Гостовање оснивача и управника фондације „Српски легат“ Горана Личанина у емисији „Три тачке“ ауторке Иване Зарић на телевизији „„N1“. Велико хвала Ивани Зарић аутору емисије. Било је велико задовољство. https://www.youtube.com/watch?v=5PRCIHSCkqo&feature=player_embedded  

Драги пријатељи, Велико нам је задовољство да вас позовемо на свечано отварање прве изложбе фондације Српски легат под називом Нај@Зајечар, која ће се одржати у петак, 2. октобра у 11 часова, на главном градском тргу у Зајечару. Ово је прва у низу изложби које ће широм Србије организовати фондација Српски

Самсон Ћернов је био руски јеврејин који је као дописник руских новина дошао у Србију, 1912 године, да снима догађаје за време Балканских ратова. Фотографије је слао у Русију али и у Француску за лист L Ilustrasion.  По завршетку Балканских ратова отишао је за Париз где је направио изложбу где

Љубиша Зечевић  (Ljubiša Zečević), из села Јевремовца код Шапца. Био је пилот-официр Југословенског краљевског ратног ваздухопловства. Захваљујемо се његовој унуци Милени Зечевић Мићић, на овој прелепој фотографији.  

На самом улазу у Калемегдан, из правца Кнез Михаилове улице налази се споменик нешто повучен са главне стазе који обележава најважнији догађај у новијој историји Србије – званичну турску предају кључева српских градова кнезу Михаилу. Од бомбардовања београдске вароши 1862. до 1866. године представницима великих сила у Београду и Цариграду,

За српски живаљ источне Србије својствене су крсне славе и сеоске заветине. Заветине се, по изворној традицији, славе поред светих извора, темеља старих цркава, крај светог дрвећа и у светим гајевима. Култно дрвеће и свете шуме и данас су живо место светковања, а у околини Зајечара сачувано их је десетак.

У историји Новог Сада постоје поглавља која се, само с времена на време, поново отварају и читају. Једно од таквих је и прича о новосадским Јерменима – малој заједници која је своје уточиште пронашла у Петроварадинском Шанцу 1739. године. Њени чланови су били специфични по свом пореклу, традицији, верском опредељењу

Прво позориште у Београду почело је са радом почетком лета 1841. године у згради Ђумрукане (тур.реч-царинарница) у Карађорђевој улици (вероватно на броју 13)[1]у српском делу вароши познатом као Савамала. Ђумрукана је била први привредно-административни објекат у Београду подигнут по налогу кнеза Милоша као царинарница где је био смештен и аустријски

Сачуване дипломе и фотографије генерала Краљевине Југославије, Љубомира Т. Петровића из приватне колекције.

Кућа у западноевропском стилу са најлепшом баштом на Дорћолу и непрекинута прича о шест генерација чувене српске породице. У Јевремовој улици број 39 на Дунавској падини налази се једна од првих породичних вила обликованих у европском маниру, са највећом и најлепшом баштом на Општини Стари Град од 19. века до данас.

„Сви ми умиремо само једном, а велики људи по два пута: први пут када их нестане са земље, а други пут кад пропадне њихова задужбина“ Иво Андрић   Да ли Вам је икада пало напамет ко нам је оставио Хотел Бристол, зграду Београдске задруге и већи део изгледа Савамале коју

Kада је Београд добио болницу? До 19. века, Србија се суочавала са великим проблемом који се односио на непостојање болничке зграде наменски подигнуте за стационарно и дневно лечење са адекватним прибором и лековима где би болесници били одвојени према врстама болести. Разлог лежи највише у тадашњем лошем здравственом систему, односно