39391902_310188873071126_3344799326147706880_n

Панчево – то је кад се вратиш, у своје срце једног дана

У Змајевој улици крајем XIX и почетком XX века подигнуте су многе знамените грађевине. Најимпресивнија по величини и изгледу била је Мушка грађанска школа, касније Трговачка академија, а данас Основна школа Јован Јовановић Змај. На некада Малом тргу, данас Трг слободе, на малом простору неколико је изузетно вредних грађевина с


0
Фото извор: https://jovanvidakovic.wordpress.com/2013/02/19/hram-sv-arhangela-mihaila/

БИЛЕЋА: Црква Св. aрхангела Михаила чува успомену на војводу Влатка Вуковића и краља Александра

У малој Цркви Св. архангела Михаила, која се налази у Мекој Груди код Билеће, војвода Влатко Вуковић причестио је своју војску пред полазак на Косовски бој. Народно предање свједочи о попу Радиславу, који је био први свештеник у Трновом долу, мјесту гдје се налази поменута црква. Поп Радислав потиче из


0
elektrana
02 авг 2018

Отворена је хидроелектрана у Ужицу

На данашњи дан, 2. августа 1900. године отворена је хидроелектрана у Ужицу, на реци Ђетињи, и она је прва хидроелектрана у Србији саграђена по Теслином вишефазном систему наизменичне струје. Пре ове, у Србији су отворене термоелектрана у Београду 1893. године и хидроцентрала у Ваљеву из исте 1900, али обе производe

MK 0
ФОТО: Википедија

ЛЕСКОВАЦ: Јован Влајчић и палата Калодерма

„Као редак пример успеха до којег се може доћи кад у породици влада слога и кад се браћа не деле, већ задружно живе и дружно раде општи посао – може да нам послужи ово предузеће, чије се оснивање остварило још у почетку 19. века. Таса Влајчић, лесковачки мумџија, био је


0
Натпис са зграде на главном градском тргу у Херцег Новом

ХЕРЦЕГ НОВИ: Задужбина српског добротвора Леса Павковића Пођанина

„Поморски капетан Лесо Павковић (1814–1876), опћински начелник у Херцегновоме, оде пред ћесара у Беч и престави свијетлој круни праведне жеље и захтјеве народне (да се оснује Српска поморска закладна школа). Ондашњи министар просвете кнез Тхун једва већ једном одобри правилник кога је по напутку ондашњег намјестника Далмације баруна Мамуле саставио


0
ФОТО: PRESS: Niškevesti.rs

НИШ: Кућа трговца Тодора Цекића

Грађена је 1928. године у стилу европског традиционализма са елементима барока. Карактеристична је централна полигонална тераса, великих димензија, са лепезастом надстрешницом од стакла, а лево и десно од терасе – два мања балкона. По читавој фасади куће мајсторски, у малтеру, изведена биљна и геометријска орнаментика, нарочито у поткровљу и око


0
Untitled

Косово и Метохија: Mанастир Светих врача Козме и Дамјана

На педесетом километру од Косовске Митровице, у селу Врачеву, на северу Косова и Метохије, налази се манастир посвећен Светим врачима Козми и Дамјану. Био је рушен, паљен и обнављан – баш као и Србија кроз векове. Први писани траг о манастиру је Сопоћански помјаник из 1386. године, у ком се


0
ФОТО: Снежана Неговановић (Извор: Википедија)

Манастир Раковица – Божја дипломатска кућа

У склапању Карловачког мира 1699. године велику улогу у посредовању имао је раковички калуђер Григорије. Захваљујући његовој довитиљивости, Манастир Раковица је од влашког војводе Константина и руског цара Петра Великог добио новчану помоћ, али и богослужбене књиге и иконе. На 11 километара од центра Београда, на кружном путу који уз


0
ФОТО: PRESS: Zemunske novine

Ко је и када градио Земунску пошту?

Земунска пошта (Главна 8) подигнута је 1896. године по плановима које је потписао градски инжењер Драгутин Капус, а на месту срушене поштанске зграде из XVIII века. Грађевинске радове је изводио грађевинар Фрања Јенч. Зграда је двотрактног типа са ходником у средини, развијене диспозиције адекватне садржају. Обликована је у стилу неоренесансе


0
kuca-porodice-karamata-u-zemunu-696x435

ЗЕМУН: Караматина кућа у истоименој улици

Караматина кућа у истоименој улици у Земуну једна је од најстаријих и најлепших у том делу града. Подигао ју је земунски трговац Кузман Јовановић, давне 1764. године. Димитрије, родоначелник лозе Родоначелник породице Карамата, Димитрије, доселио се у Земун из Катранице у Егејској Македонији (сада Пирги у Грчкој), заједно са братом


