Prilikom nekog putovanja svrati Đura Jakšić u jednu krčmu i šaljivo upita krčmara da li bi mu dao večeru, s tim da mu on, Đura, zauzvrat napiše pesmicu koja će mu se svideti. Ako mu se ne svidi, obećao je da će mu večeru platiti gotovim novcem. Krčmar pristade, a

(…) Vrativši se iz Lenti, sutradan, na moje čuđenje nisam zatekao kod kuće ni ženu ni decu. Sređivanje stana je zastalo, vidim deca nisu bila u školi. Niko od suseda ne zna kuda su otišli, samo su videli da su nekud krenuli, po jednima naviše, po drugima naniže. Tvoji dragi

Ovaj naziv ozvaničen je 1892. Zgrada je građena od 1820. do 1823. i bila je u vlasništvu Miloša Obrenovića. On je, međutim, poklanja Naumu Ičku, svom trgovačkom konzulu. U delu literature je zabeleženo da je zgrada građena po nalogu kneza Miloša uz njegovu želju da obezbedi svoga hećima (lekara) i

Neki mladi pesnik donese svoje stihove na ocenu Skerliću i reče: – Sav oganj uložio sam u ovu zbirku stihova. – Da ste obrnuto uradili, bilo bi bolje – odgovori Skerlić. Izvor: Anegdote o srpskim piscima [prir. Katarina Stojanović], Gramatik, Beograd, 2009, str. 45.

Da bi se razumeo ovaj izraz, potrebno je, pre svega, znati šta su to opanci, a šta obojci. Za opanke uglavnom svi znamo: to je ona laka seljačka obuća što se kaišima ili oputom uz noge priteže, pa se zato i kaže, kad se na put kreće, da treba „pritegnuti

Sa jačanjem pravoslavne srpske zajednice u Dubrovniku 19. veka postavljalo se pitanje školovanja mladih. Naravno, i stari Dubrovnik, kao i Dubrovčani tog stoleća, posebnu pažnju posvećivao je obrazovanju mladih, pa je poznato da su i pravoslavni Srbi, kad bi živeli u Gradu i bili u takvoj prilici, svoju decu slali

Posle Vojislavove smrti, zavladao je njegovom državom njegov sin Mihailo. Mihailo je, kanda, bio više političar i državnik nego vojnik. Sav njegov rad je na političkom polju, i tu je imao velike i trajne uspehe. Mihailo je, protivno svome ocu, bio stalno, za sve vreme svoje vlade, u dobrim odnosima

Poručio Radoje Domanović kod nekog krojača odelo. Kad je odelo bilo gotovo, Domanović ga je obukao, a krojač mu reče: – Ovo Vam odelo divno stoji! Vi ste u njemu drugi čovek! – Pa lepo, pošaljite račun tom drugom čoveku! – reče Radoje.   Izvor: Anegdote o srpskim piscima [prir.