Никола Пашић (Nikola Pašić) рођен је у Зајечару 6/18. децембра 1845. године у скромној трговачкој породици.  У свом родном граду провео је детињство и започео школовање. Образовао се у Неготину, Крагујевцу, Београду, Цириху и стекао звање грађевинског инжењера. У младости је био социјалиста и револуционар, у зрелим годинама борац за

Краљ импровизације Човек непоновљивог дара, измишљант смехотресних досетки, легенда српског глумишта, Зоран Радмиловић (Zoran Radmilović) (1933-1985) рођени је Зајечарац. И не слутећи да ће му то постати животни позив, Зоран је своју прву ролу одиграо у родном граду. Његов деда, Рихард Ланг, био је Немац. Градећи пруге по Србији, заљубио

Вељко Петровић – јунак Првог српског устанка –  рођен је око 1780. године у селу Леновцу крај Зајечара. У раној младости чувао је стада видинског паше, а касније служи код једног пожаревачког спахије. Од њега је 1803. године побегао у чету хајдучког харамбаше Станоја Главаша.  Када је избио Први српски

Институција народне културе У источној Србији, али и на целом Балкану, име Бокана Станковића(1971), изговара се с дивљењем (Bokan Stanković). Он је врсни гајдар који свира на трогласним ерским и двогласним источнобалканским гајдама. Потом је и окариниста, дудучар, трубач, певач и фолклорни играч. Он негује српску музичку традицију источне Србије

Музеј у радионици Благоје Јонић је родом  из села Трњана код Пирота. Грнчарску радионицу је наследио. Он је пето колено занатлија: први грнчар у његовој породици био је Стојан Јонић, затим Нака, Михајло, Божидар и он, Благоје. Занатом се почео бавити 1951 године. Његово двориште са помоћним зградама и радионицама

Последњи зајечарски опанчар У Зајечару, као некадашњем занатском центру, било је много опанчара. Данас је остао само један – Јован Анић (1938), последњи не само у Зајечару већ и један од малобројних у Тимочкој крајини. Он израђује неколико врста опанака, а међу њима су најзначајнији тимочки тип мушког српског опанка

Бард пиротског грнчарства Зајечар је током 19. и 20. века био значајан занатски центар и као такав привлачио је и пиротске грнчаре печалбаре. Зајечарци кажу да су имали среће што се у град 1967. године доселио грнчар Велимир Ђорђевић (1943), рођен у Великом Суводолу код Пирота. Реч је о изузетно

Адам Богосављевић (1844 – 1880) Узоран земљорадник и народни трибун Рођен је у селу Копривници у једној од најимућнијих породица Тимочке Крајине. Његов отац је желео да му син постане трговац, али се Адам, супротно очевој вољи, после завршене Трговачке школе уписује на Филозофски факултет Велике школе у Београду. Студије

Стеван Мачај 1829 – 1889 лекар и балнеолог Године 1871. др Стеван Мачај добија намештење у Брестовачкој бањи. Проучавао је дејство лековите бањске воде и почео да уводи савремени систем лечења и терапијске процедуре. Један је од најзаслужнијих личности за развој бање и њену промоцију. Такође, његове заслуге у лечењу

Чувени српски војвода Степа Степановић(1856-1929),  припадао је генерацији српских старешина који су својим подвизима обележили новију српску историју. Учествовао је у свим историјским догађајима, у борбама за независност Србије до Првог светског рата. Све што је радио учинило је да његово име остане запамћено, а његова дела заувек забележена. Поред

Савремена педијатрија у Европи развија се у 19. веку када се издвојила као самостална грана медицине. Прва катедра за педијатрију основана је у Берлину 1872. године, а потом у Паризу 1892.године. У српској средини, почетак педијатријске праксе налазимо у раду др Платона Папакостопулоса почетком 20. века, и његовом лечењу шарлаха,