Sl3_Konak_knezaM

Топчидер

Подручје Топчидера и Кошутњака је најпошумљенији део Београда који се рапидно ширио и градио у периоду између два светска рата. Међутим историја овог подручја је много старија. Топчидер је смештен у долини Топчидерске реке, гребена Авалских побрђа, реке Саве, Бањичког виса, насеља Дедиње, Бановог и Петловог брда. У периоду турске


Српски Легат 0
Некадашњи изглед Куће у Гаврила Принципа 35, 19. век

Најстарије Савамалске куће: Кућа у улици Гаврила Принципа 35

„Кућа породице Најдановић“ налази се на углу улица Каменичке и Гаврила Принципа у Београду. Саграђена је пре  регулације Савамале 1834. године и оснивања српске престонице за време кнеза Милоша Обреновића. „Важне“ куће овог подручја у то време грађене су на „ћошку“ па је тако и кућа Најдановића на углу. У


Српски Легат 0
Кућа Ђорђа Јовановића, Скерлићева 6, Београд / Данашњи ресторан Дијагонала 2.0

Дом великог српског вајара Ђорђа Јовановића на Неимару

Најпознатији српски вајар Ђорђе Јовановић живео је и стварао скоро тридесет година у кући у Скерлићевој улици бр. 6 на Неимару. Једноспратна кућа саграђена 1926. године и припада типу пољских вила по којем је овај крај био чувен све до Другог светског рата. Имање се водило на уметникову другу супругу


Српски Легат 0
Zgrade Narodne skupštine
27 авг 2015

На данашњи дан положен је камен темељац зграде Народне скупштине (kamen temeljac zgrade Narodne skupštine)

На данашњи дан 1907. године краљ Петар I Карађорђевић положио је камен темељац за изградњу Народне скупштине (kamen temeljac zgrade Narodne skupštine). Скупштина је подигнута у делу града који је почетком XIX века био скоро празан и запуштен, и којим су доминирале развалине старе Батал џамије из XVI века, коначно

MK 0
378709_narodno_pozoriste_2
18 авг 2015

На данашњи дан положен је камен темељац Народног позоришта у Београду

На данашњи дан 1868. године кнез Милан Обреновић положио је камен темељац зграде Народног позоришта. Идеје о подизању позоришне зграде и оснивања сталног театра постојале су и раније, јер су представе током претходних година игране на разним, ненаменским местима, попут магацина Царинарнице – „Театар на Ђумруку“, у салама хотела –

MK 0
Terazijska __esma 1876
18 јул 2015

На данашњи дан почела је изградња Теразијске чесме (Izgradnja Terazijske česme)

На данашњи дан 1859. године, актом кнеза Милоша Обреновића, почела је изградња Теразијске чесме ((izgradnja Terazijske česme)). На њеном месту налазио се резервоар за воду, саставни део мокролушког водовода који је туда пролазио, а који су Турци звали Теразије и око кога је увек била гужва. Нова чесма наручена је

MK 0
Zajecar 1 DSC_0282

Нај@Зајечар – Храм Рождества Пресвете Богородице

У мемоарима судије Стојана Симић записан је податак да је прва црква у Зајечару подигнута 1830. године. Била је то, заправо, само мала капела од дрвета која је служила за најнужније црквене потребе.  „Ову чињеницу треба схватити у контексту тадашњих друштвено – политичких прилика. Србија је тек 1830. добила извесне


Српски Легат 0
man Sv Petra i Pavla u Grlistu 2

Нај@Зајечар – Манастир Грлиште

Манастир Св. Апостола Петра и Павла Светионик вере на обали језера Велики је културни и историјски значај по изгледу скромног манастира Св. Апостола Петра и Павла у Грлишту (Manastir Grlište): у доба турске владавине био је једини богослужбени храм и средиште духовног живота на читавом пространству Тимочког слива. Уз службу


Српски Легат 0
Man.-Suvodol-20140116-13462

Нај@Зајечар – Манастир Суводол

Лепота која лечи ожиљке У свом дугом постојању, овај прелепи манастир окружен раскошном природом, доживео је и преживо многа тешка времена и сурова страдања. Спада међу најстарије задужбине у Србији: на основу путописа које је оставио Сопиенс дон Шоп зна се да је подигнут у време Византијског освајања  између 1004.


