Последњи дан Петровског поста. Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Српска православна црква овај дан је посветила и светим мученицима Дабробосанским и Милешевским. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017

Овај дан црква прославља као дан рођења Светог Јована Претече (Крститеља), кога на чудесан начин роди безмужна и бездетна старица. Његово рођење најави арханђел Гаврило. Главни елементи и обредне радње у вези са Ивањданом јесу: паљење ватре, брање биља, то јест ивањског цвећа, плетење ивандањских венчића, као и вода. Убрано

Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Српска православна црква овај дан је посветила и Владимирској икони Мајке Божије. Празник је установљен 1480. године у спомен на изненадно одступања Татара са обале реке Оке и ослобађање Русије од Монгола. Икона се празнује и 21. маја и 26 августа

Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Српска православна црква овај дан је посветила и преподобној Анастасији Српској. Мајка Светог Саве која се пре монашења звала Ана. Била је кћер Ромејског цара Романа IV. Упокојила се на данашњи дан 1200. године. Сахрањена је у манастиру Студеници. Извор: Д. Антонић, Српски

Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Српска православна црква овај дан је посветила и преподобном Науму Охридском. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.

Према црквеном календару, на овај дан славе се свети Вид, Модест и Крискентије, рођени на Сицилији, прослављени као борци нове вере, чудотворци и исцелитељи. Видове мошти чувају се у Прагу. Видовдан је највећи празника у Срба. Празник саборности Срба. Видовдан је симбол српске снаге да по сваку цену брани сопствену

Свети Јелисеј живео je и прославио се у 9. веку. Прича се да га је Свети Илија узео за наследника, па кад се узнео у небо, бацио је свој огртач Јелисеју да настави с пророковањем. Прославио се многим чудесима, исцељењима и мудрошћу. Умро је у позним годинама. Овај дан се

Свети Вартоломеј је један од 12 великих апостола. Проповедао је јеванђеље и ширио хришћанску веру у Азији, Индији и Јерменији, где је мученички страдао. Данас се његове мошти чувају у Ватикану. У нашем народу га зову Вратолома, па се тог дана брани деци да се пењу по дрвећу, „да не

Епископ Вермадоаски, после великих овоземаљских дела, упокојио се у Господу 560. године. За њега се верује да је заштитник трговаца, сточара и путника. Ретко крсно име у Срба. Слави се као крсна слава. Данас почиње годишње доба лето, по астрономском рачунању. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.

Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Српска православна црква овај дан је посветила Светом и преподобном Јовану Стјеничком. Подвизавао се у пећинама близу манастира Стјеник, који се налази подно планине Јелице испод брда Стјеник у атару села Бањица близу Чачка. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.

Четвртак Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Српска православна црква овај дан је посветила Светом Јустину, великом српском теологу и испоснику, који је после Другог светског рата живео као монах у манастиру Ћелије. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.

Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.

Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.

Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.

У Србији је раширено веровање да овог дана сунце креће назад са запада према истоку, три пута стане и заигра. Верује се да се небо у поноћ три пута отвара, па мртве душе лако улазе у рај, а онај ко сачека будан поноћ и пожели три жеље, оне ће му

Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.

Верује се да је Јар или Јарило било божанство Словена које се празновало средином јуна. Име Јарило упућује на руске обичаје, кад су износили лутке од сламе са разним именима – Купало, Кострома, Јарило – по томе је руски Јарило сродан српском Герману. Иначе Србима је позната реч и лично

Почетак Петровданског поста. Пост који данас почиње завршиће се на Петровдан 12. јула. СВЕТИ ВЛАДИМИР ГРМОДОЛ СРПСКИ Унук Хвалимира, син Петрислава, Јован Владимир је у историји запамћен као мудар, милостив и храбар српски краљ. Водио је тешке борбе с македонским царем Самуилом и византијским царем Василијем, а у земљи је

Петровске покладе Петровске покладе су очуване у српској народној традицији. За покладе је обичај да се у току дана направе љуљашке на којима се укућани љуљају, са жељом да колико љуљашка високо полети, толико увис порасту и пшеница и кукуруз. СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА. Свети цар Константин је

У свим српским селима врше се припреме за сутрашње Беле покладе. Кувају се у изобиљу разна јела, пеку печења, домаћини стачу вино и ракију, момци и девојке одвојено припремају маске, костиме и инструменте за поклоне, сватове и сличне поворке. Богатија домаћинства позивају сиромашније породице да им се прикључе у припремама