FOTO: Vikipedija
26 okt 2020

ĐURĐEVAK

Đurđevak (đurđica, đurđevac) je cvet Svetog Đorđa i cvet proleća i rađanja života. Ima izuzetno lepe bele mirisne cvetove, koji se sastoje od šest visećih latica, koje podsećaju na zvončić. Cveta u maju i sa ostalim đurđevdanskim cvećem, travama i vrbovim granama plete se u venčiće, kojima se kite domovi

0
Screenshot_1
24 okt 2020

Sveti vladika Nikolaj: REČI GOSPODNJE

Rekao je da je došao s neba. A ljudi su jedino još od neba očekivali pomoć i spasenje. Rekao je da je On svetlost sveta. A ljudi su grcali u tami i robovali knezu tame. Rekao je još da je On vrata. A ljudi su vekovima pipali po lavirintu života

0
FOTO: Vikipedija
23 okt 2020

LJUBIČICA

Ljubičica je vesnik proleća. Poreklom je iz Evrope, ali se odavno raširila i u druge krajeve sveta. Zahvaljujući lepoti, mirisu i lekovitim svojstvima bila je omiljena još u staroj Grčkoj i Rimu. Cvetovi ljubičice su najčešće ljubičasti, ali ima i onih sa svetloplavim, roze i belim laticama. U prirodi se

0
FOTO: Vikipedija
22 okt 2020

NAFORA

Nafora je hleb koji se vernicima deli na kraju liturgije. To je podsećanje na prve hrišćanske večere ljubavi, agape, gde se zajedno obedovalo, pevale se crkvene pesme, vodili pobožni razgovori i delila milostinja. Nafora se uzima na sledeći način: Tiho, u redu, prilazimo sveštenom licu koje je deli. Kada dođemo

0
Columba_livia
20 okt 2020

GOLUB: „Budite mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi”

Golub se često pominje u Svetom pismu. Odlikuje se čistotom, nezlobivošću i time što se ne suprotstavlja svojim neprijateljima. Kod golubova postoji još jedna zanimljiva osobina ‒ privrženost između jedinki. Ako jedan golub ugine, ostali ga oplakuju tužnim gugutanjem. U Svetom pismu se često pominje golubinja nežnost, čistota i ljubav.

0
Screenshot_1
19 okt 2020

BOSILJAK

Bosiljak je jednogodišnja biljka sa sitnim raznobojnim cvetovima (beli, ružičasti, purpurni), koji imaju lep i ugodan miris. U našem narodu bosiljak je omiljeno cveće, pa se često pominje i u narodnoj poeziji. Suvu kiticu bosiljka sveštenik koristi kad sveti vodicu i njom kropi ukućane. Bosiljak i njegov prijatni miris simvolišu

0
Dzeferdar
18 okt 2020

DŽEFERDAR

Džeferdar je duga puška koja se punila nabijanjem baruta u cev. Koristili su je hajduci i uskoci u borbama protiv Turaka. Ova puška je opevana u našim epskim pesmama kao simvol junaštva i borbe za slobodu. Najlepši je opis dao Njegoš u Gorskom vijencu, u sceni gde veliki junak Vuk

0
water-3887312_1280
15 okt 2020

Životvorni činioci u verovanju naših predaka: VODA

Reke, potoci, vodeni tokovi koji presecaju ravnice, brazdaju brda, od pamtiveka su u narodnoj svesti prihvatani sa strahopoštovanjem. Vodu koja izvire iz dubine zemlje, koja u brzom ili sporom toku protiče, arhaični predak je doživljavao kao pridošlicu sa onog drugog, paralelno postojećeg sveta, sveta mrtvih i sveta demonskih bića. Doživljavajući

0
800px-Goethe_(Stieler_1828)
13 okt 2020

Jovan Peter Ekerman: SA GETEOM O SRPSKIM PESMAMA (1825)

[…] ‒ Međutim ‒ nastavi on razdragano ‒ manimo se toga i radujmo se našoj krepkoj devojci u Haleu, koja nas muškim duhom uvodi u srpski svet. Te su pesme izvrsne! Neke između njih mogu se staviti uz Pesmu nad pesmama, a to već nešto znači. Dovršio sam članak o

0
Screenshot_1
12 okt 2020

RUČNI KRSTOVI

Kao predmet sa prestola, za „blagosiljanje naroda bez koga ne može biti ni jedna liturgijska radnja ni obred”, Lazar Mirković navodi ručni krst. Vernici ga celivaju, a na svetom prestolu stoji pored jevanđelja i prestonog krsta. U pojedine krstove ovog tipa stavljane su svete čestice, pa je on istovremeno bio

