Screenshot_1
22 avg 2020

M. PAVIĆ: ŽENA U PRVOM DELU ŽIVOTA RAĐA, A U DRUGOJ UBIJA I SAHRANJUJE SEBE

 – Žena u prvom delu svog života rađa, a u drugoj ubija i sahranjuje sebe ili one oko sebe. Pitanje je kada počinje taj drugi deo? Sa tim mislima studentkinja hemije Heroneja Bukur razlupa kuvano jaje o čelo i pojede ga. To je bilo sve što je imala od zaliha.

0
Screenshot_1
21 avg 2020

SENJAK

Onaj deo Beograda koji se zvao Senjak – bio je nekad vojni senjak, gde se čuvalo seno za oficirske konje. U stara vremena progonile su turske vlasti jednog Srbina, optuženog da skuplja džebanu i sprema ustanak. Opkolili ceo grad, postavili straže nebrojene, pretražili svaki budžak. Pretresali kuće i avlije, decu

0
SJZ
19 avg 2020

Zašto se kaže KOLO SREĆE

U poznatom spevu Osman dubrovačkog pesnika Ivana Gundulića pominje se, pored ostalog, i kolo sreće. Gundulić kaže:   Kolo od sreće uokoli vrteći se ne pristaje: tko bi gori, eto je doli, a tko doli, gori ustaje.   U ovim stihovima, i stihovima koji slede, pesnik ukazuje na prolaznost svega

0
sidijanke
18 avg 2020

Jerko Denegri: POZNI ŠUMANOVIĆ – ŠIDIJANKE

„ZA MENE JE TO MOJA UMRLA MLADOST”   Šidijanke – podrazumeva se to po samom njihovom nazivu – pripadaju šidskom periodu Šumanovićevog slikarstva, dakle periodu koji počinje posle umetnikovog definitivnog povratka iz Pariza u Šid marta 1930. Tome neposredno prethodi umetnikova kobna životna drama poslednjih dana pariskog boravka, o čemu

0
Lazar_Branković,_Esphigmenou_charter_(1429)
17 avg 2020

LAZAR BRANKOVIĆ (1456–1458)

Lazar je bio savladar svome ocu poslednjih deset godina njegove vlade, ali izgleda da je imao za to vreme izrazito malo uticaja na državne poslove. Kada je, posle smrti svoga oca, zavladao sam, zemlja je bila u haotičnom stanju i država na rubu propasti. I znatno jači čovek nego što

0
1453
16 avg 2020

Vlaho Bukovac: KRALJ ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ

(1922), ulje na platnu, 115 × 85 cm Iako narušenog zdravlja i prilično pod utiskom loših kritika svoje poslednje izložbe u Pragu, održane krajem 1921, Bukovac ipak početkom 1922. dolazi u Beograd da bi rešio pitanje svog konačnog preseljenja u domovinu i da tom prilikom portretiše budućeg kralja Aleksandra Karađorđevića.

0
Screenshot_1
14 avg 2020

DERVIŠ I SMRT: SVAKI ČOVJEK JE UVIJEK NA GUBITKU

Pasvandžija je negdje u mraku oglasio ponoć. Posljednju moju ponoć, posljednji dan: svojim krajem dočekaću mu početak. Znam to, a začudo, izgleda daleko sve što treba da se desi, i sasvim nestvarno. Duboko u sebi vjerujem da se neće ni desiti. Znam da hoće, ali se nešto u meni smješka,

0
Branislav_Petrovic1
13 avg 2020

BRANA PETROVIĆ – MILAN KOMNENIĆ

U vreme dok su obojica bili urednici u Prosveti, pita Brana Petrović Milana Komnenića: – Je li, burazeru, jesi li ti čitao Rat i mir? – Pobogu, Brano, kako nisam čitao. – Ali mislim – do kraja? Izvor: Anegdote o srpskim piscima [prir. Katarina Stojanović], Gramatik, Beograd, 2009, str. 104.

0
Jovan_Cvijic
12 avg 2020

Jovan Cvijić: O NJEGOŠU

Nema nikoga drugoga u srpskoj književnosti koji bi bio tako potpun predstavnik najdubljega osećajnoga i mislenoga u našem narodu kao Njegoš; on je s najvećom snagom izrazio unutrašnje stihijske sile srpskoga naroda. Njegoš je genialni duhovni predstavnik dinarskoga narodnoga tipa, i to ga diže u najveće visine našeg narodnoga duha.

