Bokan

Нај@Зајечар – Бокан Станковић

Институција народне културе У источној Србији, али и на целом Балкану, име Бокана Станковића(1971), изговара се с дивљењем (Bokan Stanković). Он је врсни гајдар који свира на трогласним ерским и двогласним источнобалканским гајдама. Потом је и окариниста, дудучар, трубач, певач и фолклорни играч. Он негује српску музичку традицију источне Србије


Српски Легат 0
pravoslavlje-29241-1263x560

Нај@Зајечар – Последњи свети гајеви Србије и Балкана

За српски живаљ источне Србије својствене су крсне славе и сеоске заветине. Заветине се, по изворној традицији, славе поред светих извора, темеља старих цркава, крај светог дрвећа и у светим гајевима. Култно дрвеће и свете шуме и данас су живо место светковања, а у околини Зајечара сачувано их је десетак.


Српски Легат 0
Detalj_Jonic-193x300

Нај@Зајечар – Благоје Јонић

Музеј у радионици Благоје Јонић је родом  из села Трњана код Пирота. Грнчарску радионицу је наследио. Он је пето колено занатлија: први грнчар у његовој породици био је Стојан Јонић, затим Нака, Михајло, Божидар и он, Благоје. Занатом се почео бавити 1951 године. Његово двориште са помоћним зградама и радионицама


Српски Легат 0
feat

Нај@Зајечар – Јован Анић

Последњи зајечарски опанчар У Зајечару, као некадашњем занатском центру, било је много опанчара. Данас је остао само један – Јован Анић (1938), последњи не само у Зајечару већ и један од малобројних у Тимочкој крајини. Он израђује неколико врста опанака, а међу њима су најзначајнији тимочки тип мушког српског опанка


Српски Легат 0
Sa-izlozbe-u-Muzeju-Zajecara1

Нај@Зајечар – Велимир Ђорђевић

Бард пиротског грнчарства Зајечар је током 19. и 20. века био значајан занатски центар и као такав привлачио је и пиротске грнчаре печалбаре. Зајечарци кажу да су имали среће што се у град 1967. године доселио грнчар Велимир Ђорђевић (1943), рођен у Великом Суводолу код Пирота. Реч је о изузетно


Српски Легат 0
3

Нај@Зајечар – Посета кнеза Милоша Обреновића

Милош нама заповеда! О народном мњењу и осећањима према вођи Другог српског устанка Милошу Обреновићу можда најбоље сведочи запис који је поводом  „зајечарске сече“ – догађаја који је непосредно претходио коначном обрачуну с Турцима –  оставио  Драгољуб Јовановић: „огорчена маса народа место да се разиђе, окрене се један мах Турцима,


Српски Легат 0
08-Kralj-Aleksandar-Karadjordjevic-na-trkalistu-1933

Нај@Зајечар ‒ Посета краља Александра I Карађорђевића

Сто година слободе Прослава великог јубилеја – стогодишљице ослобођења од турске власти (1833‒1933) припремала се „под високим покровитељством Њ. в. краља Александра I, који је том приликом пропутовао кроз Тимочку крајину, а његов долазак био пропраћен до тада незапамћеним манифестацијама у свим местима. Одбор за прославу сачињавали су, између осталих,


Српски Легат 0
02-Kralj_Petar_I_Karadjordjevic-300x300

Нај@Зајечар – Посета краља Петра I Карађорђевића

Са летовања у обилазак краљевства Краљ Петар I често је проводио лета у Брестовачкој бањи код Бора, па тако и 1907. године. Те године, почетком августа, одлучио је да званично посети Параћин и Ђуприју, а нешто касније посетио је и Зајечар, заједно са наследником престола. У то време престолонаследник је


Српски Легат 0
09-Tito_u_Zajecaru

Нај@Зајечар – Јосип Броз Тито у Зајечару

Добро нам дошао, друже Тито! Јосип Броз Тито посетио је Зајечар 1948, 1961, и 1969. године. Његова прва посету Бору и Зајечару   8. октобра 1948. године није унапред најављена. Обавештени су били само најодговорнији људи и тадашњи директор борског рудника Живан Васиљевић – касније један од блиских Титових сарадника.


