Institucija narodne kulture U istočnoj Srbiji, ali i na celom Balkanu, ime Bokana Stankovića(1971), izgovara se s divljenjem (Bokan Stanković). On je vrsni gajdar koji svira na troglasnim erskim i dvoglasnim istočnobalkanskim gajdama. Potom je i okarinista, dudučar, trubač, pevač i folklorni igrač. On neguje srpsku muzičku tradiciju istočne Srbije

Za srpski živalj istočne Srbije svojstvene su krsne slave i seoske zavetine. Zavetine se, po izvornoj tradiciji, slave pored svetih izvora, temelja starih crkava, kraj svetog drveća i u svetim gajevima. Kultno drveće i svete šume i danas su živo mesto svetkovanja, a u okolini Zaječara sačuvano ih je desetak.

Muzej u radionici Blagoje Jonić je rodom  iz sela Trnjana kod Pirota. Grnčarsku radionicu je nasledio. On je peto koleno zanatlija: prvi grnčar u njegovoj porodici bio je Stojan Jonić, zatim Naka, Mihajlo, Božidar i on, Blagoje. Zanatom se počeo baviti 1951 godine. Njegovo dvorište sa pomoćnim zgradama i radionicama

Poslednji zaječarski opančar U Zaječaru, kao nekadašnjem zanatskom centru, bilo je mnogo opančara. Danas je ostao samo jedan – Jovan Anić (1938), poslednji ne samo u Zaječaru već i jedan od malobrojnih u Timočkoj krajini. On izrađuje nekoliko vrsta opanaka, a među njima su najznačajniji timočki tip muškog srpskog opanka

Bard pirotskog grnčarstva Zaječar je tokom 19. i 20. veka bio značajan zanatski centar i kao takav privlačio je i pirotske grnčare pečalbare. Zaječarci kažu da su imali sreće što se u grad 1967. godine doselio grnčar Velimir Đorđević (1943), rođen u Velikom Suvodolu kod Pirota. Reč je o izuzetno

Miloš nama zapoveda! O narodnom mnjenju i osećanjima prema vođi Drugog srpskog ustanka Milošu Obrenoviću možda najbolje svedoči zapis koji je povodom  „zaječarske seče“ – događaja koji je neposredno prethodio konačnom obračunu s Turcima –  ostavio  Dragoljub Jovanović: „ogorčena masa naroda mesto da se raziđe, okrene se jedan mah Turcima,

Sto godina slobode Proslava velikog jubileja – stogodišljice oslobođenja od turske vlasti (1833‒1933) pripremala se „pod visokim pokroviteljstvom NJ. v. kralja Aleksandra I, koji je tom prilikom proputovao kroz Timočku krajinu, a njegov dolazak bio propraćen do tada nezapamćenim manifestacijama u svim mestima. Odbor za proslavu sačinjavali su, između ostalih,

Sa letovanja u obilazak kraljevstva Kralj Petar I često je provodio leta u Brestovačkoj banji kod Bora, pa tako i 1907. godine. Te godine, početkom avgusta, odlučio je da zvanično poseti Paraćin i Đupriju, a nešto kasnije posetio je i Zaječar, zajedno sa naslednikom prestola. U to vreme prestolonaslednik je

Dobro nam došao, druže Tito! Josip Broz Tito posetio je Zaječar 1948, 1961, i 1969. godine. Njegova prva posetu Boru i Zaječaru   8. oktobra 1948. godine nije unapred najavljena. Obavešteni su bili samo najodgovorniji ljudi i tadašnji direktor borskog rudnika Živan Vasiljević – kasnije jedan od bliskih Titovih saradnika.

Adam Bogosavljević (1844 – 1880) Uzoran zemljoradnik i narodni tribun Rođen je u selu Koprivnici u jednoj od najimućnijih porodica Timočke Krajine. Njegov otac je želeo da mu sin postane trgovac, ali se Adam, suprotno očevoj volji, posle završene Trgovačke škole upisuje na Filozofski fakultet Velike škole u Beogradu. Studije

Stevan Mačaj 1829 – 1889 lekar i balneolog Godine 1871. dr Stevan Mačaj dobija nameštenje u Brestovačkoj banji. Proučavao je dejstvo lekovite banjske vode i počeo da uvodi savremeni sistem lečenja i terapijske procedure. Jedan je od najzaslužnijih ličnosti za razvoj banje i njenu promociju. Takođe, njegove zasluge u lečenju

Put uglja i ljudi Da na Vrškoj čuki kraj Zaječara postoje zalihe uglja znalo se još sredinom 19. veka. Najpre je ugljonosna ležišta zakupio jedan austrougarski baron, a potom je juna 1887. godine koncesije dobilo Belgijsko industrijsko društvo, koje je uložilo znatan kapital kako bi Vršku čuku pretvorilo u najmoderniji

Privatna elektrana kao javno dobro Za elektrifikaciju Srbije zaslužan je profesor Đorđe Stanojević, fizičar, sledbenik i prijatelj Nikole Tesle. Početkom juna 1902. godine, na zboru građana u Zaječaru, vatreno i s puno entuzijazma, Stanojević je govorio kako bi valjalo da se na Timoku izgradi hidroelektrana. Građanima se dopalo njegovo jasno

U Zaječaru je od 1925. do 1928. godine radila akcionarska fabrika prozorskog stakla izgrađena u prevečerje velike svetske ekonomske krize koja je kulminirala 1929. godine, kada je, zbog uticaja inostranog kapitala, fabrika propala. Tradicija proizvodnje ravnog stakla obnovljena je četrdesetak godina kasnije, ali opet bezuspešno. Prekretnica je bila 1974. godina,

Proizvodnja piva u Zaječaru jedna je od najstarijih u Srbiji: prva ručna pivara braće Lalović počela je da radi 1873. godine. U izveštaju načelnika sreza iz 1875. godine koji je upućen ministru unutrašnjih dela Srbije piše: „Prošle godine pivar ovdašnji proizveo je 2000 akova piva, koje se u samom narodu

Topli izvori šarene ravnice Po legendi koja je Đuru Jakšića nadahnula da napiše pripovetku „Sin sedog Gamze” kaže se da je Gamzigrad bio u posedu Nemanjinog vlastelina po imenu Gamza: „U šarenim ravnicama kroz koje plahoviti Timok juri…“ dizao se tvrdi Gamzigrad. 1 Budući da se nalazi u neposrednoj blizini

Istorija Festivala započinje krajem šezdesetih godina prošlog veka, kada su se, na temeljima svetske produkcije, kod nas pojavili prvi rok sastavi, stekavši veliku popularnost među mladima. Tih godina se, po ugledu na Gitarijadu, koja je 1966. godine održana u Beogradu, u manjim gradovima širom zemlje osnivaju slične manifestacije. Na inicijativu