АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

ЧОВЕК КОМЕ ЈЕ ПОСВЕЋЕН СТЕРИЈИН „ТВРДИЦА” – ДР ГАВРИЛ ПЕКАРОВИЋ

Гаврил Пекаровић[1] рођен је 1811. године[2] у Банатском Аранђелову (тадашњи назив је био Оросламош), надомак Кикинде. О њему се мало зна и у литератури о историји медицине, а и уопште. У то време Банатско Аранђелово се налазило у Хабзбуршкој монархији, која је свакако била вишејезична, па онда ни не чуди податак да је Гаврил Пекаровић био полиглота – поред матерњег српског језика, говорио је течно мађарски, немачки и румунски, а касније је научио и енглески и француски, као и латински и старогрчки који су му били неопходни за школовање.

Студије медицине уписао је и завршио у Пешти 1836. године, када је и добио титулу доктора медицине написавши докторску дисертацију Disertatio inaguralis medica de salitina. Доктор Пекаровић није био равнодушан према књижевности – већ у двадесетим годинама је у Летопису Матице српске објавио превод песме Сновиђење (своје прве), али и Торжество на Парнассу Сербском или стихови столп воздвижен: и(х) Високоп еосвјашчењејшему Господину Господину Стефану Станкович Православному Епископу Будимскому и проч. на дан Торжественог Тезоименства Јего (Летопис Матице српске књига 28, страна 41) и Плач звезде Данице (Летопис Матице српске књига 29, страна 56). Поезија је веома брзо била замењена лекарским инструментима, као што је то урадио и његов старији колега, први наш хигијеничар, др Константин Пејчић [3], на кога се Гаврил Пекаровић угледао. Оно по чему је свакако овај лекар остао у сећању, јесте књига Чадољуб или неговање деце у првим живота годинама [4], која је уједно и прва књига о неговању деце код нас. Г. Пекаровић ју је написао још као студент, али је објављена 1836. године у Будиму, док је предговор написан у Пешти 1. фебруара исте године. Књига је посвећена „Високоблагородној госпои Анастасији Нако от Великог Сент-Миклош рођ. Вучетић”. Чадољуб није оригинално дело – главни узор за ову књигу Пекаровићу је послужила Хуфландова (немачки хигијеничар) књига из 1799.[5] Чадољуб је сматран допуном Пејчићеве књиге Руководитељ и представља упутства за неговање  мале деце како би се сачувала од многобројних болести, телесних мана и смртности.

Може се веровати да је настала јер су здравствено стање и морталитет деце 1836. године били страшни: у Новом Саду је те године умрло 708 особа од рођених 779, од чега је било 353 деце [6].

Књига је малог формата, на свега 104 странице, и писана је предвуковском ћирилицом. Садржи 46 поглавља, а литература коју је Пекаровић користио, налази се на 12 страница са преко 80 библиографских јединица. Књига је тек 1979. фототипски умножена на 3.000 примерака, а до тада су постојала само два.

Најлепше године свог живота овај лекар је провео у Вршцу у који долази 1836. године, а три године касније, 1839. оженио се Саром Нанчић, ћерком Мите Нанчића, који је био трговац. Из тог брака родило се шесторо деце, а ћерка Катина је кућу Пекаровића завештала црквеној општини. У Вршцу је радио као лекар Српског опшчества и управник Српског шпитаља. Он се трудио да ову болницу унапреди, те је написао Примјечанија сверху цјелисходног урежденија болница 1846. Тражио је и да се повећа болничарева плата са 10 на 60 форинти, иако је сав Пекаровићев труд наилазио на препреке углавном због неразумевања од стране црквене општине, међутим није познато да ли је ова Пекаровићева идеја о реорганизацији болнице икада спроведена у дело.

Био је лични пријатељ и лекар Јована Стерије Поповића, који је Пекаровићу посветио своје чувено дело Тврдица[7]. О дубини њиховог пријатељства сведочи и чињеница да су на вршачком гробљу сахрањени један поред другог по сопственој жељи. Гаврил Пекаровић је умро 8. марта 1851.

Иако се о овом лекару веома мало зна, вредно је напоменути да се његови савети из Чадољуба и данас примењују, те се он може сматрати зачетником српске и јужнословенске педијатрије. У његову част су у међународној години детета – 1979. г. – подигнуте спомен-бисте испред улаза у Вршачку болницу, Дечије клинике у Новом Саду и пред Здравственом станицом у Банатском Аранђелову.

 

[1] Биографија и остале информације о животу Гаврила Пекаровића преузете од: Токин (1953) и Микић − Велисављев (1995).

[2] Микић и Велисављев наводе да је година рођења Г. Пекаровића 1812.

[3] Руководитељ к свеопштему здрављу, Будим, 1830.

[4] У наставку ће се користити само Чадошуб.

[5] Dr. Christ. Wilh. Hufeland’s Guter Rath an Mütter über die physische Erziehung der Kinder.

[6] П. Микић, Наталитет и морталитет на тлу данашње Војводине у првој половини 19. века.

[7] Видети посвету у Тврдици.

30713986_10211113404781364_8006532811768987648_o

АУТОР: Александра Табак, дипломирани филолог српског језика и књижевности

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

_sp-jovan-cvijic
Претходни чланак

Рођен је географ, професор и академик Јован Цвијић

risstic
Наредни чланак

Умро је редитељ Јован Ристић