Trg_republike_u_Beogradu_sa_Narodnim_pozorištem,_S._Marković.tif

КАФАНА „ПОЗОРИШНА КАФАНАˮ

Некада је Београд имао свој Позоришни трг, данас Трг републике. Постојала је и Позоришна кафана – прекопута Народног позоришта. Од 1902, после рушења Дарданела, ова кафана је стециште београдских боема. Отворена је осамдесетих година 19. века. Први кафеџија ове кафане био је Мита Базрђан, после њега Лаза Миодраговић, па Алекса


0
Sava centar
15 мај 2020

Отворен је Центар „Саваˮ

На данашњи дан, 15. маја 1977. године у Београду је отворен је Центар Сава. Овај конгресни, културни и пословни центар, изграђен је по пројекту архитеката Стојана Максимовића и Александра Шалетића, и један је од највећих и најсложенијих објеката подигнутих на Новом Беораду. Располаже са тринаест сала за конференције и састанке,

MK 0
1423px-National_Museum_of_Serbia_(DSC04612)
10 мај 2020

Основан је Народни музеј у Београду

На данашњи дан 10. маја 1844. године указом министра просвете Јована Стерије Поповића је основан Музем сербски, који је на једном месту требало да сабере старине и да их сачува за потомство. Рад на прикупљању почео је још раније, позивом народу да прикупља значајне старине, које су се првобитно чувале

MK 0
bristol-karadjordjeva-300x195

КАФАНА „ЛИМАН НА САВИ”

Једна од многих кафана у Савамали. Као власник се 1874. помиње и капетан Миша Анастасијевић. Кафана је имала приземље и спрат, на којем су биле собе за спавање и пространи чардак са погледом на Саву. Хране и слаткиша је било напретек. Била је позната по оргијању, весељима до зоре и


0
Manastir_Privina_Glava,_016

ФРУШКОГОРСКА СВЕТИЛА

Сакрална уметност фрушкогорског манастира брижно је чувала неповредивост духовног живота српског народа у живописним пределима оновременог угарског Срема, где су досељени Срби још од XV столећа осигурали своја станишта и где су постали етничка већина. А манастири су се приљубили уз шумовите обронке Фрушке горе, која је тада постала уточиште,


0
Vasina_ulica

КАФАНА ЗЛАТАН АНЂЕО

Власник дела зграде на углу улица Васине и Змај Јовине, у чијем приземљу се налазила ова кафана, био је Тома Лека. Моша Аврам Маца закупио је други део зграде и у њему отворио Прву краљевску српску повлашћену фабрику сунцобрана и кишобрана. Зграда и данас постоји, уз напомену да је неколико


0
ФОТО: Википедија

ГАРДОШ – ЗЕМУНСКА ТВРЂАВА

Остаци Земунске тврђаве налазе се на узвишици изнад старог језгра Земуна, на брегу Гардошу (Град), у непосредној близини Дунава. Рушевине тврђаве представљају најстарије грађевинске остатке у старом језгру Земуна и јединствен су културно-историјски споменик који сведочи о стратешком положају Земуна, али и о животу који се ту одвијао протеклих седам


0
Screenshot_1

Кафана ЖИРОВНИ ВЕНАЦ

Налазила се на Зеленом венцу, непосредно поред данашњег подземног пролаза, са десне стране, када се излази из Теразијског тунела. Имала је прву категорију и право да запосли три девојке. Радила је осамдесетих година 19. века. Као власник кафане 1884. помиње се Теша Херман. Занимљиво је да у документацији постоји само


0
Screenshot_1

КАФАНА „ЗЛАТНА ЛАЂА”

Кафана се налазила у данашњој улици Краљевића Марка 7. Њену изградњу, у исто време када и зграде Београдског универзитета, финансирао је Миша Анастасијевић, дунавски капетан у 19. веку. Гости кафане били су богати трговци и намерници, чувене мераклије и највиђенији људи Милошевог времена. У Сербским новинама објављено је 1889. да


0
ФОТО: Википедија

РАМСКА ТВРЂАВА

Тврђава Рам (Храм) налази се на десној обали Дунава, између Костолца и Великог Градишта, у истоименом селу, недалеко од Ледерате, познатог античког утврђења. Саграђена је са циљем да штити границу и пограничне области, крајем 15. века. Сматра се да су тврђаву подигли Турци 1483. године како би ојачали границу између


