Vojska_Ada_Ciganlija
13 авг 2019

ОПУСТЕЛА ЗЕМЉА – СРБИЈА НАКОН ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

У првим данима власти нападачких држава, у позну јесен 1915, Србија је остављала утисак земље опустеле и опустошене, без живота. Окупатори су процењивали да се, на пример, у шабачком округу налази само око 20 посто негдашњих становника.[1] Истина, убрзо су „попут реке кренуле многобројне избеглице назад у завичај”,[2] што је

0
800px-Vozarev_krst
12 авг 2019

КАКО ЈЕ НАСЕЉЕ ЦРВЕНИ КРСТ ДОБИЛО ИМЕ?

Дванаестог августа 1790. године рођен је Глигорије Возаровић. Постоји доста занимљивости у вези Возаровића, а једна од њих тиче се насеља Црвени Крст у Београду. У времену обнављања култа Светог Саве настојало се утврдити тачно мjесто спаљивања његових моштију на Врачару. Распитивало се да ли ко од житеља Врачара по

0
sremac
10 авг 2019

Коме самртник оставља удовицу?

На неком ручку Еуген Дероко прича о некој својој рођаци чији трећи муж лежи на самртничкој постељи и вели: – Коме ли је оставља? А Сремац преко стола додаје: – Четвртом несрећнику.   Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 22.

0
Seal_Vlastimirovici_(Principality_of_Serbia)
08 авг 2019

Петар Гојников Властимировић (891–917)

После смрти Мутимирове наследио је српски престо његов најстарији син Прибислав (око 891. године). Али Петар, син Гојников, који је после пораза свога оца и свога стрица побегао био у Хрватску, дође из Хрватске, потисне Прибислава и завлада у Србији, а Прибислав и његова браћа побегну у Хрватску. Петар није

0
Jova_Jovanovic_Zmaj
06 авг 2019

J. J. ЗМАЈ: Рођенданска честитка

После дугог чекања сретне чика Јова Змај неког дужника и овај, немајући куд, приђе седом песнику, па му рече: – Баш добро што сам те срео! Знам да ће скоро твој рођендан, па сам мислио о једном трошку да скокнем до тебе да ти вратим дуг и да ти честитам.

0
СК „Велика Србија”: Jован Ружић, Милорад Илић, Јосип Фурјановић Фурка, Алојз Лојда Махек, Едуард Мифек, Данило Стојановић (Чика Дача),
Пера Радојковић, Милета Јовановић, Мирослав Најдановић, Миливоје Ивановић и Милан Стефановић (ФОТО: Александар Симић, Рака Рубен,
Андре Илијаш и Светислав Грдијан)
04 авг 2019

ФУДБАЛ У СРБИЈИ НА ПОЧЕТКУ ХХ ВЕКА

Почетком двадесетог века спортске активности у Београду су стидљиво прожимале првенствено млађе припаднике грађанског друштва. Поред витешких и соколских удружења, у којима се на првом месту развијао здрав однос према физичким активностима, по појави фудбалске лопте у српској престоници замах добија један нови спорт. Наиме, фудбал постаје све популарнија игра

0