
МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

МИСАО ДАНА

ВЛАДИКА ПЕТАР II
Петар II, највећи песник наш, спада и међу најважније владаоце у нашој историји. Мада је дошао веома млад на управу, одмах је ухватио чврсту власт, и од првог дана осетило се у Црној Гори да је на владу дошао човек који зна шта хоће и који има и воље

МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ: НЕ МОРЕ СЕ СВЕ УЈЕДAНПУТ!
На Ћуприји, 1815, углави Милош са Марашли Али-пашом онај познати уговор по којем је престала борба између Срба и Турака. Неке народне старешине, нарочито Павле Цукић, незадовољне скученим правима која су Србима јемчена уговором, почеше викати на Милоша и тражити да се и даље војује. Саслушавши њихове прекоре и тежње,

КАРАЂОРЂЕ: НЕКОМ САМ ЦРН, А НЕКОМ САМ И БЕО!
После српске победе у Боју на Тичару, дођу преко Дрине неколики Турци да се разговоре о примирју. ‒ Бива, ко је међу вама Црни Ђорђе? ‒ Којекуде, ја сам. Неком сам црн, а неком сам и бео! Виде Турци њега у гуњу и опанцима, а све војводе у чоји,

ЊЕГОШ: КУЋА НАМ ИЗГОРЕЛА НА КОСОВУ!
‒ У Флоренцу нас је походио неки Димитрије, стари стражмештер, Србин из Војводине ‒ бележи Љуба Ненадовић. ‒ Чух ‒ вели ‒ Господару, да си овде и дођох чисто од српске жеље да видим и да пољубим руку тако славнога господара од славне Црне Горе. То нам је све што

Ендре Ади: КРАЉ МАРКО (1894)
Румено је небо, пламенови лижу, види се дим од села која горе. Свака планина и свака долина Србије огрезла је у крви. Неверник Турчин је завојштио, и отима и пљачка: зашло је блиставо сунце Србије пред безбожним полумесецем. На борбу се спрема Краљ Марко, јуначни Краљ Србије, да спасе мили

Јоанис Перваноглус: НАЈСЛАВНИЈИ И НАЈСВЕТИЈИ ВЕНАЦ ЈЕ СМРТ ЗА ОТАЏБИНУ
[…] Други круг српске народне поезије садржи песме које се односе на несрећну битку на Косову, којом је цела Србија била покорена од охолих Отомана и у којој је последњи цар Срба изгубио и престо и живот. Неке од ових песама помињу организовану издају, а као издајника сматрају Вука,

Зашто се каже ЕЗОПОВСКИ ЈЕЗИК
„У својој сатири Јазавац пред судом Петар Кочић је езоповским језиком извргао беспоштедној критици наказности аустроугарског режима у Босни и Херцеговини.” Тако стоји у једном приказу Кочићевог дела, које сви добро познајемо. Знамо добро и његов језик, за који је Исидора Секулић једном приликом рекла: „Кад би могао језик једнога

ДУМИНА КАФАНА
После реновирања зграде у којој се налазила ‒ угао данашњих улица Господар Јевремове и Капетан Мишине ‒ досељеник из Македоније, извесни Думе, отворио је 1860. кафану. Могуће је и да се пре тога на овом месту налазио објекат с истом наменом, али о томе нема података. Зна се, међутим, да