cuburska2

КАФАНА „КИКЕВАЦ”

Налазила се на Чубури крај Чубурског потока. Власник кафане до Првог светског рата био је Лука Кнежевић, који је 1909. омогућио члановима Културног друштва Абрашевић да у њој одржавају пробе. Остала је упамћена и као једно од места где је 1915. пружен снажан отпор аустријским јединицама које су освајале Београд.


0
Screenshot_1

КАФАНА „БУЛЕВАР”

Једна од атрактивнијих београдских кафана на крају 19. века. Налазила се у Теразијском кварту. Зна се и податак да је 1897. њен закупац био механџија Јован Павловић. Кафану, или како је записано ‒ „гостионицу са кафаном”, подигао је Ђорђе Пашона после раздруживања са својим братом Јањом, с којим је у


0
a494bc227ca4e1d313404d0446ad211f

КАФАНА КОД ЈОВАНА ЈОЦЕ СУБАШИЋА

По попису кафана, меана и башта Управе вароши Београда из 1860. закупац кафане био је Драгутин Карловански. У истом документу се констатује и да је отворена 1858. без дозволе. Имала је и три особе, кухињу и подрум. Како је написано ‒ „стоји на самој води Саве”. Поред ње се продавала


0
qeq-710x447
19 дец 2020

Основан је Народни музеј у Крушевцу

На данашњи дан, 19. децембра 1951. године основан је Народни музеј у Крушевцу. У почетку је био смештен у Кући Симића, да би од 1969. године добио на коришћење здање некадашње гимназије унутар комплекса Крушевачког града у непосредној близини цркве Лазарице, где су смештена матична одељења и стална поставка, док

MK 0
New_Belgrade
29 нов 2020

КАФАНА „КОД НЕМАЧКОГ ЦАРА”

У много чему несвакидашња кафана, у Гарашаниновој улици, усред велике баште са јоргованима, липом и багремима, али и бистом немачког цара Вилхема. Власник је био Фердинанд Ставенов. Кафану је купио од Јована Замстила и његовог ортака ‒ пивара Смутека. Такође је кафану годинама држао под закуп отац г. Стеванова Пепике,

0
Đumrukana_19._vek

ВЛАДИКИНА КАФАНА

Кафана се налазила у Карађорђевој улици у близини ћумурукане. Под овим називом у градске књиге уведена је давне 1860. Неколико година носила је име и по власнику Ђорђу Аћимовићу Лончару. Као закупац кафане од 1859. помиње се Риста Аврамовић. Ипак, битан податак је да је кафана отворена 1830. Хроничари су


0
1555508_646091405447162_406704532_n

ГОСПОДАРСКА МЕХАНА

Чувена београдска кафана у непосредној близини ушћа Топчидерске реке у Саву. Претпоставља се да је саграђена двадесетих година 19. века и да ју је градио тада познати мајстор – неимар Веселин. До ње се стизало чак и трамвајем. Тридесетих и четрдесетих година 19. века ту се налазила скела за превоз


0
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 100
20 сеп 2020

Етнографски музеј је отворен за јавност

На данашњи дан, 20. септембра 1904. године Етнографски музеј је отворен за јавност. Три године пре тога је формиран као засебна установа издвајањем етнографског материјала из фонда Народног музеја, а пре тога је још 1898. године министар просвете и црквених дела својим актом дао сагласност да се, на предлог тадашњег

MK 0
bavarian-2519361_1280

КАФАНА „НОВИ ВЕК”

Кафана у предграђу Београда. Име кафане унето на основу огласа о коме је писао коментар Бранислав Нушић. Нушић пише: „Нека кафана, у једном предграђу Београда, која се поносно назвала Нови век, објављује да је ’модерно преуређена’ и да, сем одличног пића и тачне послуге, свако вече у њој концертира џез-банд


0
Screenshot_1

Васко Попа: ХОДОЧАШЋА

ХОДОЧАШЋА   Ходам са очевим штапом у руци Са упаљеним срцем на штапу   Стопала ми сричу слова Која ми свети пут исписује   Цртам их штапом по песку Пред спавање На сваком коначишту   Да ми се из сећања не избришу   Далеко сам још од тога Да их


