Једна од многих кафана у Савамали. Као власник се 1874. помиње и капетан Миша Анастасијевић. Кафана је имала приземље и спрат, на којем су биле собе за спавање и пространи чардак са погледом на Саву. Хране и слаткиша је било напретек. Била је позната по оргијању, весељима до зоре и

Сакрална уметност фрушкогорског манастира брижно је чувала неповредивост духовног живота српског народа у живописним пределима оновременог угарског Срема, где су досељени Срби још од XV столећа осигурали своја станишта и где су постали етничка већина. А манастири су се приљубили уз шумовите обронке Фрушке горе, која је тада постала уточиште,

Власник дела зграде на углу улица Васине и Змај Јовине, у чијем приземљу се налазила ова кафана, био је Тома Лека. Моша Аврам Маца закупио је други део зграде и у њему отворио Прву краљевску српску повлашћену фабрику сунцобрана и кишобрана. Зграда и данас постоји, уз напомену да је неколико

Остаци Земунске тврђаве налазе се на узвишици изнад старог језгра Земуна, на брегу Гардошу (Град), у непосредној близини Дунава. Рушевине тврђаве представљају најстарије грађевинске остатке у старом језгру Земуна и јединствен су културно-историјски споменик који сведочи о стратешком положају Земуна, али и о животу који се ту одвијао протеклих седам

Налазила се на Зеленом венцу, непосредно поред данашњег подземног пролаза, са десне стране, када се излази из Теразијског тунела. Имала је прву категорију и право да запосли три девојке. Радила је осамдесетих година 19. века. Као власник кафане 1884. помиње се Теша Херман. Занимљиво је да у документацији постоји само

Кафана се налазила у данашњој улици Краљевића Марка 7. Њену изградњу, у исто време када и зграде Београдског универзитета, финансирао је Миша Анастасијевић, дунавски капетан у 19. веку. Гости кафане били су богати трговци и намерници, чувене мераклије и највиђенији људи Милошевог времена. У Сербским новинама објављено је 1889. да

Тврђава Рам (Храм) налази се на десној обали Дунава, између Костолца и Великог Градишта, у истоименом селу, недалеко од Ледерате, познатог античког утврђења. Саграђена је са циљем да штити границу и пограничне области, крајем 15. века. Сматра се да су тврђаву подигли Турци 1483. године како би ојачали границу између

Гајино двориште   Чувена кафана на чудесној Звездари, на углу Александрове и Цветкове улице. Власник Гаја Јанковић осим кафане држао је стовариште пића. Поред две сале за ручавање, кафана је имала и билијар салу. Изузетно посећена, са условима којима се нису могле похвалити друге кафане. Једна сала је држала широм

Добила је име по власнику, Игњату Бајлонију, који је 1855, на позив зета Антона Немеца, дошао у Србију са женом и четворицом синова. Бајлони је као кожарски радник желео да срећу за себе и породицу потражи у Америци. О овој својој намери писмом је обавестио сестру и зета. Међутим, сестра

Прва и најбоља палилуска кафана свих времена. Отворена је негде у другој половини 19. века на углу улица Жоржа Клемансоа и Таковске. Остало је неразјашњено да ли је Јордан Антоновић, са надимком Чисто Срце и Орден, био њен власник или само закупац. Једно је, међутим, сигурно – без њега Орач

Преко целе године ложило се у старој кући на отвореном огњишту. О՚зго од греда дрвене, у чад обрасле таванице, висио је гвоздени ланац са карикама и завршетком у виду куке о којој се вешао бакрац за варење млека или чега другог. Између два камена или гвоздена стубића звана пријеклада је

Понтес, једна од најважнијих римских локација дуж Дунава, представља комплекс који се састоји од остатака Трајановог моста и мале помоћне тврђаве, којом је Трајан штитио приступ своје војске на десној обали Дунава. Антички и рановизантијски каструм Понтес налази се на високој обали Дунава, наспрам румунске тврђаве Дробета, која је имала

У историји Београда спомиње се као кафана у којој су се окупљали Срби који су после Првог светског рата избегли у Ницу и друге градове Француске. У њој је била резиденција озијанаца и болијеваца, као и других франкофилских удружења. Хроничари истичу да су сви они имали столове са посебним резервацијама.

Тврђава Кулич налази се око 400 м од ушћа Мораве у Дунав, а 8,5 км североисточно од Смедерева. Подигнута је у време Римског царства, а обновљена у 15. веку, за време владавине султана Бајазита II. Кулич наводно носи име по некадашњој функцији тврђаве, чије су куле штрчале као светионик кад

Средњовековна раноартиљеријска тврђава Фетислам налази се на самој обали Дунава, данас са леве стране магистралног пута Текија–Кладово, западно од насеља Кладова. Њеном изградњом је употпуњена линија на том делу дунавске обале, коју су још чинили Смедерево, Кулич и Голубац. Тачан назив ове тврђаве је Фетхислам, односно турски Fethul Islam, што

АЈДУК ВЕЉКО[1]   Чувена београдска кафана из тог времена. Налазила се у центру града, у делу данашње Кнез Михаилове улице између Сремске и Обилићевог венца,[2] у дворишту тадашњег блока зграда. Била је позната и по великој сали и сеновитој башти. Саграђена је највероватније 1850. Кафану је почео зидати Јефрем Петровић,

Тврђава Диана представља архетипску римску, односно рановизантијску тврђаву – каструм која се налази на стеновитој, благо узвишеној обали Дунава, познатој под називом Карташ (Црни камен), око 2 км низводно од ХЕ Ђердап I , уз трасу пута Београд–Текија–Кладово. Од Кладова је удаљена 8 км. Првобитно утврђење подигнуто је када се

Дорћолска кафана, на месту где данас пролази железничка пруга. Њено име се први пут појављује у документима из 1892. У овој кафани је Мика Алас 1903. уз рибљу чорбу угостио чланове тадашње српске владе. Посебан штимунг дружењу дали су музичари Микиног друштва СУЗ. Испред кафане мајор Драгутин Гавриловић издао је