0
Đurađ Branović
11 avg 2020

ĐURAĐ BRANKOVIĆ (1427–1456)

Kada je posle smrti svoga ujaka, despota Stevana, primio upravu u svoje ruke, Đurađ je bio čovek od preko pedeset  godina, i za sobom je imao burnu prošlost. Neobično jakog telesnog sastava, on je bio već preturio preko glave mnoge nevolje i nesreće i doživeo mnoga iznenađenja i razočaranja. U

0
330px-Karađorđe_Petrović,_by_Vladimir_Borovikovsky,_1816
10 avg 2020

KARAĐORĐEVA SABLJA

Imao je Zeka Lakićev sablju iz Srbije. O toj sablji pričala su se razna čuda. Mnogi su je videli, mnogi je nisu videli, jer se ta sablja ne nosi svaki dan i u svaki boj. Srbi su više verovali, a Turci više strahovali, da bi to mogla biti sablja Karađorđeva.

0
Screenshot_1
09 avg 2020

Šarl Irijart: ČUVARI HRAMA NACIONALNIH SEĆANJA (1878)

[…] Prvo iznad Šibenika, kad smo se između Knina i tog grada zaustavili u nekoj sumnjivoj krčmi, drugi put u Dubrovniku, u običnoj bakalskoj ili žitarskoj radnji, a zatim na Pilama, u bednoj izbi u koju ljudi dolaze da, dok sastavljaju karavane, piju šljivovicu, rakiju koja je narodno piće, čuo

0
FOTO: Dragan Cvetković
08 avg 2020

Milosav Tešić: PLAVA GROBNICA – VIDO

U Tačkama Trima imena su ina…   Ne stoje, ne čase ni galije carske ni čamci, ni barke, već grabe i jure – u groznici ludoj turističke farse – u školjke užitka i čar-avanture.   Okean nebesa, iz Korena zračan, na rubu je trena da raspukne breskvu, a Strelac nevidljiv

0
9ae4e7e56802a27597943795741433041414141_v5
06 avg 2020

Ivo Andrić: U LUTANJIMA I ISKUŠENJIMA NISMO SAMI

Ima narodnih priča koje su toliko opštečovečanske da zaboravimo kad i gde smo ih čuli ili čitali, pa žive u nama kao uspomena na naš lični doživljaj. Takva je i priča o mladiću koji je, lutajući svetom i tražeći sreću, zašao na opasan put za koji nije znao kuda ga

0
unnamed
05 avg 2020

BRANISLAV NUŠIĆ I MLADI REŽISER

Dok je Branislav Nušić bio upravnik sarajevskog Narodnog pozorišta, dođe neki mlad pisac radi svoje drame, predate upravo zbog prikazivanja. – Znate – počeće Nušić – ja bih vrlo rado izneo Vašu dramu na pozornicu, ali naša tri režisera htela bi da izbrišu jedan čin. – Pa dobro, brišite ga

0
(1882)
ulje na platnu, 214 × 131 cm
04 avg 2020

Vlaho Bukovac: PORTRET KRALJICE NATALIJE OBRENOVIĆ

Prema podacima iz Bukovčeve autobiografije (Moj život, 1918, 100), kraljica Natalija je poručila reprezentativan portret od Bukovca videvši portret sina maršala Konstantinovića, kojeg je slikar portretisao u Parizu 1881. godine. U vreme kada doživljava ogromnu popularnost u Parizu sa slikom Velika Iza, Bukovac prima poziv sa Dvora iz Beograda da

0
800px-Goethe_(Stieler_1828)
02 avg 2020

Johan Volfgang Gete: PISMO GRIMU (1824)

Šaljem Vašem Blagorodstvu prilog koji sleduje, istina nešto kasnije no što bi valjalo, ali ipak blagovremeno, jer me baš sad moje veoma pojedinačne studije opet dovode na srpske pesme, a koga tu pre i da spomenem no Vašeg vrlog truda. Pesma saopštena na kraju najstarija je od onih što ih

0