Храмови читалаштва

Хотел Слобода – Ловачки рог

На трагу културно-просветних делатности грофа Сечењи Иштвана, млађи мађарски интелектуалци, уз неколико суграђана Срба, 15. децембра 1844. г. основали су прву Читаоницу у Сомбору. Мађарска национална одредница у називу читаонице додата је након што су сомборски Срби покренули своју засебну Српску читаоницу. Статут Читаонице потврђен је у новембру 1845. године. Слично Српској, ни Мађарска читаоница дуго времена није имала своје стално седиште, па је забележено да су се њене просторије 1866. г. (када је Читаоница имала 165 чланова), налазиле у приземној згради званој „Пакао“, поред  хотела „Ловачки рог“, а Читаоница је 1880. г. поседовала свега хиљаду књига.

Мађарска читаоница

Чланови Мађарске читаонице купили су 1882. г. од Управе краљевских коморских добара празан плац који се налазио у самом средишту града, између Грашалковићеве палате и Капеле Светог Ивана Непомука. Зидање зграде у стилу еклектицизма, са класицистичком фасадом, према нацрту архитекте Ласла Децера, започето је помоћу добровољних прилога чланова Читаонице, па је Сомбор, убрзо, добио једну од најљупкијих архитектонских грађевина у старом градском језгру.

Српска читаоница 1920

Старањем најугледнијих и најученијих сомборских Срба основана је марта 1845. г. Српска читаоница. Устав сомборске Српске читаонице написан је 1847. године, а Читаоница се деценијама селила на разне локацијe. Крајем 1881. г. сомборски српски прваци договорили су се да подигну зграду Српске читаонице на углу некадашњег Соларског сокака и Главне улице. Прилозима чланова Читаонице и српског грађанства, а пре свега трудом и залагањем Јустина Коњовића и Симе Бикара, камен темељац положен је маја 1882, а зграда је завршена до краја исте године и празника Светог Андреје Првозваног, читаоничке славе, када је и свечано освећена. На складној и лепој згради, узорном примеру стила еклектицизма, у најужем центру Сомбора, великим златним словима, у време францјозефовске Аустроугарске, стајао је ћирилични натпис „Српска читаоница“. Натпис ће на згради остати све до 1957. када ће послератне власти, у систематском брисању националних одредница, из њена имена протерати придевску одредбу „српска“. Децембра 1897. г. члан Српске читаонице постао је песник Лаза Костић, који је у децембру 1901. г. био изабран за председника Читаонице, и ту дужност обављао је током следећих девет година, све до смрти, децембра 1910. године. Сомборска Српска читаоница била је, уз библиотеку Препарандије, главна српска књижница у граду до 1918. године.

Градска библиотека почетком 1960-тих

О стогодишњици Градске библиотеке, основане 1859. године, градске власти су одлучиле да ова стара сомборска културна установа своје стално седиште добије је у згради некадашње Штедионице. У приземље садашње зграде усељена је, у септембру 1961. године, прво библиотечка читаоница, па позајмно одељење, а две године касније, у октобру 1963. године, на спрату је смештена и читаоница за научни рад (дечје одељење и управна зграда Библиотеке остали су у некадашњем здању Мађарске читаонице).

Све до 1921. г. библиотека је имала званичан назив „Сомборско слободно и краљевско градско библиотечно удружење“, које је 1859. г. основао Карло Бијелицки, дарујући фонд од скоро десет хиљада својих књига (библиотека данас носи име свог оснивача). Крајем прве деценије XX столећа библиотека је располагала са 35.000 наслова. Све до 1918. г. књижни фонд сомборске библиотеке чиниле су, углавном, књиге на немачком и мађарском језику, да би од тог времена он знатније био обогаћен књигама на српском. Књижни фонд библиотеке данас броји близу 350.000 књига. Библиотека данас има Одељење за одрасле, Научно одељење (у чијем склопу ради и Завичајно одељење, које поседује око 4.500 књига и раритета), Дечје одељење са читаоницом, књиговезницу и издавачку делатност. У склопу своје културне делатности Градска библиотека редовно организује књижевне промоције а од 2007. г. организатор је и угледне књижевне манифестације „Вељкови дани“.

Данас управна зграда библиотеке, некада Мађарска читаоница