Да се не заборавиЗанимљивостиЉуди

ЧЕДОМИР ПАВИЋ (1882−1914): ЗАБОРАВЉЕНИ СРПСКИ ХЕРОЈ И ПЈЕСНИК

Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори објавила је књигу С Пацифика на Скадарско блато[1], аутора Чедомир Павића, чиме смо добили значајно свједочанство о једном заборављеном српском хероју, али и једно непосредно свједочанство о српској емиграцији у Америци, те њиховом повратку и учешћу у борби за ослобођење Скадра.

Павићева књига, самим тим и интересовање за његов чудновати пут од политичког емигранта до ратника и хероја, више од једног вијека била је заборављена у библиотеци Српског народног савеза у Питсбургу, гдје је, рекло би се случајно, пронашла др Кринка Видаковић Петров. Наиме, сама књига објављена је у Сан Франциску 1913. године, а њено данашње издање праћено је Предговором Кринке Видаковић Петров, у којем нас извјештава о Павићевом животу и раду у Америци, те његовом напором да у сарадњи с Михаилом Пупиним организује српске исељенике како би се вратили у домовину и учествовали у Балканским ратовима током 1912. и 1913. године. Књига садржи и Поговор у којем нас Томаш Ћоровић детаљније упознаје с Павићевим животом у Црној Гори прије његовог сукоба с књазом Николом, па све до одласка у емиграцију.

Чедомир Павић је рођен 21. марта 1882. године у Шавнику, као треће од шесторо дјеце у породици Кара и Госпаве Павић. У родном граду завршава основну школу, а 1893. године уписује гимназију на Цетињу. „Најбољи је ђак у генерацији, али незадовољан том учмалом средином, он са једномишљеником и најбољим другом Марком Даковићем, одлази у Београд. Ту наставља школовање, уписује III разред у I мушкој гимназији, школске 1895/96. године.ˮ[2] Павић након гимназије уписује Филозофски факултет.

„Године 1903. објављује прву збирку пјесама. У уводној пјесми Храм слободе црногорска цензура налази да стихом У светињу храма изненада крочи / Охолим кораком поглаварска глава / (…) Натраг, бјежи натраг, да храм не оскврне, / Под поетском кринком један деспот груби пјесник вријеђа књаза Николу, тако да у љето 1904. године у вријеме распуста Чедомир бива ухапшен на Цетињу. Успијева да га ослободе и са аустроугарским пасошем, који набавља у Котору, иде у Америку.ˮ[3]

У Америци Павић наставља са књижевним радом, али почиње да се бави и новинарство, не само да би се издржавао, колико да би тиме допринио формирању српске публицистике у Америци. Најприје сарађује са листом Србин, затим са новонасталим листом Американски србобран, али како долази до сукоба међу српским удружењима одлази у Њујорк, гдје једну струју српских исељеника води Михаило Пупин.

Ли

Како Павић не жели да се сврстава ни на једну од завађених српских страна, одлази у Сан Франциско, гдје 1909. године уређује Српски гласник. „У сусједном Оукланду уписује се на Беркли, један од најпрестижнијих универзитета у Америциˮ, међутим, „вијест са Балкана да су двије српске државе мобилисале војску и да су се спремиле на рат са Турском, била је довољна да млади Павић окупи 120 добровољаца и крене преко океана право на фронт. Своје путовање од Сан Франциска, преко пространства америчког континента, даље пут бродом од Њујорка до луке Бар у Црној Гори, па онда вожња црногорском жељезницом до Вирпазара и паробродом до Плавнице и даље до саме линије фронта, опсада Скадра и на крају до Борби на Бардоњолу, преточиће у текст С Пацифика на Скадарско блато[4]

У самој књизи налазе се и извјештаји које Павић припрема за Српски гласник у Америци. Не жели, притом, да прави историјске реминисценције, већ да неопосредно опише рат, јер „сад је опет по судби историјској дошло, кад се српство усколебало и осноажило, да се Скадар осваја за Српство и српска држава Црна Гора је октобра мјесеца 1912. ударила и Скадар опколила. У том је притекла и друга српска држава, Србијаˮ[5], каже Павић припремајући свој ратни извјештај.

Правећи осврт на Павићеву књигу, Кринка Видаковић Петров запажа: „Павић у својој књизи описује збивања која се завршавају последњим данима јануара 1913. Даље није писао, а један од разлога сигурно је био разочарење међународним притисцима који су натерали Црногорце да се повуку из Скадра, чије је освајање тако скупо коштало српско-црногорску војску. У сваком случају, Павић се није вратио у Америкуˮ[6], већ је наставио своје студије у Београду, на Филозофском факултету, али  након што је Аустроугарска објавила рат Србији, опет ступа у добровољну чету. „У најкрвавијој бици коју су водиле српска и аустроугарска војска на Мачковом камену 16. августа 1914. године Чедомир Павић је храбро погинуо. Дневни лист Политика је 21. Августа 1914. године на првој страни објавила вијест: Чеда Павић – још једна жртва[7]

„Књижевна критика није добро примила прву књигу пјесама Чедомира Павићаˮ, запажа Томаш Ћоровић, додајући да ће тек са његовим повратком из Америке 1914. године Српски књижевни гласник, под уредништвом Јована Скерлића, објавити двије Павићеве пјесме, да би знатно касније др Миодраг Поповић изнио „веома позитивно мишљење о пјесничком опусу Чедомира Павића. Наводи: ʼУ поезији Павић је, на свој начин први у нас, кретао путем модернизма… У стиховбима испеваним по доласку у Америку осећају се витменовски поетски импулси, као и присуство сионске музике, датих у дугим стиховима, сличним Његошевим, и по смислу и по дужини. Као поетска претходница експресионизма, Павић ће се код нас јавити пре Растка Петровића, Станислава Винавера и Милоша Црњанскогʼ.ˮ[8] Према томе, извјесна мисао о мјесту Чедомира Павића у српској историји и књижевности већ постоји, али смо још увијек далеко од праве оцјене. Сама књига С Пацифика на Скадарско блато осим историографског, има изузетан и литерарни значај.

ПИШЕ: мр српског језика и књижевности Милорад Дурутовић

[1] Чедомир Павић, С Пацифика на Скадарско блато, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Подгорица, 2016.

[2] Томаш Ћоровић, Поговор, нав. изд, 138.

[3] Исто.

[4] Исто, 139.

[5] Ч. Павић, нав. д., 66

[6] Видаковић Петров. изд, 10.

[7] Ћоровић, нав. д. 140.

[8] Исто, 141.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

pexels-photo-339805
Претходни чланак

ПЕЋИНЦИ (СЕЛО КУПИНОВО): „КУПИНИК – ДАНИ ЗМАЈЕВАˮ

dzet
Наредни чланак

Рођен је Влада Јанковић Џет