Ртањ (ФОТО: PRESS: Планинско-спортски клуб Балкан, http://pkbalkan.org/rtanj-super-sever-9-4-2017/)
03 авг 2018

Српски веб-хербаријум: Ртањски чај

Планина Ртањ припада Карпатско-балканском систему, који се простире на крајњем истоку Србије. У тој регији забележено je неколико десетина различитог биља које има медицинску намену. Највиши врх планине Ртањ је Шиљак, који се налази на 1.560 м надморске висине. За интересантан и шаренолики биљни свет какав је присутан на Ртњу,

0
Ужице и Ужичани између два рата (обојио Зоран Домановић) ИЗВОР: https://uzicanstveno.rs/uzicanstveno/utisci-iz-starog-uzica/
31 јул 2018

КАКО ЈЕ ИЗГЛЕДАЛО УЖИЦЕ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА?

Највише снаге и средстава Ужични у тим годинама после Првога светског рата уложише у обнављање индустрије. Највише се примећивало у Ткачнци у којој пуном паром почеше да раде разбоји. Тада, у послератној Југославији, потражња за текстилним производима била је огромна. Ужичка ткачница овом тржишту нуди различита платна: српско, чаршавско, шустерско

0
Сомбор мај 2015
05 мар 2016

У тем Сомбору Нај@Сомбор

  Слике говоре више од речи….Погледајте овај кратак снимак Сомбора који смо направили док смо правили Нај@Сомбор. Уживајте  док Вам спремамо интернет изложбу Нај@Сомбор.  

Српски Легат 0
panoi-01-2
16 феб 2016

Свечано отварање изложбе Нај@Сомбор 17.02.2016. у Сомбору

Сутра у среду, 17.02.2016. године, у Сомбору на дан града, при великом броју званица, свечано ће бити отворена изложба Нај@Сомбор, која је већ од милоште добила надимак „Легат Сомбора“. Позивамо Вас да у следећих месец дана посетите ову изложбу на тргу Косте Трифковића у Сомбору, а касније је можете очекивати

Српски Легат 0
Sl3_Konak_knezaM
07 феб 2016

Топчидер

Подручје Топчидера и Кошутњака је најпошумљенији део Београда који се рапидно ширио и градио у периоду између два светска рата. Међутим историја овог подручја је много старија. Топчидер је смештен у долини Топчидерске реке, гребена Авалских побрђа, реке Саве, Бањичког виса, насеља Дедиње, Бановог и Петловог брда. У периоду турске

Српски Легат 0
Наj@Зајечар
30 сеп 2015

Отварање изложбе Нај@Зајечар

Драги пријатељи, Велико нам је задовољство да вас позовемо на свечано отварање прве изложбе фондације Српски легат под називом Нај@Зајечар, која ће се одржати у петак, 2. октобра у 11 часова, на главном градском тргу у Зајечару. Ово је прва у низу изложби које ће широм Србије организовати фондација Српски

Српски Легат 0
378709_narodno_pozoriste_2
18 авг 2015

На данашњи дан положен је камен темељац Народног позоришта у Београду

На данашњи дан 1868. године кнез Милан Обреновић положио је камен темељац зграде Народног позоришта. Идеје о подизању позоришне зграде и оснивања сталног театра постојале су и раније, јер су представе током претходних година игране на разним, ненаменским местима, попут магацина Царинарнице – „Театар на Ђумруку“, у салама хотела –

MK 0
Споменик предаје кључева Кнезу Михајлу Обреновићу на Калемегдану
23 јул 2015

Завијори се српска застава на Калемегдану

На самом улазу у Калемегдан, из правца Кнез Михаилове улице налази се споменик нешто повучен са главне стазе који обележава најважнији догађај у новијој историји Србије – званичну турску предају кључева српских градова кнезу Михаилу. Од бомбардовања београдске вароши 1862. до 1866. године представницима великих сила у Београду и Цариграду,

Српски Легат 0
zoo
12 јул 2015

На данашњи дан отворен је Београдски зоолошки врт (Beogradski zoološki vrt)

