, а посебан сегмент у његовом раду представља издавачка делатност, у оквиру које се поред мноштва књига, зборника и публикација које су издате још од 1871. године издаје и сопствени часопис.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1811. године умро је просветитељ и писац Доситеј Обрадовић;
1824. године рођен је песник Бранко Радичевић;
1872. године рођен је зоолог, професор и академик Живојин Ђорђевић;
1929 . године рођена су браћа, глумци Предраг и Драган Лаковић;
1965. године рођен је глумац и музичар Срђан Тодоровић.