0
Gavrilo-Pekarović-1
11 okt 2020

ČOVEK KOME JE POSVEĆEN STERIJIN „TVRDICA” – DR GAVRIL PEKAROVIĆ

Gavril Pekarović[1] rođen je 1811. godine[2] u Banatskom Aranđelovu (tadašnji naziv je bio Oroslamoš), nadomak Kikinde. O njemu se malo zna i u literaturi o istoriji medicine, a i uopšte. U to vreme Banatsko Aranđelovo se nalazilo u Habzburškoj monarhiji, koja je svakako bila višejezična, pa onda ni ne čudi

0
Đurađ_II_Stracimirović_Balšić
09 okt 2020

ĐURAĐ STRACIMIROVIĆ (1385‒1403)

Đurađ Stracimirović bio je, kao svi Baošići, bistar, energičan i okretan, sa dosta političkog talenta, ali nepostojan i, stoga, nedovoljno pouzdan. Kao mladića, njega je, posle očeve smrti, njegov stric dao u zalog i za taoca u Drač Karlu Topiji. Ostao je tamo i čamio u neredu sve do smrti

0
S._Kragujevic,_Ivo_Andric,_1961
04 okt 2020

IVO ANDRIĆ: PRIVID SVETA OKO NAS

Ponekad se, bez vidljivog povoda, dešavaju nama nagle i čudne promene, neočekivani udarci iznutra, naročito u poznijim godinama. To što mi u našem gradskom životu gledamo oko sebe i čime se stalno služimo, što nazivamo zid, kuća, krov, nameštaj, prostirka ili pod, počne brzo i tajanstveno da se preobražava, da

0
Miodrag_bulatovic
29 sep 2020

MIODRAG BULATOVIĆ

Kada je Miodrag Bulatović doživeo srčani udar u Herceg Novom, smestili su ga u bolnicu. Lekar koji ga je primio hteo je s ruke da mu skine sat, ali mu je Bule rekao: – Nemojte, neka ostane nešto da kuca. Nažalost, vrlo brzo je, zaista, samo sat ostao da kuca.

0
28 sep 2020

Teodor Metohit: U MILUTINOVOM DVORU (1298)

[…] Sutradan, čim je svanulo, dobijemo poziv i odemo Gospodaru uz pratnju junačkih mladića svečano spremljenih, koji su poslani po nas počasti radi. Čitava ceremonija beše vesela, puna dostojanstva i časti. Ona pokazivaše stanovništvu da je stigao plemeniti izaslanik velikog Gospodara, sa misijom ozbiljnijom no što su bile druge ranije

0
1555508_646091405447162_406704532_n
27 sep 2020

GOSPODARSKA MEHANA

Čuvena beogradska kafana u neposrednoj blizini ušća Topčiderske reke u Savu. Pretpostavlja se da je sagrađena dvadesetih godina 19. veka i da ju je gradio tada poznati majstor – neimar Veselin. Do nje se stizalo čak i tramvajem. Tridesetih i četrdesetih godina 19. veka tu se nalazila skela za prevoz

0
SJZ
26 sep 2020

Zašto se kaže SLEPA SREĆA

Izraz slepa sreća, koji se obično upotrebljava kad nekome iznenada iskrsne kakav veliki dobitak ili kad naglo postigne neočekivan uspeh, ima takođe svoje korene u antičkim mitološkim predstavama života. Već je u prethodnoj priči rečeno da je rimska boginja Fortuna poistovećivana s grčkom boginjom sreće Tihom. Tiha je, prema predanju,

0
Screenshot_1
23 sep 2020

BAOŠA (1379–1385)

Baoša je posle smrti brata Đurđa primio prostranu državu, koja se pružala od Dubrovnika do Valone. On se uglavnom ipak više brinuo za južne pokrajine svoje države nego za severne. To se u narodu osećalo, te zbog toga Baoša u Zeti nije bio popularan. Proveo je dobar deo svoje vlade

0
bat-3369882_1280
22 sep 2020

VAMPIRI U NARODNIM VEROVANJIMA KOD SRBA

Krv i disanje su ljudi uvek smatrali bitnim odlikama i rečitim znacima postojanja ili prestajanja života. Poslednjim izdisajem čovek napušta „ovaj svet”. Jednako se dešava posle istoka krvi iz tela. Disanje je smatrano očiglednim znakom života. Krv je, međutim, izjednačavana sa životom samim. Smatrana je „sedištem životne sile”, „sedištem duše”.[1]

0
miodrag-bulatovic
21 sep 2020

MIODRAG BULATOVIĆ – ADAM PUSLOJIĆ

U ono vreme kada je Miodrag Bulatović bio predsednik Udruženja književnika, a Adam Puslojić sekretar, primeti Bule kako ovaj za sobom stalno vuče nekakve kese. – Što ne nosiš to u torbi nego u tim kesurinama? – pita ga Bule. – Nemam torbu – odgovara Adam. I već sutradan Bule

0