Планина Ртањ припада Карпатско-балканском систему, који се простире на крајњем истоку Србије. У тој регији забележено je неколико десетина различитог биља које има медицинску намену. Највиши врх планине Ртањ је Шиљак, који се налази на 1.560 м надморске висине. За интересантан и шаренолики биљни свет какав је присутан на Ртњу,

Највише снаге и средстава Ужични у тим годинама после Првога светског рата уложише у обнављање индустрије. Највише се примећивало у Ткачнци у којој пуном паром почеше да раде разбоји. Тада, у послератној Југославији, потражња за текстилним производима била је огромна. Ужичка ткачница овом тржишту нуди различита платна: српско, чаршавско, шустерско

Сутра у среду, 17.02.2016. године, у Сомбору на дан града, при великом броју званица, свечано ће бити отворена изложба Нај@Сомбор, која је већ од милоште добила надимак „Легат Сомбора“. Позивамо Вас да у следећих месец дана посетите ову изложбу на тргу Косте Трифковића у Сомбору, а касније је можете очекивати

Подручје Топчидера и Кошутњака је најпошумљенији део Београда који се рапидно ширио и градио у периоду између два светска рата. Међутим историја овог подручја је много старија. Топчидер је смештен у долини Топчидерске реке, гребена Авалских побрђа, реке Саве, Бањичког виса, насеља Дедиње, Бановог и Петловог брда. У периоду турске

Драги пријатељи, Велико нам је задовољство да вас позовемо на свечано отварање прве изложбе фондације Српски легат под називом Нај@Зајечар, која ће се одржати у петак, 2. октобра у 11 часова, на главном градском тргу у Зајечару. Ово је прва у низу изложби које ће широм Србије организовати фондација Српски

На данашњи дан 1868. године кнез Милан Обреновић положио је камен темељац зграде Народног позоришта. Идеје о подизању позоришне зграде и оснивања сталног театра постојале су и раније, јер су представе током претходних година игране на разним, ненаменским местима, попут магацина Царинарнице – „Театар на Ђумруку“, у салама хотела –

На самом улазу у Калемегдан, из правца Кнез Михаилове улице налази се споменик нешто повучен са главне стазе који обележава најважнији догађај у новијој историји Србије – званичну турску предају кључева српских градова кнезу Михаилу. Од бомбардовања београдске вароши 1862. до 1866. године представницима великих сила у Београду и Цариграду,

На данашњи дан 1936. године свечано је отворен Београдски зоолошки врт (Beogradski zoološki vrt). Основао га је тадашњи градоначелник, индустријалац Влада Илић. Идеја о оснивању постојала је још пре Првог светског рата, али су многе прече потребе, као и војни посед тврђаве која је тада била на граници, спречавали остваривање

Велелепна безимена грађевина голицала је машту Древна и загонетна грађевина у Гамзиграду још је у 19. веку побудила радозналост и разбуктала машту научника. Чувени путописац Феликс Каниц својим цртежима Гамзиграда из 1860. и 1864. године желео је све да увери да се ту налази једна од највећих и најочуванијих римских

Палата као духовно средиште Царства Галаријева Царска резиденција грађена је од 293. до 311. године. Њена архитектура илуструје мит тог времена о харизматском владару који извршава највеће подвиге, уништава зло, уводи ред и усрећује цело човечанство, а затим се повлачи на највеће висине, у тешко приступачно и блиставо место, одакле

Брег препун  тајни    Магура (Magura) је високи и издужен гребен преко чијег превоја води главни пут за Ромулијану. На врху брега који се налази тачно наспрам бедема палате, откривени су две џиновске хумке (тумуле) и остаци маузолеја. Недвосмислено је утврђено да  овде почивају цар Галерије и мајка му Ромула.

Манастир Св. Апостола Петра и Павла Светионик вере на обали језера Велики је културни и историјски значај по изгледу скромног манастира Св. Апостола Петра и Павла у Грлишту (Manastir Grlište): у доба турске владавине био је једини богослужбени храм и средиште духовног живота на читавом пространству Тимочког слива. Уз службу

Лепота која лечи ожиљке У свом дугом постојању, овај прелепи манастир окружен раскошном природом, доживео је и преживо многа тешка времена и сурова страдања. Спада међу најстарије задужбине у Србији: на основу путописа које је оставио Сопиенс дон Шоп зна се да је подигнут у време Византијског освајања  између 1004.

За српски живаљ источне Србије својствене су крсне славе и сеоске заветине. Заветине се, по изворној традицији, славе поред светих извора, темеља старих цркава, крај светог дрвећа и у светим гајевима. Култно дрвеће и свете шуме и данас су живо место светковања, а у околини Зајечара сачувано их је десетак.

Пут угља и људи Да на Вршкој чуки крај Зајечара постоје залихе угља знало се још средином 19. века. Најпре је угљоносна лежишта закупио један аустроугарски барон, а потом је јуна 1887. године концесије добило Белгијско индустријско друштво, које је уложило знатан капитал како би Вршку чуку претворило у најмодернији

Топли извори шарене равнице По легенди која је Ђуру Јакшића надахнула да напише приповетку „Син седог Гамзе” каже се да је Гамзиград био у поседу Немањиног властелина по имену Гамза: „У шареним равницама кроз које плаховити Тимок јури…“ дизао се тврди Гамзиград. 1 Будући да се налази у непосредној близини