0
Sl3_Konak_knezaM

Топчидер

Подручје Топчидера и Кошутњака је најпошумљенији део Београда који се рапидно ширио и градио у периоду између два светска рата. Међутим историја овог подручја је много старија. Топчидер је смештен у долини Топчидерске реке, гребена Авалских побрђа, реке Саве, Бањичког виса, насеља Дедиње, Бановог и Петловог брда. У периоду турске


Српски Легат 0
Некадашњи изглед Куће у Гаврила Принципа 35, 19. век

Најстарије Савамалске куће: Кућа у улици Гаврила Принципа 35

„Кућа породице Најдановић“ налази се на углу улица Каменичке и Гаврила Принципа у Београду. Саграђена је пре  регулације Савамале 1834. године и оснивања српске престонице за време кнеза Милоша Обреновића. „Важне“ куће овог подручја у то време грађене су на „ћошку“ па је тако и кућа Најдановића на углу. У


Српски Легат 0
Кућа Ђорђа Јовановића, Скерлићева 6, Београд / Данашњи ресторан Дијагонала 2.0

Дом великог српског вајара Ђорђа Јовановића на Неимару

Најпознатији српски вајар Ђорђе Јовановић живео је и стварао скоро тридесет година у кући у Скерлићевој улици бр. 6 на Неимару. Једноспратна кућа саграђена 1926. године и припада типу пољских вила по којем је овај крај био чувен све до Другог светског рата. Имање се водило на уметникову другу супругу


Српски Легат 0
Zgrade Narodne skupštine
27 авг 2015

На данашњи дан положен је камен темељац зграде Народне скупштине (kamen temeljac zgrade Narodne skupštine)

На данашњи дан 1907. године краљ Петар I Карађорђевић положио је камен темељац за изградњу Народне скупштине (kamen temeljac zgrade Narodne skupštine). Скупштина је подигнута у делу града који је почетком XIX века био скоро празан и запуштен, и којим су доминирале развалине старе Батал џамије из XVI века, коначно

MK 0
378709_narodno_pozoriste_2
18 авг 2015

На данашњи дан положен је камен темељац Народног позоришта у Београду

На данашњи дан 1868. године кнез Милан Обреновић положио је камен темељац зграде Народног позоришта. Идеје о подизању позоришне зграде и оснивања сталног театра постојале су и раније, јер су представе током претходних година игране на разним, ненаменским местима, попут магацина Царинарнице – „Театар на Ђумруку“, у салама хотела –

MK 0
Terazijska __esma 1876
18 јул 2015

На данашњи дан почела је изградња Теразијске чесме (Izgradnja Terazijske česme)

На данашњи дан 1859. године, актом кнеза Милоша Обреновића, почела је изградња Теразијске чесме ((izgradnja Terazijske česme)). На њеном месту налазио се резервоар за воду, саставни део мокролушког водовода који је туда пролазио, а који су Турци звали Теразије и око кога је увек била гужва. Нова чесма наручена је

MK 0
Zajecar 1 DSC_0282

Нај@Зајечар – Храм Рождества Пресвете Богородице

У мемоарима судије Стојана Симић записан је податак да је прва црква у Зајечару подигнута 1830. године. Била је то, заправо, само мала капела од дрвета која је служила за најнужније црквене потребе.  „Ову чињеницу треба схватити у контексту тадашњих друштвено – политичких прилика. Србија је тек 1830. добила извесне


Српски Легат 0
man Sv Petra i Pavla u Grlistu 2

Нај@Зајечар – Манастир Грлиште

Манастир Св. Апостола Петра и Павла Светионик вере на обали језера Велики је културни и историјски значај по изгледу скромног манастира Св. Апостола Петра и Павла у Грлишту (Manastir Grlište): у доба турске владавине био је једини богослужбени храм и средиште духовног живота на читавом пространству Тимочког слива. Уз службу


Српски Легат 0
Man.-Suvodol-20140116-13462

Нај@Зајечар – Манастир Суводол

Лепота која лечи ожиљке У свом дугом постојању, овај прелепи манастир окружен раскошном природом, доживео је и преживо многа тешка времена и сурова страдања. Спада међу најстарије задужбине у Србији: на основу путописа које је оставио Сопиенс дон Шоп зна се да је подигнут у време Византијског освајања  између 1004.


Српски Легат 0
Belgijski voz

Нај@Зајечар – Велики градитељски подухвати

Пут угља и људи Да на Вршкој чуки крај Зајечара постоје залихе угља знало се још средином 19. века. Најпре је угљоносна лежишта закупио један аустроугарски барон, а потом је јуна 1887. године концесије добило Белгијско индустријско друштво, које је уложило знатан капитал како би Вршку чуку претворило у најмодернији


Српски Легат 0