Skopje,_spomenik_na_ucenici_vojnici
29 окт 2020

Говор Бранислава Нушића на отварању споменика погинулим капларима

У име родитеља, чији су синови ратници пали у Великом рату, Бранислав Нушић одржао је следећи говор: Било је то с јесени, тмурне, мочарне јесени када падоше врани гаврани на куле скопскога града. Тамо горе, на северу, замрачило се било небо и запловили њиме крвави облаци. Весела поља и горе

0
ФОТО: Википедија
26 окт 2020

ЂУРЂЕВАК

Ђурђевак (ђурђица, ђурђевац) је цвет Светог Ђорђа и цвет пролећа и рађања живота. Има изузетно лепе беле мирисне цветове, који се састоје од шест висећих латица, које подсећају на звончић. Цвета у мају и са осталим ђурђевданским цвећем, травама и врбовим гранама плете се у венчиће, којима се ките домови

0
Screenshot_1
24 окт 2020

Свети владика Николај: РЕЧИ ГОСПОДЊЕ

Рекао је да је дошао с неба. А људи су једино још од неба очекивали помоћ и спасење. Рекао је да је Он светлост света. А људи су грцали у тами и робовали кнезу таме. Рекао је још да је Он врата. А људи су вековима пипали по лавиринту живота

0
ФОТО: Википедија
23 окт 2020

ЉУБИЧИЦА

Љубичица је весник пролећа. Пореклом је из Европе, али се одавно раширила и у друге крајеве света. Захваљујући лепоти, мирису и лековитим својствима била је омиљена још у старој Грчкој и Риму. Цветови љубичице су најчешће љубичасти, али има и оних са светлоплавим, розе и белим латицама. У природи се

0
ФОТО: Википедија
22 окт 2020

НАФОРА

Нафора је хлеб који се верницима дели на крају литургије. То је подсећање на прве хришћанске вечере љубави, агапе, где се заједно обедовало, певале се црквене песме, водили побожни разговори и делила милостиња. Нафора се узима на следећи начин: Тихо, у реду, прилазимо свештеном лицу које је дели. Када дођемо

0
Columba_livia
20 окт 2020

ГОЛУБ: „Будите мудри као змије, а безазлени као голубови”

Голуб се често помиње у Светом писму. Одликује се чистотом, незлобивошћу и тиме што се не супротставља својим непријатељима. Код голубова постоји још једна занимљива особина ‒ приврженост између јединки. Ако један голуб угине, остали га оплакују тужним гугутањем. У Светом писму се често помиње голубиња нежност, чистота и љубав.

0
Screenshot_1
19 окт 2020

БОСИЉАК

Босиљак је једногодишња биљка са ситним разнобојним цветовима (бели, ружичасти, пурпурни), који имају леп и угодан мирис. У нашем народу босиљак је омиљено цвеће, па се често помиње и у народној поезији. Суву китицу босиљка свештеник користи кад свети водицу и њом кропи укућане. Босиљак и његов пријатни мирис символишу

0
Dzeferdar
18 окт 2020

ЏЕФЕРДАР

Џефердар је дуга пушка која се пунила набијањем барута у цев. Користили су је хајдуци и ускоци у борбама против Турака. Ова пушка је опевана у нашим епским песмама као символ јунаштва и борбе за слободу. Најлепши је опис дао Његош у Горском вијенцу, у сцени где велики јунак Вук

0
water-3887312_1280
15 окт 2020

Животворни чиниоци у веровању наших предакa: ВОДА

Реке, потоци, водени токови који пресецају равнице, браздају брда, од памтивека су у народној свести прихватани са страхопоштовањем. Воду која извире из дубине земље, која у брзом или спором току протиче, архаични предак је доживљавао као придошлицу са оног другог, паралелно постојећег света, света мртвих и света демонских бића. Доживљавајући

0
800px-Goethe_(Stieler_1828)
13 окт 2020

Јован Петер Екерман: СА ГЕТЕОМ O СРПСКИМ ПЕСМАМА (1825)

[…] ‒ Међутим ‒ настави он раздрагано ‒ манимо се тога и радујмо се нашој крепкој девојци у Халеу, која нас мушким духом уводи у српски свет. Те су песме изврсне! Неке између њих могу се ставити уз Песму над песмама, а то већ нешто значи. Довршио сам чланак о