На данашњи дан 1936. године свечано је отворен Београдски зоолошки врт (Beogradski zoološki vrt). Основао га је тадашњи градоначелник, индустријалац Влада Илић. Идеја о оснивању постојала је још пре Првог светског рата, али су многе прече потребе, као и војни посед тврђаве која је тада била на граници, спречавали остваривање

MK 0
Carska_palata
07 јул 2015

Нај@Зајечар – Феликс Ромулијана

Велелепна безимена грађевина голицала је машту Древна и загонетна грађевина у Гамзиграду још је у 19. веку побудила радозналост и разбуктала машту научника. Чувени путописац Феликс Каниц својим цртежима Гамзиграда из 1860. и 1864. године желео је све да увери да се ту налази једна од највећих и најочуванијих римских

Српски Легат 0
2
07 јул 2015

Нај@Зајечар – Најраскошнији двор позне антике

Палата као духовно средиште Царства Галаријева Царска резиденција грађена је од 293. до 311. године. Њена архитектура илуструје мит тог времена о харизматском владару који извршава највеће подвиге, уништава зло, уводи ред и усрећује цело човечанство, а затим се повлачи на највеће висине, у тешко приступачно и блиставо место, одакле

Српски Легат 0
Magure
07 јул 2015

Нај@Зајечар – Свети брег Магура

Брег препун  тајни    Магура (Magura) је високи и издужен гребен преко чијег превоја води главни пут за Ромулијану. На врху брега који се налази тачно наспрам бедема палате, откривени су две џиновске хумке (тумуле) и остаци маузолеја. Недвосмислено је утврђено да  овде почивају цар Галерије и мајка му Ромула.

Српски Легат 0
man Sv Petra i Pavla u Grlistu 2
07 јул 2015

Нај@Зајечар – Манастир Грлиште

Манастир Св. Апостола Петра и Павла Светионик вере на обали језера Велики је културни и историјски значај по изгледу скромног манастира Св. Апостола Петра и Павла у Грлишту (Manastir Grlište): у доба турске владавине био је једини богослужбени храм и средиште духовног живота на читавом пространству Тимочког слива. Уз службу

Српски Легат 0
Man.-Suvodol-20140116-13462
07 јул 2015

Нај@Зајечар – Манастир Суводол

Лепота која лечи ожиљке У свом дугом постојању, овај прелепи манастир окружен раскошном природом, доживео је и преживо многа тешка времена и сурова страдања. Спада међу најстарије задужбине у Србији: на основу путописа које је оставио Сопиенс дон Шоп зна се да је подигнут у време Византијског освајања  између 1004.

Српски Легат 0
pravoslavlje-29241-1263x560
07 јул 2015

Нај@Зајечар – Последњи свети гајеви Србије и Балкана

За српски живаљ источне Србије својствене су крсне славе и сеоске заветине. Заветине се, по изворној традицији, славе поред светих извора, темеља старих цркава, крај светог дрвећа и у светим гајевима. Култно дрвеће и свете шуме и данас су живо место светковања, а у околини Зајечара сачувано их је десетак.

Српски Легат 0
Belgijski voz
07 јул 2015

Нај@Зајечар – Велики градитељски подухвати

Пут угља и људи Да на Вршкој чуки крај Зајечара постоје залихе угља знало се још средином 19. века. Најпре је угљоносна лежишта закупио један аустроугарски барон, а потом је јуна 1887. године концесије добило Белгијско индустријско друштво, које је уложило знатан капитал како би Вршку чуку претворило у најмодернији

Српски Легат 0
DSCF0026
07 јул 2015

Нај@Зајечар – Гамзиградска бања

Топли извори шарене равнице По легенди која је Ђуру Јакшића надахнула да напише приповетку „Син седог Гамзе” каже се да је Гамзиград био у поседу Немањиног властелина по имену Гамза: „У шареним равницама кроз које плаховити Тимок јури…“ дизао се тврди Гамзиград. 1 Будући да се налази у непосредној близини

Српски Легат 0