Српски Легат 0
Belgijski voz

Нај@Зајечар – Велики градитељски подухвати

Пут угља и људи Да на Вршкој чуки крај Зајечара постоје залихе угља знало се још средином 19. века. Најпре је угљоносна лежишта закупио један аустроугарски барон, а потом је јуна 1887. године концесије добило Белгијско индустријско друштво, које је уложило знатан капитал како би Вршку чуку претворило у најмодернији


Српски Легат 0
DSC_0422

Нај@Зајечар – Хидроелектрана „Гамзиград“

Приватна електрана као јавно добро За електрификацију Србије заслужан је професор Ђорђе Станојевић, физичар, следбеник и пријатељ Николе Тесле. Почетком јуна 1902. године, на збору грађана у Зајечару, ватрено и с пуно ентузијазма, Станојевић је говорио како би ваљало да се на Тимоку изгради хидроелектрана. Грађанима се допало његово јасно


Српски Легат 0
Генерал Степа Степановић

Београђанин из Кумодража – Војвода Степа Степановић (Vojvodа Stepа)

Чувени српски војвода Степа Степановић(1856-1929),  припадао је генерацији српских старешина који су својим подвизима обележили новију српску историју. Учествовао је у свим историјским догађајима, у борбама за независност Србије до Првог светског рата. Све што је радио учинило је да његово име остане запамћено, а његова дела заувек забележена. Поред


Српски Легат 0
Mогућi изглед ентеријера позоришта на Ђумруку,19.век.
 извор Ж.Поповић, Српска позоришта, Београд 2003.

Прво позориште у Београду – Театар у Савамали

Прво позориште у Београду почело је са радом почетком лета 1841. године у згради Ђумрукане (тур.реч-царинарница) у Карађорђевој улици (вероватно на броју 13)[1]у српском делу вароши познатом као Савамала. Ђумрукана је била први привредно-административни објекат у Београду подигнут по налогу кнеза Милоша као царинарница где је био смештен и аустријски


Српски Легат 0
ул.Топличин венац 9, (угао са ул.Царице Милице)Београд

Дом др Платона Папакостопулоса, првог педијатра специјалисте у Србији (Dom dr Platona Papakostopulosa)

Савремена педијатрија у Европи развија се у 19. веку када се издвојила као самостална грана медицине. Прва катедра за педијатрију основана је у Берлину 1872. године, а потом у Паризу 1892.године. У српској средини, почетак педијатријске праксе налазимо у раду др Платона Папакостопулоса почетком 20. века, и његовом лечењу шарлаха,


Српски Легат 0
beograd
22 јун 2015

На данашњи дан основана је Грађанска касина (Građanska kasina)

На данашњи дан 1869. године од акционарског друштва Слога основана је Грађанска касина (Građanska kasina), место које је одиграло улогу прворазредне јавне културне установе у Београду, ширећи хуманизам, научна и културна сазнања и стварајући посебну атмосферу у друштвеном животу града. Налазила се у Улици краља Петра између Кнез Михаилове улице

MK 0
muzej
23 мај 2015

на данашњи дан Основан je Mузеј афричке уметности

На данашњи дан 1977. године, Скупштина града Београда је, на основу уметничке збирке коју су Веда и др Здравко Печар поклонили граду, основала Музеј афричке уметности. Музеј је први и једини у региону искључиво посвећен културама и уметности афричког континента. Музејски фонд чини преко 1700 примерака оригиналне афричке уметности сврстаних

MK 0
Данашњи изглед куће породице Павловић

Дом породице Павловић

Кућа у западноевропском стилу са најлепшом баштом на Дорћолу и непрекинута прича о шест генерација чувене српске породице. У Јевремовој улици број 39 на Дунавској падини налази се једна од првих породичних вила обликованих у европском маниру, са највећом и најлепшом баштом на Општини Стари Град од 19. века до данас.


Српски Легат 0
Задужбина Луке 
Ћеловића Требињца

Од магазаџије до задужбинара

„Сви ми умиремо само једном, а велики људи по два пута: први пут када их нестане са земље, а други пут кад пропадне њихова задужбина“ Иво Андрић   Да ли Вам је икада пало напамет ко нам је оставио Хотел Бристол, зграду Београдске задруге и већи део изгледа Савамале коју


Српски Легат 0
Прва варошка болница, око 1900. године, Џорџа Вашингтона 19, Београд, 
извор: Д.Ђ.Замоло, Градитељи Београда 1815-1914, МГБ 2009.

Прва варошка болница и Музеј српске медицине

Kада је Београд добио болницу? До 19. века, Србија се суочавала са великим проблемом који се односио на непостојање болничке зграде наменски подигнуте за стационарно и дневно лечење са адекватним прибором и лековима где би болесници били одвојени према врстама болести. Разлог лежи највише у тадашњем лошем здравственом систему, односно


Српски Легат 0