Историја сомборских граничара и ратника започиње крајем 17. века, када се, у некадашњу турску варош и њену околину, 1687. године доселила већа група Буњеваца, а три године потом, у Великој сеоби, и већа група Срба. Новодосељени Срби и Буњевци одмах су основали Рацког народа милицију која се срчано борила у

  Георгије Бранковић,  управитељ сомборске Српске учитељске школе – Препарандије (1862-1871), био је и сомборски прота  (1859- 1882),  а 1890. године је изабран и за патријарха српског. Као патријарх, подигао је знатан број задужбина, међу којима, током 1895. године, и здање Препарандије у Сомбору, саграђено на месту некадашње куће великог

Етнографске специфичности Сомбора и околине Данашња етнографска слика Сомбора, као последица сталних миграција становништва, устаљена је тек половином 20. столећа. Ипак, њена основа настала је још у 18. столећу, када је, уз већинско српско и буњевачко становништво, које је овде насељено, делимично, још у време турске управе, а најзнатнијим делом

Од путујућих трупа до врхунских домета  Позоришни живот у Сомбору започео је крајем 18. века, од када постоје записи о гостовањима, али и о забранама појединих представа, најчешће немачких путујућих позоришних трупа. Двадесетих и тридесетих година 19. века у Сомбору се приказују  позоришне представе на мађарском језику, а у сомборској

Сомборска салашка насеља ендемична су урбана појава, везана искључиво за најужу околину града. Настала су половином 18. столећа, када су Сомборци на некадашњим војничким пустарама добили земљу сходно уложеном износу за елибертацију града. На салашима су живели како најимућнији, тако и нешто сиромашнији Сомборци, а већина од њих имала је

ЕПИЦЕНТАР ЗБИВАЊА Градска кућа у Сомбору подигнута је на месту и темељима некадашњег здања, односно „каштела“, грофа Јована Јанка Бранковића, сомборског граничарског капетана од 1717. до 1734. године. Након што је капетанова удова Марија 1749. г.  продала граду ово здање за 500 форинти, у њему се налазило седиште магистрата тек

А хоризонт се помера… Милан Коњовић, родио се у Сомбору 1898. године као други син Давида и Вере Коњовић. Коњовићи су Сомборци од давнина, у ове крајеве су дошли у време Велике сеобе Срба, да би касније, током векова, одиграли значајну улогу у свеукупном животу града. Већ као гимназијалац изложио је

Страствени пречански господин У балканским ратовима, био је ратни извештач, у Првом светском рату добровољац и учесник албанске голготе. Након преласка преко Албаније упућен је у Женеву у новинарски пропагандистички биро. Ту је постао члан Југословенског одбора и популатор идеје уједињења. После рата постављен је за високог чиновника Министарства просвете.

Снови о Фабрици снова Ернест Бошњак родио се у Сомбору 1876. године. Завршио је графички занат, а потом се, по тадашњем обичају, отиснуо у свет, да стиче нова знања и искуства. Доспео је до Беча из којег се, 1906. године вратио са кинопројектором и у згради сомборског позоришта отворио први

Чаробник српског језика Др Лаза Костић рођен је 1841. године у Ковиљу крај Новог Сада у имућној официрској породици. Након свршене гимназије, студира права у Пешти, где 1866. године брани и докторат. Један је од водећих  умова свог доба: полиглота, песник, писац, критичар, новинар….Он је и наш најзначајнији преводилац дела

Главна улица била је окружена улицама Унутрашње вароши (данашњег „Венца“), које су се сливале ка њој или су се пружале паралелно са њом. У том урбаном градском језгру налазила су се још нека од најважнијих градских здања: Крушперова кућа, Грашалковићева палата, Црква Светог Тројства, Градска кућа, Гимназија и друге школске

Још од половине 18. столећа, средишња градска улица простирала се од сточног вашаришта (Жупаније) до Светођурђевског трга, а касније све до почетка Бајског пута (Војвођанске улице). Како је и са јужне и са северне стра не била окружена шанцем са водом, улаз у улицу је, све до половине XIX века,

Храмови читалаштва   На трагу културно-просветних делатности грофа Сечењи Иштвана, млађи мађарски интелектуалци, уз неколико суграђана Срба, 15. децембра 1844. г. основали су прву Читаоницу у Сомбору. Мађарска национална одредница у називу читаонице додата је након што су сомборски Срби покренули своју засебну Српску читаоницу. Статут Читаонице потврђен је у

СИМБОЛ СЛАВЕ И ОТМЕНОСТИ Када је Сомбор 1786. г. одређен за административно средиште Бачке жупаније (од 1802. г. Бачко-бодрошкe), која је обухватала простор од Баје до Новог Сада и од Дунава до Тисе, жупанијска управа привремено је била смештена у некадашњем фрањевачком  самостану (данас Жупни двор код пијаце). Између 1805.

Овим чланком почињемо упознавање са градом Сомбором и оним што је обухватио пројекат Нај@Сомбор. Надамo се да ће да Вам се свидeти и ако имате чиме да је допуните, позивамо Вас да нам шаљете коментаре и материјал на адресу: dasenezaboravi@srpskilegat.org. Ми смо се потрудили да овим пројектом обухватимо све што

Миљенице дароване родном граду   Збирка Галерије „Милан Коњовић” броји тачно 1.084 уметникова рада и пружа увид у све стваралачке мене једног од највећих српских и југословенских сликара 20. века.  Oтворена је 10. септембра 1966. године, и данас, захваљујући аутору, његовој кћери Вери Коњовић-Амиџић и другим дародавцима, пружа јединствен „панорамски