У мемоарима судије Стојана Симић записан је податак да је прва црква у Зајечару подигнута 1830. године. Била је то, заправо, само мала капела од дрвета која је служила за најнужније црквене потребе.  „Ову чињеницу треба схватити у контексту тадашњих друштвено – политичких прилика. Србија је тек 1830. добила извесне

Манастир Св. Апостола Петра и Павла Светионик вере на обали језера Велики је културни и историјски значај по изгледу скромног манастира Св. Апостола Петра и Павла у Грлишту (Manastir Grlište): у доба турске владавине био је једини богослужбени храм и средиште духовног живота на читавом пространству Тимочког слива. Уз службу

Лепота која лечи ожиљке У свом дугом постојању, овај прелепи манастир окружен раскошном природом, доживео је и преживо многа тешка времена и сурова страдања. Спада међу најстарије задужбине у Србији: на основу путописа које је оставио Сопиенс дон Шоп зна се да је подигнут у време Византијског освајања  између 1004.

Пут угља и људи Да на Вршкој чуки крај Зајечара постоје залихе угља знало се још средином 19. века. Најпре је угљоносна лежишта закупио један аустроугарски барон, а потом је јуна 1887. године концесије добило Белгијско индустријско друштво, које је уложило знатан капитал како би Вршку чуку претворило у најмодернији

Приватна електрана као јавно добро За електрификацију Србије заслужан је професор Ђорђе Станојевић, физичар, следбеник и пријатељ Николе Тесле. Почетком јуна 1902. године, на збору грађана у Зајечару, ватрено и с пуно ентузијазма, Станојевић је говорио како би ваљало да се на Тимоку изгради хидроелектрана. Грађанима се допало његово јасно

Чувени српски војвода Степа Степановић(1856-1929),  припадао је генерацији српских старешина који су својим подвизима обележили новију српску историју. Учествовао је у свим историјским догађајима, у борбама за независност Србије до Првог светског рата. Све што је радио учинило је да његово име остане запамћено, а његова дела заувек забележена. Поред

Прво позориште у Београду почело је са радом почетком лета 1841. године у згради Ђумрукане (тур.реч-царинарница) у Карађорђевој улици (вероватно на броју 13)[1]у српском делу вароши познатом као Савамала. Ђумрукана је била први привредно-административни објекат у Београду подигнут по налогу кнеза Милоша као царинарница где је био смештен и аустријски

Савремена педијатрија у Европи развија се у 19. веку када се издвојила као самостална грана медицине. Прва катедра за педијатрију основана је у Берлину 1872. године, а потом у Паризу 1892.године. У српској средини, почетак педијатријске праксе налазимо у раду др Платона Папакостопулоса почетком 20. века, и његовом лечењу шарлаха,

Кућа у западноевропском стилу са најлепшом баштом на Дорћолу и непрекинута прича о шест генерација чувене српске породице. У Јевремовој улици број 39 на Дунавској падини налази се једна од првих породичних вила обликованих у европском маниру, са највећом и најлепшом баштом на Општини Стари Град од 19. века до данас.

„Сви ми умиремо само једном, а велики људи по два пута: први пут када их нестане са земље, а други пут кад пропадне њихова задужбина“ Иво Андрић   Да ли Вам је икада пало напамет ко нам је оставио Хотел Бристол, зграду Београдске задруге и већи део изгледа Савамале коју

Kада је Београд добио болницу? До 19. века, Србија се суочавала са великим проблемом који се односио на непостојање болничке зграде наменски подигнуте за стационарно и дневно лечење са адекватним прибором и лековима где би болесници били одвојени према врстама болести. Разлог лежи највише у тадашњем лошем здравственом систему, односно