momo-kapor-1
30 jul 2020

Gde je srce Beograda?

Svugde i nigde. Ono se krije u otmenoj ležernosti čistača cipela koji će reći: „Daj, šta daš!”, u filozofski skladnoj opuštenosti njegovih staraca koji su preko glave preturili toliko ratova, u jutarnjem vicu koji će svojim vedrim praskom preobraziti natmureno službeničko jutro u trolejbusu, u prijateljstvu kelnera koji se ne

0
Screenshot_1
29 jul 2020

SAVINA VODA

Išao Sveti Sava, umoran. Žega ilinska – ravnica, sunce upeklo. Prašina zasula oči i usta. Dođe, tako, do jedne reke, pa se iz nje napi vode i umi. Za jedan tren, ona voda ga odmori i povrati mu snagu. On svojim štapom prekrsti vodu i blagoslovi je. – Neka ovako

0
Screenshot_1
28 jul 2020

MOĆ VATRE

Vatra je čoveka zbunjivala i opčinjavala. Zahvaljujući munji i gromu mogla je da nastane sponatno, ali je vremenom čovek shvatio kako je može prizivati i izazivati veoma brzom rotacijom i trenjem dva komada suvog drveta, udaranjem kamena o kamen, udarom čekića po nakovnju. Prve, izazvane udarom groma, nije bio gospodar,

0
1199px-Bizansist_touchup
26 jul 2020

Dejvid Tolbot Rajs: VIZANTIJSKO SLIKARSTVO (1968)

[…] Izgleda da je postojao prilično veliki broj škola iluminacije, ali iako primeri koje poznajemo pokazuju izvestan stepen varijacija u stilu, rad je ceo bio, uopšteno govoreći, u maniru koji može biti označen kao prestonički, i ceo je načelno sličan seriji zidnih slika u manastirskoj crkvi Mileševa u Srbiji, koje

0
Stevan_Sremac
25 jul 2020

Stevan Sremac: KRITIČARI NE PIŠU ČITKO

Bila sedeljka kod Stevana Sremca, pa se razgovaralo o nečitljivim rukoipisima književnika. Sremac priznade da ima loš rukopis i da ga urednici psuju jer tipografi teško odgonetaju njegovo pisanje. Povodom toga neko dobaci da i jedan tadašnji kritičar ima vrlo nečitak rukopis. – E, prijatelju, to je tačno – reče

0
Stijene (1949)
24 jul 2020

Stanislav Vinaver: LUBARDA – VELIKI SLIKAR (1951)

Kada je Lubarda, pre kratkog vremena, izlagao svoje slike u Ulusu, bilo nas je nekoliko koji smo išli svaki dan da te slike gledamo. – Svaki dan u toku čitavoga meseca dana. Jedared, posle neke premijere, oko pola noći, vraćali smo se Terazijama. Ko zna kako i otkud, prolazio i

0
Screenshot_2
23 jul 2020

MILAN KAŠANIN O ISIDORI SEKULIĆ

Ona je pisala ono što je volela – To bi mogao čovek ovako figurativno da kaže: to je jedno osećanje čistote kuće i stana, i pogleda i njenoga odnosa prema ljudima. Ali svaka čistota ima i nečeg hladnog u sebi. A o drugim osobinama da i ne govorim. Ona je

0
330px-Goethe_(Stieler_1828)
22 jul 2020

Jakob Grim: PISMO GETEU (1823)

Srbi imaju najčistije i najblagoglasnije narečje Vaše Prevashodstvo blagoizvolelo je tu sasvim nedavno da se seti čeških i grčkih narodnih pesama, i to s naročitom naklonošću, a već jedared, pre drugog vremena, prepevalo je lepu srpsku pesmu o Hasan-agi. Između svih današnjih Slovena imaju Srbi najčistije, najblagoglasnije narečje. Njihovo narodno

0
S.Kragujevic,_Branko_Copic
21 jul 2020

Branko Ćopić: POČEO SAM SEBE OSLOVLJAVATI SA „VI”

Na pitanje novinara kako se oseća kao slavan pisac kome će uskoro izaći i sabrana dela, Branko Ćopić je odgovorio: – Pomalo kao slavni pokojnik. Ali i pored toga moram da plaćam kiriju, struju i druge svakodnevne životne dažbine. Ipak, okružen takvim poštovanjem počeo sam sebe oslovljavati sa ’Vi’… Prije

0
FOTO: Julian Nyča
20 jul 2020

MILEŠEVSKA ŠTAMPARIJA

Gusle su kroz decenije i vekove srpske čamotinje u ropstvu očuvale uspomenu na srpske prvake i junake iz vremena uređenosti i moći srpske države podstičući na stvaralaštvo. Uz zvuke gusala sročeno je i ispevano na desetine i stotine pesama, po sadržajnosti i lepoti nezabeleženih nigde više u svetskoj usmenoj književnosti.