0
muzej+vuka+i+dositeja
31 авг 2020

Oснована је Велика школа у Београду

На данашњи дан, 31. августа 1808. године у Београду је основана Велика школа, још називана и  Устаничка велика школа, Велика шкoла Карађорђева времена, Југовићева велика школа или Доситејев лицеј. Налазила се у згради у Господар Јевремовој улици где је данас смештен Музеј Вука и Доситеја, а основана је на иницијативу

MK 0
ResizeofSKUPSTINAKJI
27 авг 2020

Положен је камен темељац Народне скупштине

На данашњи дан, 27. августа 1907. године краљ Петар I Карађорђевић је положио камен темељац за изградњу Народне скупштине. Скупштина је подигнута у делу града који је почетком XIX века био скоро празан и запуштен, и којим су доминирале развалине старе Батал џамије из XVI века, коначно срушене тек са

MK 0
Srspko-Narodno-Pozoriste-Srbija-Top-10-Mapa-dobrog-provoda1
28 јул 2020

Основано је Српско народно позориште у Новом Саду

На данашњи дан, 28. јула 1861. године основано је Српско народно позориште у Новом Саду. Настало је на иницијативу Јована Јовановића Змаја и Стевана Брановачког, а на седници Српске читаонице којом је председавао Светозар Милетић, првенствено као национална установа која је имала задатак да путем драмске књижевности и глумачке уметности

MK 0
ФОТО: Julian Nyča

МИЛЕШЕВСКА ШТАМПАРИЈА

Гусле су кроз деценије и векове српске чамотиње у ропству очувале успомену на српске прваке и јунаке из времена уређености и моћи српске државе подстичући на стваралаштво. Уз звуке гусала срочено је и испевано на десетине и стотине песама, по садржајности и лепоти незабележених нигде више у светској усменој књижевности.


0
Manastir313

Краљ Милутин – ктитор цркве на Синају

Манастир Свете Екатерине (Катарине) на Синају спада међу најстарије манастире Православне цркве. Он је центар духовности, а може се рећи и човекове културе. Манастир поседује велики број старих рукописа, па се може сматрати наследником Александријске библиотеке. Светињу сваке године посети велики број људи. Неки дођу због духовности и смирења коју


0
Screenshot_1

КАФАНА „ДВА БЕЛА ГОЛУБАˮ

Двоспратна кућа, у којој је била смештена ова чувена кафана, саграђена је 1840. Налазила се у Поенкареовој улици (данас Македонска). Лицем је гледала у кафану Коларац и Стамбол капију, док је задњим делом била окренута Хиландарској улици и Улици два голуба. Власник куће, саграђене од дрвета, био је терзија Јова


0
JPRG

ГОЛУБАЦ: ЛЕГЕНДЕ О ИМЕНУ

Као и у случају других утврђења, име града покушавају да расветле различите легенде. Једна од популарнијих говори о прелепој принцези Голубини. Она је одбила наметљиво удварање турског паше, па је због тога везана за стену, која је тачно наспрам града штрчала из Дунава. Чекајући страшну, очајничку смрт, Голубина се покајала


0
Краља Петра 76

КАФАНА „НЕГОТИНˮ

Кафана Неготин се налазила у Краља Петра 76. Када се тражио излазак и добар провод, није се двоумило где. Ишло се у кафану Неготин да се слуша Вука Шехеровић и на подијуму гледа како развлачи своју хармонику тада познати радио-хармоникаш Воја Трифуновић! То је био право уживање и како су


0
Screenshot_1

ПЕТРОВАРАДИН: ЛЕГЕНДА О НАСТАНКУ УТВРЂЕЊА

Постоје различите легенде које описују настанак утврђеног насеља на дунавској обали, као и разлоге због којих је ово монументално утврђење названо Петроварадин. Турски хроничар Евлија Челебија записао је да историја овог насеља сеже до времена Александра Македонског. „Град Варадин лежи на обали реке Дунава; његова цитадела има шестоугаони облик, а


0
Trg_republike_u_Beogradu_sa_Narodnim_pozorištem,_S._Marković.tif

КАФАНА „ПОЗОРИШНА КАФАНАˮ

Некада је Београд имао свој Позоришни трг, данас Трг републике. Постојала је и Позоришна кафана – прекопута Народног позоришта. Од 1902, после рушења Дарданела, ова кафана је стециште београдских боема. Отворена је осамдесетих година 19. века. Први кафеџија ове кафане био је Мита Базрђан, после њега Лаза Миодраговић, па Алекса


0