61OZwwbzFML._SX384_BO1,204,203,200_
28 јан 2020

СРБИ У СПИСИМА СТАРИХ ПОВЕСНИЦА

Страбон (63–19. године старе ере) „…Реку Ксант старинци су називали Србица.”   Плиније (Од 69. до најкасније 75. године нове ере) „…Поред Кимерана станују Меотици, Вали, Срби (Серби), Зинги, Псеси.”   Клаудије Птоломеј (око 150. године) „…Између Кераунског горја и реке Ра, налазе се Оринеји, Вали и Срби.” * Антропогеографски

0
33083899_1933615373379761_6498278878828560384_o
26 јан 2020

СЕЛО РАВНИ (УЖИЦЕ): Живот у једној старој кући

Преко целе године ложило се у старој кући на отвореном огњишту. О՚зго од греда дрвене, у чад обрасле таванице, висио је гвоздени ланац са карикама и завршетком у виду куке о којој се вешао бакрац за варење млека или чега другог. Између два камена или гвоздена стубића звана пријеклада је

0
СЈЗ
26 јан 2020

Зашто човек лије „крокодилске сузе”

Неретко у свом окружењу чујем следеће реченице: Види га, силно се исплакао, крокодилске сузе рони; Море је исплакао, нема више суза кад крокодилске сузе рони; Баш много плаче, крокодилске сузе лије. Свим овим примерима заједничко је да тај неко много плаче па зато има крокодилске сузе. Из ових примера може

0
Споменик Шафарику у Кулпину (Бачки Петровац)
25 јан 2020

Павле Јосиф Шафарик: ИМЕ СРБИ

[…] Постоје два важна сведочанства о проширености српског имена, која датирају из XI и X века. Понајпре, српско име се налази у попису Словена једног географа из XI века у Минхенском рукопису. Те Србе у X веку Константин Порфирогенит помиње као Беле, тј. Велике Србе, иза Турске, како је он

0
375px-Портрет_Вука_Караџића
22 јан 2020

У ЧАРОБНОМ КРУГУ СРПСКОГ НАРОДА

[…] Човек омањег раста, испод шездесет година, у врло дугачком капуту на струк и високим чизмама, лева му нога подигнута па се ослања коленом на „штулу”, због чега мора да иде лагано, како нико не иде; лице му је једно од оних лица што се могу видети само у Украјини

0
Stevan_Aleksić,_Spaljivanje_Moštiju_Svetog_Save,_1912
13 јан 2020

СПАЉИВАЊЕ МОШТИЈУ СВ. САВЕ

[…] Савино тело почивало је три и по века у његовом гробу у Милешеви, привлачећи ходочаснике из свих балканских земаља и свих друштвених слојева. Твртко I, босански краљ и потомак Стефана Немање, крунисао се на гробу Св. Саве, а 1448. је један полунезависан босански великаш, Стефан Вукчић Косача, од Турака

0
Fresco_of_Stefan_Vladislav,_Mileševa
10 јан 2020

СТЕФАН ВЛАДИСЛАВ I (1233–1242)

Владислав је успео да протера са престола свога брата Радослава, и против воље Светог Саве, не само због тога што је у земљи владало незадовољство, него вероватно и још више стога што је победилац епирског цара Тодора Анђела, бугарски цар Асен II, био његов таст, и што је он после

0
Mija-Aleksic
09 јан 2020

Како је Мија Алексић преживео стрељање у Крагујевцу

Страшна историјска чињеница каже да су 20. и 21. октобра 1941. немачке окупационе снаге у Крагујевцу масовно стрељале цивилно становништво. Међу њима је било и више од три стотине крагујевачких ђака. О том злочину без преседана Десанка Максимовић је написала чувену песму Крвава бајка, а тог 20. октобра Мија Алексић

