На данашњи дан, 14. јула 1902. године у Сарајеву је, са циљем очувања српске културе и идентитета, основано Српско културно-просветно друштво „Просвјета“. За настанак овог друштва најзаслужнија је била академски образована српска омладина, а око њега су се окупљали и помагали га, како стваралачки тако и материјално, и многи оновремени

На данашњи дан, 13. јула 1968. године, у биоскопу „20.октобар“ у Београду, у 21.05 часова током вечерње пројекције филма експлодирала је бомба. У експлозији је погинула једна особа, осамдесетак је повређено, а једна студенткиња је остала без ногу. За постављање бомбе је оптужен, и потом осуђен, тесар Миљенко Хркач из

На данашњи дан, 12. јула 1892. године, свечаним чином освећења код Теразијске чесме, пуштен је у рад београдски водовод. Припремни радови, а касније и пројекат и организација изградње водовода 1887. године поверени су Оскару Смрекеру, инжењеру из Манхајма. Водовод је првобитно обухватао пет цевастих бунара, који су избушени у Макишу,

На данашњи дан, 5. јула 1941. године, у згради XVIII пешадијског пука Војске Краљевине Југославије, формиран је логор на Бањици, а први заробљеници доведени су 9. јула. Иако је у почетку био локални београдски логор, већ током августа је преименован у „концентрациони логор Србије Београд“, одакле је хиљаде људи депортовано

На данашњи дан, 2. јула 1884. године, на основу Закона о Привилегованој Народној банци Краљевине Србије, који је донет 6. јануара 1883. године, почела је са радом Народна банка Србије. Основана је као 16. централна банка у свету домаћим капиталом. У прво време била је смештена у Кнез Михаиловој улици,

Краљевска кочија у слободном краљевском граду Традиционална смотра и трка запрега, Меморијал „Јован Ђуран”, биће одржан 12. пут. XИИ Меморијал „Јован Ðуран” и Отворено првенство Војводине у вожњи запрега кроз чуњеве заказани су за недељу, 2. јула у 14 часова на помоћном терену ФК „ЖАК”. Меморијал се одржава у част

На данашњи дан, 1. јула 1883. године у Београду је основано Српско археолошко друштво. Први председник и један од оснивача био је Михаило Валтровић, архитекта, археолог, професор на Великој школи и чувар Народног музеја у Београду. Поред њега, оснивачи су били и професори Велике школе, Драгутин С. Милутиновић, Јован Бошковић

На данашњи дан, 28. јуна 1938. године откривен је споменик Незнаном јунаку на Авали. Подигнут је у близини места на ком су почетком двадесетих година прошлог века становници околних села подигли камени споменик Незнаном јунаку, над посмртним остацима непознатог српског војника погинулог у Првом светском рату. Године 1934. краљ Александар

На данашњи дан, 10. јуна 1868. године у Кошутњаку је убијен кнез Михаило Обреновић. Извршиоци атентата су били браћа Ђорђе, Коста и Павле Радовановић, Лазар Марић и Станоје Рогић. Павле је био адвокат и више пута кандидат за народног посланика, Коста се бавио производњом и трговином сапуна, док је Ђорђе

На данашњи дан, 9. јуна 1914. године, свечано је откривен споменик Доситеју Обрадовићу, српском просветитељу и књижевнику. Споменик је дело вајара Рудолфа Валдеца. Доситеј, стваралац немирног духа и вечити путник, представљен је у покрету, са штапом у једној и шеширом у другој руци, загледан у пут испред себе. На доњем

На данашњи дан, 3. јуна 1892. године окончан је Теслин први и последњи боравак у Београду. Велики проналазач стигао је у нашу престоницу у среду 1. јуна 1892. године, на позив професора Велике школе и ректора Београдског универзитета Ђорђа Станојевића, Српског инжењерског друштва и града Београда, и то у време

На данашњи дан, 29. маја 1923. године премијерно је у београдском Народном позоришту изведена представа „Сумњиво лице“, Бранислава Нушића. Занимљиво је да је Нушић ово дело написао још крајем осамдесетих година XIX века, али је из политичких разлога било потребно да прође више од три и по деценије да би

На данашњи дан, 24. маја 1896. године по грегоријанском календару, а 12. маја по јулијанском, у Београду је у оквиру београдског Гимнастичког друштва „Соко“ основана Лоптачка секција, што је био зачетак фудбала у тадашњој Краљевини Србији. Прву фудбалску лопту је, како се углавном наводи, у Београд донео Хуго Були, син

На данашњи дан, 15. маја 1977. године у Београду је отворен је Центар „Сава“. Овај конгресни, културни и пословни центар, изграђен је по пројекту архитеката Стојана Максимовића и Александра Шалетића, и један је од највећих и најсложенијих објеката подигнутих на Новом Беораду. Располаже са тринаест сала за конференције и састанке,

На данашњи дан, 6. маја 1237. године, мошти Светог Саве сахрањене су у Манастиру „Милешева“. Иако се то због несређене ситуације у вези са званичним и црквеним рачунањем времена у претходном и овом веку обележава 19. маја, по житијама и по веровању Српске православе цркве то се догодило данашњег датума,

На данашњи дан, 16. априла 878. године први пут је у једном званичном документу поменуто име Београдa. Потврда о постојању развијеног словенског града на ушћу Саве у Дунав који је дуже време пре тога већ носио словенско име, садржана је у писму римског папе Јована VIII бугарском кнезу Борису. Ту

Велики пост је најдужи од укупно четири вишедневна поста. Почиње у понедељак који се називa Чисти понедељак и траје 48 дана односно 7 посних недеља. Свака недеља Ускршњег поста има посебно значење. Прва и последња седмица захтевају пост на води а верници се могу причестити било које недеље током овог

На данашњи дан, 3. априла 1971. године, у згради Официрског дома у Београду, отворен је Студентски културни центар. Током скоро пола века постојања СКЦ је постао једно од најдинамичнијих и најзначајнијих места за организацију уметничких и културних догађаја, у чијем саставу се налази неколико сала, галерија, биоскоп и друго. Зграда

На данашњи дан, 1. марта 1955. године почела је са радом Гинеколошко-акушерска клиника „Народни фронт“ у Београду. У њеном саставу се налазе дневна болница и породилиште, а у обављању здравствене делатности ова клиника пружа превентивне дијагностичке и терапијске здравствене услуге из области здравствене заштите и одговарајућих ужих специјалности из гинекологије

На данашњи дан, 28. фебруара 1939. године изашао је први број „Политикиног забавника“. Име је настало након конкурса који је „Политика“ објавила последњег дана претходне године и у коме се тражио назив новог часописа, а петина приспелих предлога носила је ово име, док је за куму извучена деветогодишња девојчица Антонија