‒ Има ли ишта лепше него да се гине за отаџбину? ‒ Има стрико. Да се за њу живи. Да се живи за њу. Уводна шпица за филм „Синовциˮ (2006), по режији Синише Ковачевића, на Јутјуб каналу:  

Ја поимам добро неминовност зала, Склоп целог живота, са тугом и бедом, Ја знам шта је судба свију идеала — Моје знање видиш на лицу ми бледом. Али знам и узрок зашто тако бива, Јер прошао нисам кроз живота хуку Склопљених очију и скрштених руку: Кад срце запишти, мисао је

Ко су били знаменити гости Београда? Ко их је угостио у Београду, с ким су разговарали, како су дочекани? У документарној емисији „Гости из прошлостиˮ.  (Радио Београд 1) Аутор и уредник: Мирјана Блажић Микић https://www.youtube.com/watch?v=tif_C4vAWj4      

Овај дан сматра се једним од два највећа хришћанска, православна и народна празника. Најважнији божићни симболи у народној традицији јесу: чесница, положајник и печеница. Празник почиње поздравом: Христос се роди и одговором Ваистину се роди. Чесница је обредни хлеб који се меси само за Божић. У појединим крајевима чесница се

Прво позориште у Београду почело је са радом почетком лета 1841. године у згради Ђумрукане (тур.реч-царинарница) у Карађорђевој улици (вероватно на броју 13)[1]у српском делу вароши познатом као Савамала. Ђумрукана је била први привредно-административни објекат у Београду подигнут по налогу кнеза Милоша као царинарница где је био смештен и аустријски