Наследник владике Данила ‒ владика Сава није имао особина потребних човеку који треба да управља народом у приликама какве су биле у Црној Гори. Владика Сава је био бистар и доста начитан, тачан и савестан, али сувише мек, тих и повучен, те потпуно неспособан за ма какав организаторски рад. Због

Једна од атрактивнијих београдских кафана на крају 19. века. Налазила се у Теразијском кварту. Зна се и податак да је 1897. њен закупац био механџија Јован Павловић. Кафану, или како је записано ‒ „гостионицу са кафаном”, подигао је Ђорђе Пашона после раздруживања са својим братом Јањом, с којим је у

Био један чобанин у далеким брдима, иза високих планина. Живео је целог века у кући од брвана, покривеној сламом. На огњишту ватра и вериге, с греде висе гроздови чађи. Чувао је овце и говеда, издизао с њима на планину, градио штапове и свирале, зими тесао косишта и грабуље. И стално

Турци су покорили Црну Гору крајем XV века. Од краја XVII века почео је, међутим, у Црној Гори, под управом црногорских владика, систематски рад на еманципацији од турске власти. У почетку су се Црногорци у томе раду ослањали на Млетачку републику, која је због својих територија у приморју била готово

На махове јасно видим пространа подручја светлих људских особина и односа која, не само што нису обрађена у оном што сам ја у животу написао него су слабије и ређе посећивана од наших писаца уопште. Подручја велике, стрпљиве и несебичне љубави. Подручја пријатељства, другарства које не броји жртве и не

Уочи Мишарске битке, беше ратни договор. Старешине веле: ‒ Да се затворимо у шанац, шанац да утврдимо добро, па ту на топове и пушке да дочекамо Турке. И кад им ратнике побијемо, онда да гледамо да јуришамо у њих. ‒ И то је добро ‒ Ђорђе ће ‒ али ће

[…] Турци на које је Марко јуришао морали су се осећати као да се планински храст сручује на њих. Рекао сам вам да је у то време Црна Гора припадала исламу: српске чете биле су још малобројне да би обрезанима отворено оспориле поседовање Черангоре, те Црне планине по којој земља

И кад је имао изнајмљен стан, Тин Ујевић је радије, после пребдевене ноћи, одспавао на клупи у парку. Једном приликом, будећи га, жандарм примети још некога испод клупе. – Побогу, господине Тине, ко је то са Вама? – Тише, пробудићеш ми подстанара – Раку Драинца. Извор: Анегдоте о српским писцима

По попису кафана, меана и башта Управе вароши Београда из 1860. закупац кафане био је Драгутин Карловански. У истом документу се констатује и да је отворена 1858. без дозволе. Имала је и три особе, кухињу и подрум. Како је написано ‒ „стоји на самој води Саве”. Поред ње се продавала