0
Screenshot_1
12 окт 2020

РУЧНИ КРСТОВИ

Као предмет са престола, за „благосиљање народа без кога не може бити ни једна литургијска радња ни обред”, Лазар Мирковић наводи ручни крст. Верници га целивају, а на светом престолу стоји поред јеванђеља и престоног крста. У поједине крстове овог типа стављане су свете честице, па је он истовремено био

0
Gavrilo-Pekarović-1
11 окт 2020

ЧОВЕК КОМЕ ЈЕ ПОСВЕЋЕН СТЕРИЈИН „ТВРДИЦА” – ДР ГАВРИЛ ПЕКАРОВИЋ

Гаврил Пекаровић[1] рођен је 1811. године[2] у Банатском Аранђелову (тадашњи назив је био Оросламош), надомак Кикинде. О њему се мало зна и у литератури о историји медицине, а и уопште. У то време Банатско Аранђелово се налазило у Хабзбуршкој монархији, која је свакако била вишејезична, па онда ни не чуди

0
Đurađ_II_Stracimirović_Balšić
09 окт 2020

ЂУРАЂ СТРАЦИМИРОВИЋ (1385‒1403)

Ђурађ Страцимировић био је, као сви Баошићи, бистар, енергичан и окретан, са доста политичког талента, али непостојан и, стога, недовољно поуздан. Као младића, њега је, после очеве смрти, његов стриц дао у залог и за таоца у Драч Карлу Топији. Остао је тамо и чамио у нереду све до смрти

0
S._Kragujevic,_Ivo_Andric,_1961
04 окт 2020

ИВО АНДРИЋ: ПРИВИД СВЕТА ОКО НАС

Понекад се, без видљивог повода, дешавају нама нагле и чудне промене, неочекивани ударци изнутра, нарочито у познијим годинама. То што ми у нашем градском животу гледамо око себе и чиме се стално служимо, што називамо зид, кућа, кров, намештај, простирка или под, почне брзо и тајанствено да се преображава, да

0
Miodrag_bulatovic
29 сеп 2020

МИОДРАГ БУЛАТОВИЋ

Када је Миодраг Булатовић доживео срчани удар у Херцег Новом, сместили су га у болницу. Лекар који га је примио хтео је с руке да му скине сат, али му је Буле рекао: – Немојте, нека остане нешто да куца. Нажалост, врло брзо је, заиста, само сат остао да куца.

0
28 сеп 2020

Теодор Метохит: У МИЛУТИНОВОМ ДВОРУ (1298)

[…] Сутрадан, чим је свануло, добијемо позив и одемо Господару уз пратњу јуначких младића свечано спремљених, који су послани по нас почасти ради. Читава церемонија беше весела, пуна достојанства и части. Она показиваше становништву да је стигао племенити изасланик великог Господара, са мисијом озбиљнијом но што су биле друге раније

0
1555508_646091405447162_406704532_n
27 сеп 2020

ГОСПОДАРСКА МЕХАНА

Чувена београдска кафана у непосредној близини ушћа Топчидерске реке у Саву. Претпоставља се да је саграђена двадесетих година 19. века и да ју је градио тада познати мајстор – неимар Веселин. До ње се стизало чак и трамвајем. Тридесетих и четрдесетих година 19. века ту се налазила скела за превоз

0
СЈЗ
26 сеп 2020

Зашто се каже СЛЕПА СРЕЋА

Израз слепа срећа, који се обично употребљава кад некоме изненада искрсне какав велики добитак или кад нагло постигне неочекиван успех, има такође своје корене у античким митолошким представама живота. Већ је у претходној причи речено да је римска богиња Фортуна поистовећивана с грчком богињом среће Тихом. Тиха је, према предању,

0
Screenshot_1
23 сеп 2020

БАОША (1379–1385)

Баоша је после смрти брата Ђурђа примио пространу државу, која се пружала од Дубровника до Валоне. Он се углавном ипак више бринуо за јужне покрајине своје државе него за северне. То се у народу осећало, те због тога Баоша у Зети није био популаран. Провео је добар део своје владе

0
bat-3369882_1280
22 сеп 2020

ВАМПИРИ У НАРОДНИМ ВЕРОВАЊИМА КОД СРБА

Крв и дисање су људи увек сматрали битним одликама и речитим знацима постојања или престајања живота. Последњим издисајем човек напушта „овај свет”. Једнако се дешава после истока крви из тела. Дисање је сматрано очигледним знаком живота. Крв је, међутим, изједначавана са животом самим. Сматрана је „седиштем животне силе”, „седиштем душе”.[1]

0