Na relativno malom prostoru između Stalaća i Ražnja (mesta na 184 km auto-puta Beograd–Niš), na padinama Mojsinjskih planina i Poslonske planine, nalazi se veći broj crkava i manastira. Označeni kao Mala srpska Sveta Gora, ovi objekti čine jednu od retkih skupina koja je nekada bila mnogo brojnija. Danas je očuvano

Manastir u naselju Banja Pribojska, 29 km severozapadno od Nove Varoši, kraj puta za Priboj. Posvećen je Sv. Nikoli Dabarskom. Nije poznato kada je osnovan, ali je postojao u XII v. u Studeničkom tipiku iz 1207. Do 1215. zabeleženo je da je u izboru studeničkog igumana učestvovao starešina Manastira Sv.

Kafana se nalazila na Jalijama, u Jevrejskoj mali na Dorćolu, ka Dunavskoj padini. Bila je čuvena po ribljim specijalitetima, a posebno po alaskoj čorbi, koja se pripremala po receptu Mike Alasa, kao i ribljem đuveču. Novine su pisale da je Mika Alas u ovoj kafani 1898. godine jednoj stranoj delegaciji

Nalazila se na Čuburi kraj Čuburskog potoka. Vlasnik kafane do Prvog svetskog rata bio je Luka Knežević, koji je 1909. omogućio članovima Kulturnog društva Abrašević da u njoj održavaju probe. Ostala je upamćena i kao jedno od mesta gde je 1915. pružen snažan otpor austrijskim jedinicama koje su osvajale Beograd.

Jedna od atraktivnijih beogradskih kafana na kraju 19. veka. Nalazila se u Terazijskom kvartu. Zna se i podatak da je 1897. njen zakupac bio mehandžija Jovan Pavlović. Kafanu, ili kako je zapisano ‒ „gostionicu sa kafanom”, podigao je Đorđe Pašona posle razdruživanja sa svojim bratom Janjom, s kojim je u

Po popisu kafana, meana i bašta Uprave varoši Beograda iz 1860. zakupac kafane bio je Dragutin Karlovanski. U istom dokumentu se konstatuje i da je otvorena 1858. bez dozvole. Imala je i tri osobe, kuhinju i podrum. Kako je napisano ‒ „stoji na samoj vodi Save”. Pored nje se prodavala

Kafana se nalazila u Karađorđevoj ulici u blizini ćumurukane. Pod ovim nazivom u gradske knjige uvedena je davne 1860. Nekoliko godina nosila je ime i po vlasniku Đorđu Aćimoviću Lončaru. Kao zakupac kafane od 1859. pominje se Rista Avramović. Ipak, bitan podatak je da je kafana otvorena 1830. Hroničari su

Čuvena beogradska kafana u neposrednoj blizini ušća Topčiderske reke u Savu. Pretpostavlja se da je sagrađena dvadesetih godina 19. veka i da ju je gradio tada poznati majstor – neimar Veselin. Do nje se stizalo čak i tramvajem. Tridesetih i četrdesetih godina 19. veka tu se nalazila skela za prevoz

Kafana u predgrađu Beograda. Ime kafane uneto na osnovu oglasa o kome je pisao komentar Branislav Nušić. Nušić piše: „Neka kafana, u jednom predgrađu Beograda, koja se ponosno nazvala Novi vek, objavljuje da je ’moderno preuređena’ i da, sem odličnog pića i tačne posluge, svako veče u njoj koncertira džez-band

HODOČAŠĆA   Hodam sa očevim štapom u ruci Sa upaljenim srcem na štapu   Stopala mi sriču slova Koja mi sveti put ispisuje   Crtam ih štapom po pesku Pred spavanje Na svakom konačištu   Da mi se iz sećanja ne izbrišu   Daleko sam još od toga Da ih

Gusle su kroz decenije i vekove srpske čamotinje u ropstvu očuvale uspomenu na srpske prvake i junake iz vremena uređenosti i moći srpske države podstičući na stvaralaštvo. Uz zvuke gusala sročeno je i ispevano na desetine i stotine pesama, po sadržajnosti i lepoti nezabeleženih nigde više u svetskoj usmenoj književnosti.

Manastir Svete Ekaterine (Katarine) na Sinaju spada među najstarije manastire Pravoslavne crkve. On je centar duhovnosti, a može se reći i čovekove kulture. Manastir poseduje veliki broj starih rukopisa, pa se može smatrati naslednikom Aleksandrijske biblioteke. Svetinju svake godine poseti veliki broj ljudi. Neki dođu zbog duhovnosti i smirenja koju

Dvospratna kuća, u kojoj je bila smeštena ova čuvena kafana, sagrađena je 1840. Nalazila se u Poenkareovoj ulici (danas Makedonska). Licem je gledala u kafanu Kolarac i Stambol kapiju, dok je zadnjim delom bila okrenuta Hilandarskoj ulici i Ulici dva goluba. Vlasnik kuće, sagrađene od drveta, bio je terzija Jova

Kao i u slučaju drugih utvrđenja, ime grada pokušavaju da rasvetle različite legende. Jedna od popularnijih govori o prelepoj princezi Golubini. Ona je odbila nametljivo udvaranje turskog paše, pa je zbog toga vezana za stenu, koja je tačno naspram grada štrčala iz Dunava. Čekajući strašnu, očajničku smrt, Golubina se pokajala