Laž i lažovi. U mlađim godinama, pa još i kao ljudi u „punoj snazi”, mi smo vrlo strogi prema laži i onima koji se njom služe. Šibamo je svojom ironijom, progonimo je i kad nikakva razloga nemamo za to, onako, „istine radi”. A naročito ne razlikujemo laž jednu od druge,

[…] Dušan bez pregovora pripada među najpoznatije ljude svojega vremena. On je bio veliki vladalac, koji nije samo razumijevao misao pravoga upravitelja i samodršca nego je i izvršio. Sjajna ličnost njegova visoko se podiže između onijeh koji prije njega vladahu, a još više između onijeh koji vladahu poslije. Miran i

Kafana u predgrađu Beograda. Ime kafane uneto na osnovu oglasa o kome je pisao komentar Branislav Nušić. Nušić piše: „Neka kafana, u jednom predgrađu Beograda, koja se ponosno nazvala Novi vek, objavljuje da je ’moderno preuređena’ i da, sem odličnog pića i tačne posluge, svako veče u njoj koncertira džez-band

Žiri za dodjelu Nagrade Svetozar Ćorović u sastavu: dr Jovan Delić, predsjednik, dr Marko Nedić i dr Ranko Popović, na svom završnom sastanku održanom 21. avgusta 2020. godine, u Beogradu, donio je jednoglasnu ODLUKU da se ovogodišnja Nagrada Svetozar Ćorović dodijeli pripovijedaču Miladinu Ćulafiću za knjigu pripovijedaka Preko granice i

[…] Srpska književnost u postmodernoj istoriji književnosti za koju je Crnjanski najveći pisac dvadesetog veka mora zato biti sagledana sa mnogo više nijansi, što znači sa spremnošću da se prizovu, ostvare, ospore, iskušavaju potencijalnosti primećene na mestima kratkih spojeva u dosadašnjim književnoistorijskim pričama. Takva istorija mora biti što otvorenija za

Na plaži dve starije gospođe posmatraju Stevana Raičkovića. Posle nekog vremena jedna se odvaži da ga upita: – Izvinite, gospodine, da niste Vi Stevan Raičković? – Jesam – odgovori Stevan, na šta mu one kažu da su njegove drugarice iz osnovne škole. Raičkoviću je trebalo dosta vremena da se seti.

Da li patriotizam znači samo čovekovo toplo osećanje za zemlju u kojoj je rođen? Ili patriotizam znači pre svega vrelu ljubav za narodnu tradiciju i jezik? Po reči patria, odista bi patriotizam značio osećanje za tlo svog plemena, ali po reči rod, od koje smo mi Srbi napravili lepu reč

Todorci su nevidljiva demonska bića. Zamišljena su u obličju konja, belih ili crnih (češće belih), ili u obličju jahača-konjanika. Vođa im je hromi Todor ili pak Todor jahač hromog belog konja.[1] Todorovi konji udarcima kopita noću kažnjavaju sve koji prekrše određene zabrane koje su na snazi dok traje Todorova nedelja,

HODOČAŠĆA   Hodam sa očevim štapom u ruci Sa upaljenim srcem na štapu   Stopala mi sriču slova Koja mi sveti put ispisuje   Crtam ih štapom po pesku Pred spavanje Na svakom konačištu   Da mi se iz sećanja ne izbrišu   Daleko sam još od toga Da ih

[…] Videći, dakle, sve ove tako strašne i svirepe stvari, Lazar, sin Stefanov, despot Srbije, odmah naredi da se k njemu pozovu sva gospoda i glavešine zemlje njegove; i pošto je on sakupio svu svoju vojsku u veliku silu na Kosovu, s ove strane reke nazvane Sjenica, nedaleko od grada

Uoči Prvog svetskog rata, kao što to već biva, beogradskom čaršijom se pronela vest „iz prve ruke” da će neka repata kometa u sudaru sa Zemljom pomoriti svet. Došavši kod svog berberina, Nušić ga je zatekao veoma zabrinutog, pa mu ovaj žalostivog glasa reče: – Čuo sam od jedne mušterije

Poreklo Baošića mutno je i nesigurno. Oni izlaze na istorijsku pozornicu za vlade cara Uroša, kada se srpska država počela rasturati i kada su pojedini velikaši počeli preuzimati mere da sami i mimo središne vlasti, koja je bila slaba i nemoćna, održavaju mir i red u svojim oblastima. Iz toga

Na današnji dan, 28. avgusta 1903. godine u sali restorana Kolarac je osnovano Kolo srpskih sestara. Za predsednicu je izabrana Savka Subotić, za potpredsednicu Delfa Ivanić, a za sekretaricu Nadežda Petrović, dok je ime udruženju dao Branislav Nušić, koji je sa Ivanom Ivanićem napisao i njegova pravila. Na ideju o

Srpski ustanak protiv Turaka, koji je podignut prvo u Hercegovini, a potom u Krajini 1875. godine, okončan je na Berlinskom kongresu, koji je održan od 13. juna do 13. jula 1878. godine, tako što su Srbija i Crna Gora dobile nezavisnost i teritorijalno uvećanje. Dokumentom iz Berlina Bosna i Hercegovina

Bio jednom, za turskog zemana, neki Hromi Stevan, čovek učen i čuven vidar. Kuća mu je bila na Majuru, gde je sad Slavija. Dolazili mu nevoljnici iz celog Beograda, i iz daljine, najviše nemožni i bolesni, a on ih lečio melemima i vradžbinama, pa su ga zvali Vračar. Imao je

Pozvan da na Sorboni učestvuje u razgovoru o Travničkoj hronici, pred međunarodnim auditorijumom u kome je bilo i Francuza i stranaca i našeg sveta, Andrić je svoje izlaganje počeo izvinjenjem zbog slabog francuskog (mada je Andrićev francuski bio korektan), ali je odmah dodao da je ovo internacionalni skup, a baš

Iznad sela Jašunje, 13 km severoistočno od Leskovca, nalaze se dva manastira: Svete Bogorodice i Svetog Jovana Krstitelja. Prvi je 1499. podigla neka monahinja Ksenija sa monahinjama Teofom, Martom i Marijom. Drugi je 1517. osnovao gospodin Andronik Kantakuzen sa braćom. O ktitorkama Manastira Svete Bogorodice ništa se pouzdano ne zna,

 – Žena u prvom delu svog života rađa, a u drugoj ubija i sahranjuje sebe ili one oko sebe. Pitanje je kada počinje taj drugi deo? Sa tim mislima studentkinja hemije Heroneja Bukur razlupa kuvano jaje o čelo i pojede ga. To je bilo sve što je imala od zaliha.

Onaj deo Beograda koji se zvao Senjak – bio je nekad vojni senjak, gde se čuvalo seno za oficirske konje. U stara vremena progonile su turske vlasti jednog Srbina, optuženog da skuplja džebanu i sprema ustanak. Opkolili ceo grad, postavili straže nebrojene, pretražili svaki budžak. Pretresali kuće i avlije, decu

U poznatom spevu Osman dubrovačkog pesnika Ivana Gundulića pominje se, pored ostalog, i kolo sreće. Gundulić kaže:   Kolo od sreće uokoli vrteći se ne pristaje: tko bi gori, eto je doli, a tko doli, gori ustaje.   U ovim stihovima, i stihovima koji slede, pesnik ukazuje na prolaznost svega