Српски Легат 0
M

Нај@Зајечар – Групни портрет – познати Зајечарци

Адам Богосављевић (1844 – 1880) Узоран земљорадник и народни трибун Рођен је у селу Копривници у једној од најимућнијих породица Тимочке Крајине. Његов отац је желео да му син постане трговац, али се Адам, супротно очевој вољи, после завршене Трговачке школе уписује на Филозофски факултет Велике школе у Београду. Студије


Српски Легат 0
10 Vladislav Hirsl1!@

Нај@Зајечар – Ствараоци, научници

Стеван Мачај 1829 – 1889 лекар и балнеолог Године 1871. др Стеван Мачај добија намештење у Брестовачкој бањи. Проучавао је дејство лековите бањске воде и почео да уводи савремени систем лечења и терапијске процедуре. Један је од најзаслужнијих личности за развој бање и њену промоцију. Такође, његове заслуге у лечењу


Српски Легат 0
Belgijski voz

Нај@Зајечар – Велики градитељски подухвати

Пут угља и људи Да на Вршкој чуки крај Зајечара постоје залихе угља знало се још средином 19. века. Најпре је угљоносна лежишта закупио један аустроугарски барон, а потом је јуна 1887. године концесије добило Белгијско индустријско друштво, које је уложило знатан капитал како би Вршку чуку претворило у најмодернији


Српски Легат 0
DSC_0422

Нај@Зајечар – Хидроелектрана „Гамзиград“

Приватна електрана као јавно добро За електрификацију Србије заслужан је професор Ђорђе Станојевић, физичар, следбеник и пријатељ Николе Тесле. Почетком јуна 1902. године, на збору грађана у Зајечару, ватрено и с пуно ентузијазма, Станојевић је говорио како би ваљало да се на Тимоку изгради хидроелектрана. Грађанима се допало његово јасно


Српски Легат 0
il_fullxfull.701147670_afxm

Нај@Зајечар – Кристал Зајечар

У Зајечару је од 1925. до 1928. године радила акционарска фабрика прозорског стакла изграђена у превечерје велике светске економске кризе која је кулминирала 1929. године, када је, због утицаја иностраног капитала, фабрика пропала. Традиција производње равног стакла обновљена је четрдесетак година касније, али опет безуспешно. Прекретница је била 1974. година,


Српски Легат 0
pivara zajecar

Нај@Зајечар – Зајечарска пивара

Производња пива у Зајечару једна је од најстаријих у Србији: прва ручна пивара браће Лаловић почела је да ради 1873. године. У извештају начелника среза из 1875. године који је упућен министру унутрашњих дела Србије пише: „Прошле године пивар овдашњи произвео је 2000 акова пива, које се у самом народу


Српски Легат 0
DSCF0026

Нај@Зајечар – Гамзиградска бања

Топли извори шарене равнице По легенди која је Ђуру Јакшића надахнула да напише приповетку „Син седог Гамзе” каже се да је Гамзиград био у поседу Немањиног властелина по имену Гамза: „У шареним равницама кроз које плаховити Тимок јури…“ дизао се тврди Гамзиград. 1 Будући да се налази у непосредној близини


Српски Легат 0
Untitled-5

Нај@Зајечар – Гитаријада и мото-скуп

Историја Фестивала започиње крајем шездесетих година прошлог века, када су се, на темељима светске продукције, код нас појавили први рок састави, стекавши велику популарност међу младима. Тих година се, по угледу на Гитаријаду, која је 1966. године одржана у Београду, у мањим градовима широм земље оснивају сличне манифестације. На иницијативу


Српски Легат 0