0
Desanka_kao_mural
19 jul 2020

Miodrag Pavlović: SLOVO ZA DESANKU

I za mene reči Brankovina i valjevski kraj znače uspomene na rodni kraj moje staramajke po očevoj strani, znače predele kojih se moj otac sećao u zarobljeništvu najradije, sudeći po njegovim sačuvanim zabeleškama. No u naša lična sećanja počinje s vremenom da se meša istorija, tako da se u polusnenim

0
338px-Ducic
18 jul 2020

Jovan Dučić: DRUŠTVO POČIVA NA SUJETI

Ljudi su većma vezani među sobom njihovim manama nego njihovim vrlinama. Zato je i sujeta jedan od prvih osnova na kojima počiva društvo. Sujetni ljudi najviše se sastaju i najviše se međusobno vezuju, iako takvi sastanci i takve veze nikad nisu ispunjeni nikakvom ljubavlju prema nekom drugom, nego samo slabošću

0
Screenshot_1
16 jul 2020

FATALNO BOMBARDOVANJE NOVOG SADA

Petrovaradinska tvrđava imala je značajnu ulogu tokom revolucije 1848/49. godine. Francuska revolucija, koja je buknula 1848. godine u Parizu, brzo se proširila i na ostatak Evrope. U krugovima mađarske aristokratije počela je da sazreva misao da bi u celoj Ugarskoj trebalo uvesti kao službeni jezik mađarski, preko kojeg bi se

0
pisac-mesa-selimovic-sp
15 jul 2020

Zašto se Vi, Mehmed Selimović, osećate Srbinom

Na Književnom petku u Zagrebu Meši Selimoviću je, na savijenoj ceduljici, dobačeno pitanje: „Zašto se Vi, Mehmed Selimović, osećate Srbinom?” Meša je razvio ceduljicu, glasno pročitao pitanje i odgovorio: – Do 1941. godine ja sam se osećao Srbinom, a nisam znao zašto. Od 1941. znam zašto sam to.   Izvor:

0
Screenshot_1
14 jul 2020

Rastko Petrović: ŽIVIM U DIMENZIJAMA VREDNOSTI

Anđeo mu se sasvim približi pa, raširivši divne svetle oči, stade s njim govoriti poverljivo kao sa kakvim starim drugom: – To sam, vidiš, i ja često razmišljao: emotivno je, evo, baš samo ono što nosi sobom sudbinu čovekovu ili je bar tesno evocira. Pa i za nas čak! Ti

0
Manastir313
13 jul 2020

Kralj Milutin – ktitor crkve na Sinaju

Manastir Svete Ekaterine (Katarine) na Sinaju spada među najstarije manastire Pravoslavne crkve. On je centar duhovnosti, a može se reći i čovekove kulture. Manastir poseduje veliki broj starih rukopisa, pa se može smatrati naslednikom Aleksandrijske biblioteke. Svetinju svake godine poseti veliki broj ljudi. Neki dođu zbog duhovnosti i smirenja koju

0
98210771_1869603633176995_3385529488858152960_o
12 jul 2020

JOVAN SKERLIĆ I SLAVNI BRAT MILOVANA GLIŠIĆA

– Slučajno se kritičar Jovan Skerlić obreo u mom rodnom selu, pa upita jednog mog zemljaka: „Da li poznaješ Milovana Glišića?” „Da”, odgovori taj seljak, „poznavao sam ga. Samo, on je davno otišao u varoš i počeo tamo nešto da piskara. Otada za njega nisam ništa čuo! Ali njegov brat

0
Miodrag_bulatovic
11 jul 2020

BULATOVIĆ: STOJE DJEDOVI, ČEKAJU ME DVJESTA GODINA…

Novinari ga pitaju: imaš stan u Beogradu, a stanuješ u Ljubljani! Bulatović odgovara: „Stanujem i u Minhenu… Knjige objavljujem u Nemačkoj i Francuskoj.” Veli da voli američke filmove, ruske pisce, divi se engleskoj tradiciji, oduševljavaju ga Bergmanovi filmovi, jede marokanske narandže, jevrejske datulje… Ali uvek naglašava: „Ja sam Srbin. Kratko

0
2
09 jul 2020

Isidora Sekulić: STARI I MLADI (1921)

Ima stepen ili trenutak kada život, život pojedinca, naroda, ili kulture, svejedno, počinje da malaksava, da bledi, da se sklanja. To je prirodno, to je starost i smrt, jedni idu da drugi dođu, tako se obično govori. Međutim, neka nam bude dozvoljeno da sa malo skepse razgledamo stvar: zašto, i

0
Screenshot_1
07 jul 2020

KAFANA „DVA BELA GOLUBAˮ

Dvospratna kuća, u kojoj je bila smeštena ova čuvena kafana, sagrađena je 1840. Nalazila se u Poenkareovoj ulici (danas Makedonska). Licem je gledala u kafanu Kolarac i Stambol kapiju, dok je zadnjim delom bila okrenuta Hilandarskoj ulici i Ulici dva goluba. Vlasnik kuće, sagrađene od drveta, bio je terzija Jova

0