0
download

КАФАНЕ ГАЈИНО ДВОРИШТЕ И ШАНГАЈ

Гајино двориште   Чувена кафана на чудесној Звездари, на углу Александрове и Цветкове улице. Власник Гаја Јанковић осим кафане држао је стовариште пића. Поред две сале за ручавање, кафана је имала и билијар салу. Изузетно посећена, са условима којима се нису могле похвалити друге кафане. Једна сала је држала широм


0
900x600_bajlonijeva-pijaca

БАЈЛОНИЈЕВА КАФАНА

Добила је име по власнику, Игњату Бајлонију, који је 1855, на позив зета Антона Немеца, дошао у Србију са женом и четворицом синова. Бајлони је као кожарски радник желео да срећу за себе и породицу потражи у Америци. О овој својој намери писмом је обавестио сестру и зета. Међутим, сестра


0
beograd-KAFANA-ORAC-razglednica-NIKOLA-DIVAC_slika_L_28779175

Кафана ОРАЧ

Прва и најбоља палилуска кафана свих времена. Отворена је негде у другој половини 19. века на углу улица Жоржа Клемансоа и Таковске. Остало је неразјашњено да ли је Јордан Антоновић, са надимком Чисто Срце и Орден, био њен власник или само закупац. Једно је, међутим, сигурно – без њега Орач


0
33083899_1933615373379761_6498278878828560384_o

СЕЛО РАВНИ (УЖИЦЕ): Живот у једној старој кући

Преко целе године ложило се у старој кући на отвореном огњишту. О՚зго од греда дрвене, у чад обрасле таванице, висио је гвоздени ланац са карикама и завршетком у виду куке о којој се вешао бакрац за варење млека или чега другог. Између два камена или гвоздена стубића звана пријеклада је


0
Pontes-i-Trajanov-most-258x190

ТВРЂАВА ПОНТЕС

Понтес, једна од најважнијих римских локација дуж Дунава, представља комплекс који се састоји од остатака Трајановог моста и мале помоћне тврђаве, којом је Трајан штитио приступ своје војске на десној обали Дунава. Антички и рановизантијски каструм Понтес налази се на високој обали Дунава, наспрам румунске тврђаве Дробета, која је имала


0
1280px-Makedonska_street,_Belgrade,_Serbia,_2019._27

Кафана „СРБИЈА”

У историји Београда спомиње се као кафана у којој су се окупљали Срби који су после Првог светског рата избегли у Ницу и друге градове Француске. У њој је била резиденција озијанаца и болијеваца, као и других франкофилских удружења. Хроничари истичу да су сви они имали столове са посебним резервацијама.


0
Kulic-grad-(1)_1383148850

ТВРЂАВА КУЛИЧ

Тврђава Кулич налази се око 400 м од ушћа Мораве у Дунав, а 8,5 км североисточно од Смедерева. Подигнута је у време Римског царства, а обновљена у 15. веку, за време владавине султана Бајазита II. Кулич наводно носи име по некадашњој функцији тврђаве, чије су куле штрчале као светионик кад


0
uc
02 дец 2019

Отворен је Ургентни центар у Београду

На данашњи дан, 2. децембра 1987. године у оквиру Клиничког центра Србије у Београду је отворен Ургентни центар. Он представља највиши ниво заједништва клиника, центара и служби у стручном раду, организацији и технологији рада на збрињавању ургентне патологије на подручју главног града и Републике Србије. Организационо се састоји од Клинике

MK 0
1200px-Fetislam_Fortress_02

ТВРЂАВА ФЕТИСЛАМ

Средњовековна раноартиљеријска тврђава Фетислам налази се на самој обали Дунава, данас са леве стране магистралног пута Текија–Кладово, западно од насеља Кладова. Њеном изградњом је употпуњена линија на том делу дунавске обале, коју су још чинили Смедерево, Кулич и Голубац. Тачан назив ове тврђаве је Фетхислам, односно турски Fethul Islam, што


0
Screenshot_1

Кафана „ХАЈДУК ВЕЉКО”

АЈДУК ВЕЉКО[1]   Чувена београдска кафана из тог времена. Налазила се у центру града, у делу данашње Кнез Михаилове улице између Сремске и Обилићевог венца,[2] у дворишту тадашњег блока зграда. Била је позната и по великој сали и сеновитој башти. Саграђена је највероватније 1850. Кафану је почео зидати Јефрем Петровић,


0