Srednjovekovna ranoartiljerijska tvrđava Fetislam nalazi se na samoj obali Dunava, danas sa leve strane magistralnog puta Tekija–Kladovo, zapadno od naselja Kladova. Njenom izgradnjom je upotpunjena linija na tom delu dunavske obale, koju su još činili Smederevo, Kulič i Golubac. Tačan naziv ove tvrđave je Fethislam, odnosno turski Fethul Islam, što

Jednom prilikom se Radoje Domanović zbog službenog posla zadrža u unutrašnjosti. Odseo je u jednom hotelu. Kad je ujutru ustao, hotelijer ga upita: – Kako ste spavali, gospodine? Radoje mu na to odgovori: – Ja svakojako, ali vaše stenice cele noći oka ne sklopiše. Izvor: Anegdote o srpskim piscima [prir.

Ovaj izraz nije zabeležen ni u jednom od naša dva najveća rečnika savremenog jezika – onom Matice srpske i Srpske akademije nauka i umetnosti. To ipak ne znači da on ne postoji i da se ne upotrebljava u našem jeziku. Primera upotrebe toga izraza ima dosta, a neke od njih

Pfingstrose (paeonia femina). Božur. božurak, brozgva, devetak, duhovska ruža, kraljev cvet, krenik, kurjak, mačur, pivonka   Cvet iz krvi O postanku božura pričaju se razne skaske. Po jednoj, božur je bio najpre bele boje, ali je na Kosovu od krvi srpskih junaka dobio crvenu boju, i posle se kao crven

Domaća tekstilna radinost bila je razvijena, zanimljiva i bogata ukrasima i koloritom. U mnogim krajevima dostizala je zavidne umetničke domete. U razuđenoj skali rukotvorina ima ih koje plene svojom jednostavnošću i često ukrasima gotovo potpuno apstraktnih formi, zatim koloritom ili, u drugom kraju, na drugoj vrsti predmeta, raskošnom i razigranom

Posle smrti kralja Bodina (1101. godine) njegova se država oslobodila i počela da se rastura. Lične raspre i borbe u vladalačkoj porodici i posebne težnje pojedinih dinasta i oblasti razorile su državu sasvim, i ona je uskoro posle toga postala nesposobna za veću borbu i ozbiljna preduzeća. Među srpskim oblastima,

Boraveći u Dubrovniku 1899. Sremac se obreo na plaži u Kolorini, na kojoj su se okupljali dubrovački Srbi. Jedan mu predloži: – Progutajte malo vode, to stvara apetit. – Nemam računa – reče Sremac – nije me niko zvao na ručak. Izvor: Anegdote o srpskim piscima [prir. Katarina Stojanović], Gramatik,

Poebnu pažnju zaslužuju klesani a ponegde i bojeni kameni nadgrobni spomenici. Ovaj istaknuti vid narodnog stvaralaštva naročito je bio razvijen u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji i prelaznom delu prema moravskoj zoni. Ti najpoznatiji nadgrobni spomenici često su nazivani i krajputaši. To ne znači da nadrgobnici od kamena i drveta nisu