Jedna od najpoznatijih beogradskih kafana svih vremena – na uglu ulica Kralja Aleksandra i Kneza Miloša. Otvorena je 1880. Za istoriju grada značajna je i po tome jer je u njoj, marta 1883, instalirana prva telefonska linija u Beogradu, koja je povezivala Geodetsko odeljenje Ministarstva vojnog, smešteno na spratu kafane,

I izraz prati ruke, u značenju: „skidati sa sebe odgovornost”, vezan je za ime Isusovog sudije Pontija Pilata. U Bibliji (Novi zavjet, Jevanđelje po Mateju) detaljno se opisuju događaji koji su prethodili izricanju presude Isusu Hristu, a potom i samo izricanje presude. Bilo je to u vreme velikog jevrejskog praznika

[…] U leto 1806. godine srpski ustanak protiv turske vladavine započet godinu dana ranije prerastao je u rat koji je pokrenuo sve srpske oblasti. Iz Stambola je već bio objavljen sveti rat protiv nevernika, i u ime ovoga rata krenuli su i bosanski muslimani vitezovi sa svojim ratnim četama protiv

A u mome dragom zavičaju opet su se razvili vojni barjaci i kupili ratni nameti. Ljudi su psovali sve ratove na svijetu, ali su plaćali danak i išli u vojsku. Pobunili su se samo seljaci iz Župče. Otjerali su carske službenike , i nisu dali ni namet ni ljude. Ramiz

Neki nazovipesnik, koji je sebe smatrao genijalnim, upita Sremca: – Da li ste u novinama pročitali moju poslednju pesmu? – Ako je zaista poslednja, onda je izvrsna! – odgovori Sremac. Izvor: Anegdote o srpskim piscima [prir. Katarina Stojanović], Gramatik, Beograd, 2009, str. 19.

Svojevremeno je NIN pokrenuo akciju ponovnog izlaženja Srpskog književnog glasnika. Redakcija je pozvala ugledne pisce i, obrazlažući svoju nameru, završili su podatkom da bi jedan deo časopisa trebalo da bude u boji. – Šareno je i budali milo – nadoveza se Andrić. Izvor: Anegdote o srpskim piscima [prir. Katarina Stojanović],

Omladinski udarni bataljon kreće na put. Još noćas biće ubačen u borbu na najopasnijem sektoru bojišta. Lazar Mačak i Lunja stoje na uzvišici više druma i pogledom ispraćaju bataljon. – Eno ih! Eno Nika i Vanjke! Eno Đoke Potrka! Mačak u koloni otkriva jednog po jednog svog druga. Najzad je,

Pošto je u Autobiografiji izređao nadimke svojih drugova, na kraju Nušić napominje da mu je zbog malog rasta profesor zoologije dao nadimak – Miš. „Na osnovu toga” – veli Nušić – „što ta životinjica malog rasta gricka mrvice bačene s tuđeg stola, sudbina mi je odredila da budem – srpski

Tvrđava Ram (Hram) nalazi se na desnoj obali Dunava, između Kostolca i Velikog Gradišta, u istoimenom selu, nedaleko od Lederate, poznatog antičkog utvrđenja. Sagrađena je sa ciljem da štiti granicu i pogranične oblasti, krajem 15. veka. Smatra se da su tvrđavu podigli Turci 1483. godine kako bi ojačali granicu između

Kad je kralj Milutin doveo devojčicu Simonidu, za njenim svilenim haljinama okretao se ceo Beograd – jevrejski trgovci, dubrovački srebrari, kotorski mačari, ugarske lepotice. – Koliko ima boja princezina haljina? – pitalo je i staro i mlado. – Ima trideset i četiri boje – rekle su dvorske dame, Srpkinje. –

Kad se vratio s poslednjeg putovanja preko okeana, Mika Alas prestade da se vozi taksijem. Svuda pešice. Viđali su ga i na Senjaku, i čuli: broji svoje korake. Jednom se, s Pavlom Popovićem, zaputio prema Savi, a ovaj ga opomenu da su krenuli naokolo, umesto prečicom, niz Balkansku. – Želim

Weide (salix). Vrba. Reč je praslovenska.   PRAZNIČNA BILJKA   U staroj srpskoj religiji vrba ima vrlo ugledno mesto. Kočoperna i bujna, kao što je vrba, pokazala se vrlo zgodnom da postane magična šibljika. Vrbovim grančicama šibaju se među sobom deca i odrasli na dan Mladenaca, Lazareve subote i Cveti,

„Dvadeset i pet godina mu je prošlo u traženju srednjeg puta koji donosi smirenje i daje ličnosti ono dostojanstveno bez kojeg se ne može živeti. Dvadeset i pet godina se išlo, tražilo i nalazilo, gubilo i ponovo sticalo, od jednog zanosa do drugog, a sada je, premoren, rastrzan u sebi,

[…] Uveče u svim kafanama, kao i u svim hotelima, svira muzika, gotovo kao u Trstu. Uveče, na dan moga dolaska, odosmo u jednu malu krčmu. Nju drži žena jednog narednika, koji se, pre nekoliko dana, kod Aleksinca, iznenađen i samo sa šest ljudi – dok je podizao osmatračnicu –

U Poslednjoj šansi konobar koji je preuzeo prepodnevnu smenu prilazi stolu gde sedi Brana Petrović i kaže: – Dobar dan. Izvolite? Želite li još nešto? – Šta, zar je već dan? Izvor: Anegdote o srpskim piscima [prir. Katarina Stojanović], Gramatik, Beograd, 2009, str. 103.

Gajino dvorište   Čuvena kafana na čudesnoj Zvezdari, na uglu Aleksandrove i Cvetkove ulice. Vlasnik Gaja Janković osim kafane držao je stovarište pića. Pored dve sale za ručavanje, kafana je imala i bilijar salu. Izuzetno posećena, sa uslovima kojima se nisu mogle pohvaliti druge kafane. Jedna sala je držala širom

Dragutin nije bio čovek dela i inicijative. Na ustanak protiv svoga oca on se rešio više pod uticajem svoje okoline i po nagovoru svoje tazbine i možda žene, nego po svojoj volji. On je u celu tu stvar ušao, kako izgleda, nerado i protiv svoje volje. U spoljnoj politici Dragutin

Dobila je ime po vlasniku, Ignjatu Bajloniju, koji je 1855, na poziv zeta Antona Nemeca, došao u Srbiju sa ženom i četvoricom sinova. Bajloni je kao kožarski radnik želeo da sreću za sebe i porodicu potraži u Americi. O ovoj svojoj nameri pismom je obavestio sestru i zeta. Međutim, sestra

Među malobrojnim delima iz prve polovine XVI v. svojim visokim umetničkim  kvalitetima posebno se ističe devet ikona velikog deizisnog čina iz manastira Krušedola, nastalog između 1509. i 1512. g. Ikone su rad vrlo darovitog slikara, koji je svoje solidno slikarsko obrazovanje stekao verovatno u Vlaškoj, u oblasti u kojoj su,

– Zašto je u porti i u crkvi uvek tišina? – pitali su dečaci mladog monaha Pavla. – Da tiha bude molitva – odgovori on. – Ako je tiha, hoće li je Bog čuti? – Bog čuje svaku molitvu, i onu koju ne čuje onaj koji se moli. – A