0
Baptism_(Kirillo-Belozersk)
05 јан 2020

СРПСКЕ ИКОНЕ

[…] Икона се развила у византијској уметности у VI веку. То је литургијска уметност и тако незаменљиви део православног богослужења. Икона је у ритуалу хришћанске Православне цркве на истоку од подједнаке важности као и мошти у романској Католичкој цркви на Западу. Постоји много прича које говоре о чудотворном дејству икона

0
Pontes-i-Trajanov-most-258x190
03 јан 2020

ТВРЂАВА ПОНТЕС

Понтес, једна од најважнијих римских локација дуж Дунава, представља комплекс који се састоји од остатака Трајановог моста и мале помоћне тврђаве, којом је Трајан штитио приступ своје војске на десној обали Дунава. Антички и рановизантијски каструм Понтес налази се на високој обали Дунава, наспрам румунске тврђаве Дробета, која је имала

0
Quercus_robur
30 дец 2019

Народна веровања и предања: ХРАСТ

Eiche (quercus robur). Храст, дуб.   ДРВО – ЦРКВА   Према храсту има српски народ велико поштовање, и многи стародревни примерци сматрани су за божанства и уживали су култ. У области Заглавак (источна Србија) „свако село има по неколико записа, и то су махом горостасни храстови са сеченим крстовима у

0
1543-Siege_of_Estolnibelgrad_in_Hungary-Suleymanname
29 дец 2019

ПРЕДСТАВА ЗА СРБЕ И ГРКЕ

Посебно је занимљив догађај који је определио даљи животни пут Јоакима Вујића. Била је то представа драмског дела Иштвана Балога, под насловом Црни Ђорђе или освајање Београда од Турака, чија је прапремијера приказана у Рондели 12. септембра 1812. године, као „тајна представа само за Србе и Грке”. Било је лепо

0
Milutin_Bojic
26 дец 2019

САВРЕМЕНИЦИ: Иво Ћипико над гробом Милутина Бојића

Драги Милутине, овде на овоме мртвом пољу наше тужне славе, где почивају витезови пушке и бомби, мени кога си маестро звао, суђено је да се опростим с тобом витеже наше раскошне сликовите речи и наше бујне маладеначке фантазије! У овој оскудној, туђој јесени где не чујемо хуку наших планина, ни

0
СЈЗ
24 дец 2019

Класични српски (2): Говоримо ли старогрчки и латински?

Ево једног кратког списка свакодневник речи којима се сви користимо, а не знамо одакле су стигле у српски језик и у наш говор. Неке сматрамо домаћим, а за неке знамо да нису наше, али не знамо чије јесу, ако уопште и мислимо о њиховом пореклу. Многе речи нашег језика воде

0
Руски слависта Николај Кравцов, професор МГУ и преводилац са српског језика
19 дец 2019

Николај Иванович Кравцов: Српски еп (1933)

[…] Преткосовски циклус посвећен је догађајима из периода рађања, цветања и постепеног гашења средњовековне српске државе. У песмама се појављују: велики жупан Стефан Немања, краљеви Стефан Првовенчани, Стефан Душан, Милутин и Драгутин, Урош, син Стефана Немање Сава. За ове је песме карактеристичан известан религиозан тон и у њима је основна

0
Radoslav
18 дец 2019

РАДОСЛАВ (1223–1233)

Радослав је дошао на престо по праву прворођења, после смрти свога оца, Стевана Првовенчаног. Он је био проглашен за престолонаследника већ раније, а изгледа да је био и крунисан заједно са својим оцем. Жењен ћерком епирског цара Тодора Анђела, најмоћнијег тада владара на Балкану, Радослав је, ослањајући се на искуство

0
1280px-Makedonska_street,_Belgrade,_Serbia,_2019._27
16 дец 2019

Кафана „СРБИЈА”

У историји Београда спомиње се као кафана у којој су се окупљали Срби који су после Првог светског рата избегли у Ницу и друге градове Француске. У њој је била резиденција озијанаца и болијеваца, као и других франкофилских удружења. Хроничари истичу да су сви они имали столове са посебним резервацијама.

0